Norvežani imaju trik za topliji dom ali manje račune: Ovih pet stvari pravi veliku razliku

Za bolju energetsku efikasnost nisu uvek potrebna velika ulaganja. Jedan od prvih koraka može biti provera zaptivki na prozorima i vratima, kao i zatvaranje pukotina oko instalacija i kutija za roletne.

U Norveškoj se zimi temperature mogu spustiti i ispod minus 30 stepeni, ali pravilna izolacija, kvalitetni prozori i efikasni sistemi grejanja pomažu u očuvanju toplote i smanjenju troškova.

Iako se klimatski uslovi razlikuju od onih u Srbiji, neka rešenja koja se primenjuju u ovoj skandinavskoj zemlji mogu biti korisna i za domaćinstva širom zemlje. Ključ nije samo u debljini izolacionog sloja na spoljnim zidovima. Važno je sprečiti nekontrolisano prodiranje hladnog vazduha, smanjiti gubitke toplote kroz prozore i krov i obezbediti kvalitetno provetravanje bez nepotrebnog hlađenja prostora.

Efikasnost toplotne izolacije zida meri se U-vrednošću, koja pokazuje koliko toplote prolazi kroz određenu površinu pri razlici temperature između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora. Što je U-vrednost niža, to je toplotna zaštita bolja. Norveški građevinski propisi za spoljne zidove dozvoljavaju U-vrednost do 0,22 W/(m²K), dok se za porodične kuće preporučuje vrednost od oko 0,18 W/(m²K). Poređenja radi, kod starog, neizolovanog zida od cigle U-vrednost može da iznosi oko 1,5 W/(m²K). Razlika je značajna jer kroz slabije izolovane zidove toplota brže izlazi iz prostorija, zbog čega je za održavanje prijatne temperature potrebno više energije. Kvalitetna izolacija zato može da smanji potrošnju za grejanje i poboljša udobnost stanovanja.

Kako Norvežani otkrivaju gde toplota izlazi iz kuće

Čak i dobro izolovana kuća može da gubi mnogo toplote ako hladan vazduh ulazi kroz pukotine i loše zaptivene spojeve. Zbog toga se u Norveškoj vazdušna nepropusnost novogradnje proverava posebnim postupkom poznatim kao blower door test. Tokom ispitivanja u vrata se postavlja ventilator koji stvara razliku u pritisku između unutrašnjosti i spoljašnjeg prostora. Merenjem se utvrđuje koliko vazduha prolazi kroz pukotine i otvore na omotaču zgrade.

Norveški zahtevi za određene vrste novogradnje predviđaju najviše 1,5 izmena vazduha na sat pri propisanim uslovima ispitivanja, dok se za porodične kuće kao cilj često navodi vrednost od 0,6. Rezultati zavise od vrste zgrade i primenjenih standarda, a stariji objekti često su znatno manje vazdušno nepropusni. Toplota može da izlazi kroz spojeve oko prozora i vrata, kutije za roletne, utičnice na spoljnim zidovima i otvore oko instalacionih cevi. Zato je važno proveriti ta mesta i ukloniti promaju pre nego što se uloži novac u veće radove.

Kvalitetni prozori smanjuju gubitke toplote

Prozori su još jedna važna stavka kada je reč o energetskoj efikasnosti kuće. Norveški propisi za prozore i vrata dozvoljavaju U-vrednost do 1,2 W/(m²K), dok se za porodične kuće preporučuje približno 0,8 W/(m²K). Takve vrednosti mogu se postići kvalitetnim prozorima sa troslojnim staklom i dobro izolovanim okvirima.

Za poređenje, stariji drveni prozori sa dvostrukim staklom često imaju U-vrednost između 2,5 i 3 W/(m²K). Važna je i ukupna površina prozora. Prema norveškim preporukama, prozori i vrata zajedno ne bi trebalo da zauzimaju više od 25 odsto grejane površine kuće. Velike staklene površine mogu da obezbede mnogo prirodne svetlosti, ali istovremeno mogu da povećaju gubitke toplote ako nisu kvalitetno izvedene.

Rekuperacija čuva toplotu i obezbeđuje svež vazduh

U dobro zaptivenim kućama potrebno je obezbediti pravilnu izmenu vazduha kako bi se sprečilo nakupljanje vlage i razvoj buđi. Jedno od rešenja je ventilacioni sistem sa rekuperacijom toplote. Takav sistem odvodi topao i ustajao vazduh iz prostorija poput kuhinje i kupatila, a istovremeno dovodi svež spoljašnji vazduh.

U izmenjivaču toplote energija iz vazduha koji izlazi prenosi se na svež vazduh koji ulazi, čime se smanjuje potreba za dodatnim grejanjem. Norveške preporuke za sisteme sa rekuperacijom predviđaju povrat najmanje 80 odsto toplote tokom godine. Ugradnja je najjednostavnija prilikom izgradnje nove kuće, ali postoje i manji lokalni uređaji koji se postavljaju direktno u spoljašnji zid pojedinačne prostorije.

Izbor efikasnog sistema grejanja

Nakon što se smanje gubici toplote, sledeći korak je izbor efikasnog sistema grejanja. U Norveškoj se široko koriste toplotne pumpe: u upotrebi ih je više od 1,5 miliona, a koristi ih više od 60 odsto domaćinstava. Toplotna pumpa prenosi toplotu iz okoline u unutrašnjost zgrade, umesto da je proizvodi isključivo pretvaranjem električne energije u toplotu. Zbog toga iz jednog kilovat-sata električne energije može da isporuči nekoliko kilovat-sati toplotne energije, u zavisnosti od uređaja i uslova rada.

Među čestim rešenjima su sistemi vazduh-vazduh, odnosno klima-uređaji koji mogu da greju prostor i tokom hladnijih meseci. Njihova efikasnost zavisi od spoljašnje temperature, kvaliteta uređaja i izolacije objekta. U dobro izolovanoj kući toplotna pumpa može da radi efikasnije jer je za održavanje željene temperature potrebna manja količina toplote.

Za bolju energetsku efikasnost nisu uvek potrebna velika ulaganja. Jedan od prvih koraka može biti provera zaptivki na prozorima i vratima, kao i zatvaranje pukotina oko instalacija i kutija za roletne. Reč je o relativno jednostavnim zahvatima koji mogu da poboljšaju udobnost i smanje gubitke toplote. Korisno je proveriti i izolaciju tavana. Budući da toplota odlazi i kroz krov, izolacija plafona prema negrejanom tavanu može biti veoma efikasna mera. Pre početka radova treba proveriti stanje postojeće izolacije i mogućnost pravilnog upravljanja vlagom.

Važan je i način provetravanja

Nekoliko minuta provetravanja širom otvorenim prozorima može brzo da izmeni vazduh, bez dugotrajnog hlađenja zidova i nameštaja. S druge strane, držanje prozora stalno otvorenih na kip tokom hladnog vremena može da poveća gubitke toplote. Ako razmišljate o grejanju klima-uređajem, imajte na umu da inverterski model može biti efikasniji od klasične električne grejalice. Ipak, stvarna ušteda zavisi od spoljašnje temperature, cene energije i karakteristika uređaja.

Veće zahvate, poput obnove fasade ili zamene prozora, najbolje je planirati unapred. Pritom je važno uporediti tehničke karakteristike materijala i ukupne troškove, kao i proveriti aktuelne javne pozive za sufinansiranje energetske obnove.

BONUS VIDEO:

(Večernji list)