На међуизборима одржаним у Сједињеним Америчким Државама победу су, према прелиминарним резултатима, однеле демократе које ће у јануару преузети већину и у Представничком дому и у Сенату америчког Конгреса, чиме ће стећи контролу над оба дома законодавне власти.
Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику и некадашња амбасадорка Србије у Великој Британији оценила је да је одлука Доналда Трампа да међуизборе представи као својеврсни референдум о себи била политички ризична, посебно имајући у виду да су пројекције и раније указивале на велике шансе демократа за победу.
“Међутим, он је ипак преузео кампању у своје руке и сада, у тренутку када видимо да се десио заиста изборни цунами у Сједињеним Америчким Државама, дакле, победа је толико убедљива на страни демократа да се тој победи ни на који начин не може приговорити”, рекла је Јоксимовићева.
Јоксимовићева је навела да је у том тренутку пребројавање гласова још трајало, пре свега због временске разлике у САД, али да су демократе већ имале 54 освојена места у Сенату и 211 у Представничком дому, од укупно 435 места, док су републиканци освојили готово упола мање мандата у доњем дому Конгреса.
Сматра да је Трампова одлука да изборе представи као својеврсни референдум о њему лично била ризична, посебно имајући у виду да су истраживања и пројекције већ указивале на велике шансе демократа.
“Сада се поставља питање да ли је та тактика референдумског изјашњавања за Трампа била добра, јер сада се види да заправо врло очигледно постоји незадовољство његовом политиком у Сједињеним Америчким Државама”, навела је Јоксимовићева.
Као један од разлога незадовољства бирача издвојила је економију, трошкове живота, инфлацију и цене енергената.
Подсетила је да је Трамп током кампање покушавао да одговорност за раст цена енергената пребаци на руско-украјински рат, али да то није утицало на изборни резултат онако како је очекивао.
Посебно је указала на резултате у савезним државама које традиционално представљају упоришта републиканаца, као и на успех демократских кандидата у појединим тркама за Сенат.
Осврнула се и на кампању у Тексасу, коју је оценила као једну од најскупљих у историји међуизбора у САД. Поменула је и улогу Илона Маска, који је, према њеним речима, уложио више од 360 милиона долара у кампању у тој савезној држави.
Јоксимовићева је истакла да је демократски кандидат Таларико у победничком говору позвао на сарадњу и поручио да политичка конфронтација није решење.
“Демократе не треба да наставе са конфронтацијом, већ управо супротно, на конфронтацију да одговоре пруженом руком сарадње”, пренела је Јоксимовићева његову поруку.
Додала је да би изборни резултати могли да буду важни и за позиционирање будућих председничких кандидата демократа, с обзиром на то да та странка у овом тренутку нема јасно профилисаног лидера за наредне изборе.
Конгрес може да ограничи Трампа, али не и да преузме спољну политику
Промена односа снага у Конгресу могла би да утиче на Трампову унутрашњу политику, али се најмање промена очекује у области спољне политике, оценила је Александра Јоксимовић.
Подсетила је да су амерички председници често губили подршку на међуизборима, али да је освајање већине у Сенату посебно значајно јер је то, како је навела, знатно теже него освајање Представничког дома.
Говорећи о могућим ограничењима председникове политике, истакла је да ће демократе имати значајан утицај на одлучивање о буџету, покретање одређених истрага и потврђивање именовања на важне функције.
“Али оно у чему га Конгрес може апсолутно ограничити јесте питање финансијских средстава. Дакле, ускоро ће доћи на тему буџет Сједињених Америчких Држава. Мораће око тога да прави компромисе”, навела је Јоксимовићева.
Додала је да Сенат има важну улогу и у потврђивању именовања на кључне функције у правосуђу и администрацији, што би могло да отвори простор за политичке компромисе.
Ипак, када је реч о спољној политици, очекује да ће Трамп задржати значајан простор за самостално деловање.
Јоксимовићева је указала и на могућност да изборни пораз утиче на даље политичке потезе Трампа.
Објаснила је да се у америчкој политичкој терминологији за председника који је изгубио политичку снагу користи израз lame duck, односно “хрома патка”, али да би Трамп, према неким проценама, могао да постане и angry duck, односно “љута патка”.
Према њеним речима, то би могло да доведе до заоштравања појединих делова његове политике.
Као један од примера навела је мигрантску политику, која је, упркос испуњавању предизборних обећања, изазвала негативне реакције дела америчке јавности због начина на који је спровођена, посебно због раздвајања деце од родитеља.
Истакла је и да је Трамп дошао на власт са обећањем да ће бити миротворац, али да су међународни сукоби и питање Ирана у међувремену постали важан део његове политике.
“Вероватно ће се управо због тога спољнополитичким темама још и више окренути у наредне две године свог мандата”, оценила је Јоксимовићева.
Ипак, очекује да ће основни политички курс према Европи, НАТО-у и другим међународним партнерима остати у оквирима које је Трамп успоставио током прве две године мандата.
Не очекују се драматичне промене у односима Београда и Вашингтона
Говорећи о томе како ће изборни резултати у САД утицати на сарадњу Београда и Вашингтона, Александра Јоксимовић рекла је да не очекује драматичне промене у односима две земље.
Подсетила је да је у јулу потписан стратешки договор и да је Стејт департмент већ саопштио да ће се стратешко партнерство наставити, јер је значајно за Сједињене Америчке Државе.
“У том контексту не треба очекивати велике промене у односима према региону, с тим да још једном морамо имати ту свест да регион у овом тренутку није у пуном фокусу Сједињених Америчких Држава, да постоје глобалне теме које привлаче много више пажње”, навела је Јоксимовићева.
Истакла је да ће бити важно пратити и однос Србије према Израелу, као и начин на који ће се у наредном периоду развијати спољна политика Србије у том ширем међународном контексту.
“Али у сваком случају, дакле, не треба очекивати драматичне промене у овим односима. Дакле, на Западу ништа ново”, закључила је Јоксимовићева.
