Arhivirali smo još jedno evroligaško duplo kolo. Crvena zvezda Meridianbet je na domaćem terenu razbila najpre Makabi Tel Aviv (100:75) pa potom i Bajern Minhen (103:73), dok je Partizan izgubio na oba gostovanja, i od Asvela (82:75) i od Žalgirisa (87:80).
Doselekcija – to je reč od koje se i navijači Crvene zvezde Meridianbet a i Partizana već godinama unazad ježe. Jednostavno, prečesto se u proteklih nekoliko godina dešavalo da i jedni i drugi početak sezone dočekaju s ozbiljnim rupama u rosteru, pa da onda moraju da čekaju kraj oktobra i famozni NBA cut kako bi iste pokrpili. Nekada ta toliko iščekivana pojačanja budu pun pogodak, ali mnogo češće budu potpuni promašaj. S obzirom na to da u ovom delu teksta pričamo o Crvenoj zvezdi, setićemo se samo nekolicine iz njene legije doselektovanih kikseva, kao što su Džavonte Smart, Fredi Gilespi (da ne grešimo dušu, nije baš totalni promašaj, jer je imao onaj jedan odličan derbi kada je sa Teodosićem razorio Partizan), Trej Tompkins, Emanuel Teri, Džoni O’Brajant, da ne češljamo dalje…
Međutim, čini se da je Zvezda ove sezone u doselekciji ponovo – kažemo „ponovo“ jer se to već dešavalo sa, recimo, Fakundom Kampacom, Lukom Vildosom ili Džeredom Batlerom – ubola džek-pot. I da, naravno da mislimo na Kristijana Koloka.
Američki centar je na Mali Kalemegdan stigao 18. oktobra, i već je ove nedelje, iako se praktično nije još ni raspakovao, bačen u vatru, pravo u nemilosrdne čeljusti novog evroligaškog duplog kola. A s obzirom na to da mu je ovo bilo prvo košarkaško iskustvo van Amerike, pokazao se i više nego dobro. Ma, zapravo, pokazao se odlično.
Za ukupno 30 minuta koliko je u dve utakmice (obe u Beogradskoj areni; prvo protiv Makabija iz Tel Aviva, pa onda protiv Bajerna iz Minhena) ukupno proveo na parketu, Koloko je postigao 18 poena, uhvatio pet skokova i lupio čak šest blokada.
Protiv Makabija je već u uvodnih četrdesetak sekundi meča vezao četiri poena i zapalio Zvezdinu publiku, ali je tek protiv Bajerna usledilo ono pravo. Bez obzira na to što je na tom meču igrao i više nego skromnih 13 minuta, bio je maltene besprekoran; utakmicu je završio sa 12 poena (4/5 za dva, 1/1 za tri, 1/1 sa linije penala), dva ofanzivna skoka, pet blokada, dve ukradene lopte i onom asistencijom u tranziciji, kada je proigrao Džordana Nvoru na zakucavanju.
Najviše se Koloko u duelu sa Bajernom, naravno, istakao u igri na obruču. Odlično je sarađivao sa Nikom Vajlerom-Bebom, Kristom Džonsom, pa čak i Čimom Monekeom, odlično se kretao i osvajao prostor, čitao protivničku odbranu, a onda završavao monstruoznim zakucavanjima. Ali, to nije sve… Pored stvari klasičnog centarskog repertoara i stvari koje se od igrača njegovih dimenzija (visok 211 centimetara i raspon ruku od 227) i očekuju, Koloko je pokazao da može da pogodi i trojku i „pogačicu“ iz pikenpopa, da se odlično otvara iz bloka i anticipira promašaje saigrača.
Na sve to, bio je i izvanredan u zaštiti obruča (bio je toliko vertikalan da je u pojedinim trenucima izgledalo kao da se košarkaši Bajerna zakucavaju u neki ogromni, nepomični kip), o čemu svedoči pet blokada, a dobro se snašao i u preuzimanjima i čuvanju bekova, iako su mnogi očekivali da će u tom smislu biti klasičan mismeč. Nije mu se dešavalo da „pukne“ i napravi neku kardinalnu grešku u rotiranju, bez obzira na to što još uvek nije stigao da pronikne u defanzivne principe i automatizme Ibona Navara.
Kada se podvuče crta, deluje da će nekadašnji igrač Toronta, Lejkersa, Memfisa i Atlante vrlo verovatno postati Navarova primarna opcija na poziciji pet. Jednostavno, daleko je atletičniji i od Izundua i od Motlije, a pritom deluje i da je defanzivno mnogo stabilniji, te da ima raznovrsniji napadački arsenal.
Da ne ureknemo, ali izgleda da je Zvezda konačno „ubola“ u doselekciji… I to tačno tamo gde je bila najtanja, s obzirom na to da je Motli imao užasan početak sezone, i da Izundu, budimo realni, trenutno ne izgleda kao kalibar za startnu peticu jednog evroligaša.
Ovakav Tanasković je potreban Partizanu
Najsvetlija tačka Partizanovog duplog kola, u kom je poražen prvo od Asvela u Lionu, pa onda od Žalgirisa u Kaunasu, bez i trunke dileme jeste Nikola Tanasković, koji je u Zelenoj šumi postigao čak 19 poena i uhvatio pet skokova.
Oni koji su ga tokom leta pratili u dresu reprezentacije Srbije, rekli bi – konačno. Jer, Tanasković je još tada, naročito u onim mečevima sa Islandom i Švajcarskom, pokazao da njegova pleća i te kako mogu da prime čitavu ekipu, i da je kadar da je povuče ka pobedi.
Istina, i dalje to nije “taj” Tanasković. Na primer, setićemo se utakmice sa Islandom, odigrane krajem Avgusta u Pioniru, u prvom krugu kvalifikacija za Mundobasket. Tane je u tom meču, negde u drugoj četvrtini, uspeo razdrma ekipu koja se u dotad prilično mučila protiv atipičnih, neugodnih ostrvljana, da pogodi dve trojke čim je ušao i na taj način Orlove pogura ka prvom značajnim rezultatskom odlepljivanju. Pokazao je tada i da može da parira daleko fizički dominantnijim centrima (a to je veoma bitno za našu priču), pošto je Hilansonu u nekoliko navrata pokupio skok ispred nosa. Utakmicu je završio sa 23 poena, uz 4/4 za tri, i zaista deluje kao da bi u Alimpijevićevoj reprezentaciji za njega uvek moralo da bude mesta.
Dakle, da se vratimo tamo gde smo stali, Partizan i dalje nema baš takvog Nikolu Tanaskovića, ali njegovo izdanje protiv Žalgirisa svakako bi moglo da bude prvi korak ka tome.
Baš kao što je to bio slučaj i protiv Islanđana letos, Tanasković je i u Zelenoj šumi, u trenucima kada su ostali igrači (a najpre Karlik Džons) zakazali, bio taj koji je Partizanovu glavu držao iznad vode.
Iako je promašio nekoliko zicera, bio je veoma dobar tokom čitavog meča, bio je, zapravo, najkonstantniji igrač u ekipi Đoana Penjaroje… S obzirom na to da Žofri Lovernj nije mogao da parira Jonasu Valančijunasu, te da je Kevarijus Hejs relativno brzo ušao u problem s faulovima, Tanasković je morao da zasuče rukave i uđe u klinč s litvanskim gorostasom, sa čoveka koji (a kako i ne bi, kad je 12 godina proveo u NBA ligi i koliko juče bio saigrač Nikoli Jokiću) nosi titulu najboljeg i najsnažnijeg centra Evrolige.
Nije, naravno, Tanasković mogao da se nosi sa Valančijunasom u tom fizičkom segmentu igre, kao što ne može ni većina evroligaških petica. Udaraju oni u njega, i udaraju, i udaraju, ali je efekat isti kao da pokušavaju da pomere stenu. Umesto toga, Tane je Valančijunasa pokušavao da prevesla na fintu, na brzinu, i u tome je nekoliko puta uspeo. To je naročito lepo izgledalo početkom treće četvrtine, kada se zaleteo i posle pika sa Karlikom poentirao na drugi obruč, promigoljivši se ispod Valančijunasove blokade.
Dobro se Tanasković tokom čitavog meča otvarao iz pika, dobro je napadao obruč i dobro je, generalno, igrao oko njega. U situacijama kada su pored njega na terenu bili Hejs ili Lovernj i kada je igrao na četvorci, pokušao je (konačno!) da bude agresivniji i sa distance, ali su se sva četiri pokušaja trojke završila promašajima. Međutim, ne bi to smelo da ga demotiviše… Pokazao je i u Srbiji i u Budućnosti da i te kako može da pogodi trojku, i Đoan Penjaroja bi jednostavno morao (s obzirom na to da se iz aviona vidi da Partizanu nedostaje “streč” četvorka) da mu da veću slobodu u tom smislu, pa čak i da ga forsira da više uzima te šuteve.
Jer, na taj način ne samo da bi vratio samopouzdanje – prešao je sa Evrokup nivo na Evroligu, i evidentno je da mu ono manjka; to se naročito vidi u promašenim zicerima – i zasijao u punom svetlu, već bi i Partizanu doneo neku novu napadačku dimenziju. A da ne govorimo o tome što je dete kluba, i što savršeno zna za čiji grb se bori. Zaista, od kad je počela sezona na sva zvona pričamo o tome kako je crno-belima neophodan visoki igrač sposoban da izvlači protivničke centre i četvorke iz reketa, da širi odbranu i pogađa šuteve… Nije Tanasković, naravno, nikakva elitna opcija u tom smislu, ali nije ni igrač koji ni pod tačkom razno ne može i ne sme da se koristi u te svrhe.
Potrebno je samo da mu Penjaroja da više minuta (protiv Žalgirisa odigrao 29, a pre toga je na samo dve od osam utakmica imao preko 20) i slobode, i nema dileme da će Tanasković pronaći način da mu se oduži. Zna to i Dušan Alimpijević…
VIDEO Partizan se kasno probudio u Zelenoj šumi i doživeo poraz od Žalgirisa