Гостујући у емисији Првог програма Радио Београда “Јутро је“ Ана Јовановић из Српске ИТ асоцијације истакла је да на овакво стање на тржишту утиче више фактора, почевши од самог одабира професије унутар сектора. Према њеним речима, младе девојке се најчешће одлучују за позиције које су у просеку мање плаћене.
“То су људски ресурси, маркетинг, пројектни менаџмент. Када говоримо о ИТ-у, то су неке професије које нису програмирање, тај неки дизајн, архитектура и слично. То је можда неки први разлог што и даље нисмо довољно отворене ка тим неким каријерама које доносе просечно вишу зараду“, објашњава Јовановићева.
Подаци показују да жене чине 70 одсто запослених у ХР-у (људски ресурси), 50 одсто у дизајну, док их је свега седам одсто у системској архитектури. Са друге стране, статистика са техничких факултета, попут ЕТФ-а и Математичког факултета, показује да жене успешно пролазе пријемне испите и често завршавају студије брже од мушкараца. Ипак, након тога се неретко одлучују за друге професије унутар индустрије.
Као један од разлога, Јовановићева наводи и недостатак женских узора, с обзиром на то да су и већина професора на тим смеровима мушкарци.
Нетранспарентност плата и улога неформалних мушких мрежа
Други кључни разлог за разлику у зарадама јесте нетранспарентност платних опсега у компанијама у Србији. Како наводи Јовановићева, жене често прихватају ниже плате приликом доласка на позицију, а ређе траже и повишице.
„Жене се најчешће прихватају и чак неку мању плату него што заслужују, односно мисле да заслужују доста мање. Поготово кад говоримо о тек доласку на неку позицију. Жена ће можда пре прихватити нешто што сматра да је можда и прениско за ту њену квалификацију, док мушкарци и не толико често. Такође, жене ређе траже и повишице и ређе се пењу на тој некој пирамиди“, истиче она.
Значајну улогу у каријерном напредовању имају и неформалне мушке мреже и менторства, из којих жене често остају изостављене из неформалних дружења после посла. Подаци показују да присуство жена у управним одборима и изборним комисијама повећава шансе за запошљавање других жена на вишим менаджерским или “C-level“ директорским позицијама.
Изазов повратка на посао и потреба за “returnership” програмима
Према саопштењу Српске ИТ асоцијације, чак 56 одсто жена напушта ИТ каријеру из приватних, углавном породичних разлога, док је код мушкараца тај проценат око 40 одсто. Велики проблем настаје када жене након породиљског одсуства покушају да се врате у динамично ИТ окружење.
“Један од највећих проблема је што жене, када се после породиљског или неког периода када брину о деци, врате на посао – поготово сад у овој некој ери – нису у корак са тим новим технологијама, принципима, системима и слично. Треба им много више времена да се навикну, а већина компанија код нас нема те добро развијене процесе који се зову returnership”, упозорава Јовановићева.
Она објашњава да би програми поновног обучавања морали да обухвате нове системе, промене у структурама тимова, али и инкорпорацију вештачке интелигенције (АИ агената) у свакодневни рад како би се олакшали репетитивни административни послови.
Има ли наде за родну равноправност у српском ИТ
Упркос тренутним изазовима, трендови у последњих десет година показују позитиван помак. Број жена у ИТ сектору је порастао, а процене говоре да би до 2030. године њихов удео могао да достигне између 37 и 38 одсто.
Српска ИТ асоцијација решење види у креирању програма за младе девојке, студенткиње, па чак и девојчице у основним школама. Компаније би требало више да приказују СТЕМ позиције, области попут сајбер безбедности (cyber security), и да организују догађаје попут “open day“ манифестација и представљања каријерних путева.
“Иако никада неће моћи да буде 50-50 одсто жена и мушкараца у ИТ-у, увек тежимо томе да што више приближимо ту индустрију женама“, закључила је, у емисији Првог програма Радио Београда “Јутро је“, Ана Јовановић, наглашавајући да би у том процесу кључну улогу одиграли транспарентност плата, увођење програма подршке повратницама на посао и рано упознавање девојака са индустријом.