- Blic
Zaječar je poznat po brojnim arteskim česmama koje više od jednog veka obezbeđuju svežu vodu građanima
Broj aktivnih česama je značajno opao sa oko stotinu na tridesetak, čime je ugrožena tradicija i dostupnost ovog resursa
Dok se u savremenom svetu sve češće raspravlja o racionalnom korišćenju i očuvanju prirodnih resursa, Zaječar se kao jedan od retkih gradova u Evropi izdvaja po velikom broju arteskih česama koje građanima i prolaznicima već više od jednog veka obezbeđuju svežu dubinsku vodu. Ova prirodna blagodet, smeštena u samoj zaječarskoj kotlini, predstavlja neprocenjivo blago koje gradu daje jedinstven identitet.
Ipak, sudbina ovog podzemnog bogatstva danas se nalazi na prekretnici. Iako je grad nekada brojao oko stotinu javnih česama, danas ih je aktivno tek oko trideset, što otvara važna pitanja o njihovom istorijatu, očuvanju kapaciteta i zaštiti vode koja decenijama neprestano teče.
Foto: Blic TV / Ringier
+5
Galerija
Vekovna tradicija i zadužbinarstvo
Odgovor na pitanje kako je Zaječar došao do statusa grada sa tolikim brojem izvora i kakav je istorijat ovih objekata dao je dr Miodrag Veljić, autor knjige “Zaječarske javne česme”, koji tvrdi da iskorišćavanje prirodnih potencijala u zaječarskoj kotlini ima duboke korene.
– Zaječar kao grad sa najviše česama ima bogatu tradiciju i Zaječarci su se godinama trudili da iskoriste ove prirodne potencijale koji se nalaze u zaječarskoj kotlini. Još krajem 19. veka napravljena je prva česma u Zaječaru, a zatim najveći broj česama u periodu između dva svetska rata – objašnjava Veljić.
On napominje da nisu sve ove česme nastale planskim bušenjem, već dobrim delom stihijski i zahvaljujući entuzijazmu lokalne zajednice.
– One su nastajale što stihijski, a što jednostavno angažovanjem zaječarskih trgovaca i vrednih ljudi zadužbinara. Tako u Zaječaru imamo česme zadužbine, česme koje su nastale na arteskim bunarima, česme nastale na kaptiranim izvorima i česme u novijem periodu koje su priključene na gradsku vodovodnu mrežu – precizira Veljić.
Foto: Blic TV / Ringier
+5
Galerija
Od stotinu izvora do nemih spomenika
Od nekadašnjih stotinu česama, koliko je izgrađeno tokom proteklih stotinu godina, danas je u funkciji jedva tridesetak. Istraživanja i merenja pokazuju da se hidrološka slika znatno promenila.
– Kada smo radili knjigu i sprovodili istraživanja, radili smo merenja na 27 česama, temperaturu i proticaj, i videli da Zaječar ima veliki kapacitet. Međutim, od nekadašnjih 50 do 60 litara vode u sekundi, koliko je proticalo zaječarskim česmama, taj se proticaj znatno smanjio. Sada imamo i česme koje su ostale potpuno bez vode i koje stoje samo kao spomenici, ali i aktivne česme – kaže Veljić.
Jedan od upečatljivih primera jeste lokalitet poznat kao “Tri česme” u naselju Kotlujevac. Na tom mestu su nekada postojale tri bušotine. Danas meštani koriste vodu sa najnižeg arteskog bunara, dok preostale bušotine služe kao rezerva, uključujući i cev koja zahvata vodu sa dubine između 150 i 200 metara.
Foto: Blic TV / Ringier
+5
Galerija
Česme dubine od preko 400 metara
Odakle zapravo dolazi ova zaječarska voda i na kojim se dubinama nalaze njena izvorišta, Veljić odgovara da bušotine dosežu impresivne dubine unutar geoloških slojeva kotline.
– Od ovih česama koliko imamo u Zaječaru, najdublja česma i bušotina napravljena je na čak 416 metara dubine. Ona se nalazi na kraju grada, kod ostrva i spomenika Hajduk Veljku – navodi Veljić.
Problem nekontrolisanog oticanja vode
Jedan od ključnih ekoloških i komunalnih izazova sa kojima se Zaječar suočava jeste činjenica da sa ovih česama voda neprestano teče i odlazi u nepovrat. Na pitanje da li postoji način da se spreče toliki gubici dragocenog resursa, dr Veljić odgovara potvrdno, ali ukazuje na razmere problema.
– Načini naravno postoje, ali Zaječar je napravio takve česme na kojima neprestano teče voda i nepovratno odlazi. Kada smo radili merenja, to je bilo 60 do 70 kubika vode, a sada je taj broj nešto ispod 50, što je i dalje velika količina vode koja odlazi neupotrebljena – precizira Veljić.
Upozoravajući na globalni značaj pijaće vode, sagovornik podseća na stanje u svetu gde ovaj resurs ima izuzetno visoku cenu.
– U svetu litar vode košta gotovo kao litar benzina. U Libiji je svojevremeno litar vode bio ravan rezervoaru goriva za automobil. Voda se kupovala u prodavnici, dok se gorivo točilo na pumpama bez ograničenja – objašnjava Veljić.
Foto: Blic TV / Ringier
+5
Galerija
Čuvari kulturnog identiteta i mesta sabiranja
Pored svoje upotrebne i hidrološke vrednosti, arteske česme imaju nemerljiv sociološki značaj. One su oduvek bile prirodna mesta okupljanja i srž zaječarskog načina života.
– Ovo je deo kulturnog identiteta Zaječaraca. Naš grad ima tradiciju i stalno se nešto dešava oko česama. Ranije su se ljudi tu okupljali, razmenjivali iskustva, vesti i dogodovštine iz opštine. Danas se organizuju mnogi kulturni programi posvećeni česmama i samom gradu. Česme su bile i ostale mesta gde Zaječarci imaju svoje programe i gde mogu da se posvete sebi i svom nasleđu – zaključuje Veljić.
Potvrda ovakvog odnosa građana prema česmama jeste i manifestacija kod Tackove česme, gde se kroz muzičke i kulturne programe, u simboličnom “ritmu česama”, redovno šalje jasna poruka o hitnosti očuvanja ovog jedinstvenog prirodnog bogatstva.
BONUS VIDEO
Arteske česme u Zaječaru (Foto: Blic TV / Ringier)
Arteske česme u Zaječaru (Foto: Blic TV / Ringier)
Miodrag Veljić (Foto: Blic TV / Ringier)
Arteske česme u Zaječaru (Foto: Blic TV / Ringier)
Arteske česme u Zaječaru (Foto: Blic TV / Ringier)
