Predstavnici hrvatske nacionalne manjine najavili su da će od buduće vlasti u Srbiji zatražiti garantovanu zastupljenost u Narodnoj skupštini, kao i učešće u izvršnoj vlasti, uz političku podršku Zagreba. Zahtev je obrazložen principom reciprociteta, odnosno nastojanjem da Hrvati u Srbiji dobiju tri poslanička mesta, koliko je za predstavnike srpske nacionalne manjine obezbeđeno u Hrvatskom saboru.
Nova vlast u Srbiji, nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra, mogla bi da se suoči i sa zahtevima iz Zagreba za promenu načina političkog predstavljanja hrvatske nacionalne manjine. Kako je objavila Hrvatska radio-televizija (HRT), hrvatski predstavnici nameravaju da pokrenu pregovore o zagarantovanim poslaničkim mestima u Narodnoj skupštini Srbije i uključivanju svojih predstavnika u organe izvršne vlasti.
O ovim zahtevima razgovarano je u Hrvatskom saboru, na zajedničkoj sednici Odbora za Hrvate izvan Republike Hrvatske i Odbora za spoljnu politiku, gde je istaknuto da će Zagreb pružiti podršku predstavnicima hrvatske zajednice u predstojećim razgovorima sa Beogradom.
Predsednica Hrvatskog nacionalnog veća u Srbiji i poslanica Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) u Saboru Jasna Vojnić najavila je da će pregovori početi nakon izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina u Srbiji, zakazanih za 8. novembar.
Jasna Vojnić Foto: Beta/Lana Silvar Dominic
– Čim se završe izbori za krovnu instituciju Hrvata u Republici Srbiji, kada potvrdimo svoje legitimno predstavništvo, krenućemo u pregovore, uz podršku Republike Hrvatske, o novom načinu zastupljenosti u vladi i izvršnim organima Republike Srbije – poručila je Vojnićeva.
Zahtev za tri poslanička mandata
Predsednica saborskog Odbora za Hrvate izvan Republike Hrvatske Zdravka Bušić poručila je da će Zagreb insistirati na primeni principa reciprociteta u političkom predstavljanju nacionalnih manjina.
Zdravka Bušić Foto: Screenshot
– Neumorno ćemo raditi sve dok hrvatska nacionalna manjina u Srbiji ne bude imala reciprocitet – izjavila je Bušićeva.
Pored parlamentarne zastupljenosti, hrvatski predstavnici najavljuju i pokretanje drugih pitanja u odnosima dve države.
Predsednik saborskog Odbora za spoljnu politiku Andro Krstulović Opara podsetio je da je Hrvatska još 2016. godine svoja očekivanja prema Srbiji uključila u pregovarački okvir Evropske unije, posebno u poglavljima 23 i 24. Među tim pitanjima naveo je rasvetljavanje ratnih zločina, otvaranje arhiva, pronalaženje nestalih, odštetu logorašima, ratnu odštetu i reciprocitet u pravima nacionalnih manjina.
– To je minimum ispod kojeg nećemo ići – poručio je Krstulović Opara.
Ovi zahtevi za garantovane poslaničke mandate i učešće u izvršnoj vlasti mogli bi da postanu jedna od tema budućih srpsko-hrvatskih odnosa, ali i rasprave o tome da li se princip reciprociteta može primeniti na dva različito uređena izborna sistema.
(politika.rs)