DA LI SMO BEZBEDNI?! Nakon katastrofe u Venecueli oglasio se profesor Milovanović i otkrio: Ovo su tri NAJKRITIČNIJE TAČKE u Srbiji

Razoran zemljotres koji je pogodio Venecuelu, ostavljajući iza sebe na hiljade povređenih i preminulih i ogromnu materijalnu štetu, ponovo je širom planete otvorio “Pandorinu kutiju” i pokrenuo pitanja: da li se ovakve katastrofe uopšte mogu predvideti, koliko ljudski faktor i kvalitet gradnje utiču na broj žrtava i, ono što nas najviše plaši, postoji li opasnost od sličnih stravičnih potresa u Srbiji i na Balkanu?

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dragan Milovanović detaljno je analizirao situaciju iz Južne Amerike i poslao jasnu, ali i upozoravajuću poruku za sve građane Srbije. Na pitanja da li nakon katastrofalnih prizora iz Venecuele i nama preti takva apokalipsa, profesor Milovanović ima reči utehe, ali i jasne parametre za našu zemlju u kojima daje procenu rizika i otkriva najkritičnije tačke.

Šta očekuje Srbiju i Balkan

Građani Srbije mogu da odahnu jer je naša zemlja prilično bezbedna kada su u pitanju potresi ovih razmera.

– Srbija je dalje od glavnih tektonskih ploča i udaljena je od najaktivnijih tektonskih zona. Shodno tome, na našem prostoru se ne očekuju zemljotresi poput onog u Venecueli – umiruje profesor Milovanović.

Prema njegovim rečima, na području Srbije se uglavnom očekuju zemljotresi znatno slabijeg intenziteta, tačnije jačine između tri i pet stepeni Rihterove skale, što je uobičajeno za seizmički profil našeg regiona i ne može izazvati katastrofalna razaranja tog tipa. Profesor objašnjava da naša zemlja ima znatno stabilnije geološke strukture u poređenju sa trusnim područjima planete.

Ipak, kada je reč o rasedima na Balkanu i lokalnim potresima koji se s vremena na vreme osete, profesor je ukazao na specifične delove naše zemlje gde se seizmičke aktivnosti najviše manifestuju. Kao tačke u Srbiji gde se potresi najjače generišu i osećaju, profesor izdvaja pre svega Novu Varoš, Novi Pazar i Požegu.

Uprkos tome što Balkan ima svoje specifične rasede, Milovanović napominje da su naša infrastruktura i građevinski objekti kroz seizmičke standarde Balkana u velikoj meri spremni da izdrže lokalne potrese, te da nema mesta panici ukoliko se poštuju pravila bezbedne gradnje.

U Venecueli se zgrade rušile kao kule od karata

Podsetimo, drugi zemljotres koji je pogodio Venecuelu bio je najjači u toj zemlji u više od sto godina. Najteže su pogođeni Karakas i područja severno i zapadno od prestonice. Profesor Milovanović smatra da je stravičan broj žrtava i povređenih u velikoj meri posledica neadekvatne gradnje!

– Kada pogledate snimke, vidite da su se zgrade rušile kao kule od karata. To pokazuje da nisu bile dovoljno otporne na ovako snažan potres. Zgrade koje nisu izdržale zemljotres, a morale su, značajno su doprinele da veliki broj ljudi nastrada – ističe profesor Milovanović na Prva TV.

On je napravio direktnu paralelu sa Japanom, istakavši da identično snažan zemljotres ne mora da ostavi iste posledice ukoliko su objekti građeni u skladu sa strogim seizmičkim standardima. On je objasnio da u tim delovima sveta, poput Kariba, dolazi do specifičnog podvlačenja tektonskih ploča pod različitim uglovima, što stvara enormnu energiju.

Međutim, severni deo Južne Amerike, gde se nalazi Venecuela, važi za relativno mirnije područje u odnosu na Srednju Ameriku. Zbog toga se ovako snažan zemljotres tamo nije očekivao, s obzirom na to da je poslednji sličan potres na tom prostoru zabeležen pre oko jednog veka.

Nauka je i dalje nemoćna: Geološka saznanja su skromna

Ono što dodatno plaši javnost jeste činjenica da uprkos modernoj tehnologiji, senzori nisu uspeli da jave šta se sprema. Profesor Milovanović otvoreno priznaje da nauka i dalje nema mogućnost da pouzdano predvidi tačno vreme nastanka zemljotresa.

– Želeli bismo da možemo, ali još nemamo mogućnost da izmerimo količinu energije koja se akumulira duboko ispod Zemljine površine i da kažemo kada će doći do njenog oslobađanja. Geološka saznanja su još uvek skromna. Nemamo mogućnost da kažemo kada se akumulirana energija oslobađa i zato nas ovakvi događaji zateknu – zaključuje profesor Milovanović.