BLIŽI SE EKSPLOZIJA KAKVU RUSIJA NE PAMTI! Putin pokušava da zataška sve, ali kriza je veća iz dana u dan: Ovo je BOMBA koja visi nad Kremljom

Promsvjaz banka (PSB) je pre dve godine ostvarivala ogromne prihode finansirajući ratnu mašineriju ruskog predsednika Vladimira Putina. Sada, četiri godine nakon početka sukoba u Ukrajini, gubi stotine miliona dolara. Stručnjaci upozoravaju da će biti potrebne “velike državne finansijske intervencije”.

Samo u 2025. godini, PSB je zabeležila gubitak od 19,2 milijarde rubalja (blizu 202 miliona evra ili oko 23,6 milijardi dinara), nakon što je izdvojila 300 milijardi rubalja za pokrivanje problematičnih kredita, piše britanski list “Telegraf”.

Uobičajeno bi se ovakvi gubici mogli pripisati pogrešnoj poslovnoj strategiji. Međutim, mnogi smatraju da je PSB na prvoj liniji sloma ruskog finansijskog sistema, jer talas zaduživanja podstaknut odbrambenim projektima nailazi na prepreku. Čak i van sektora proizvodnje oružja, stručnjaci prognoziraju da će se ruske banke suočiti sa “dužničkom bombom”.

– Već formalno ispunjavamo kriterijume bankarske krize. Jedino što nedostaje jeste da ljudi masovno počnu da povlače iz banaka – rekao je Vladimir Milov, političar u egzilu i nekadašnji zamenik ministra energetike u Putinovoj vladi.

Potvrđena bankarska kriza u Rusiji

Podaci Centralne banke Rusije pokazuju da je profit bankarskog sektora u decembru pao za 55 odsto, na 176 milijardi rubalja.

Moskovska kreditna banka, još jedan veliki zajmodavac povezan sa državnim naftnim gigantom “Rosnjeftom”, takođe je prijavila gubitak u poslednjem kvartalu prošle godine, koji je povezan sa naglim porastom broja neizmirenih kredita.

Početkom februara, Centar za makroekonomske analize i kratkoročno prognoziranje (CMASF), istraživački institut blizak Kremlju, objavio je izveštaj u kojem se navodi da je “bankarska kriza sada potvrđena”. Ovo se zasniva na tehničkoj definiciji CMASF-a: da je malo verovatno da će više od desetine ukupnih kredita banaka biti vraćeno.

Zvanično, kompanije kasne s otplatom samo 3,3 odsto svojih bankarskih kredita. Međutim, podaci Centralne banke Rusije pokazuju da je udeo takvih kredita 11,3 odsto, što iznosi oko 10,6 milijardi rubalja. To je porast u odnosu na 10,4 odsto godinu dana ranije. Domaćinstva su u još goroj situaciji, jer se 13,3 odsto potrošačkih kredita smatra problematičnim.

Kako je funkcionisala šema Kremlja

Ipak, kada je reč o riziku od krize, veruje se da će talas problematičnih kredita u poslovnom sektoru predstavljati najveći problem za Kremlj. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, Kremlj je troškove rata uglavnom pokrivao ubrizgavanjem ogromnih količina novca u ruske kompanije preko banaka.

– To je podstaklo ekonomski rast i stvorilo privid otpornosti ruske ekonomije – naglasio je Krejg Kenedi iz Dejvis centra za ruske i evroazijske studije na Harvardu.

Prema njegovim rečima, Kremlj je značajno ublažio pravila i kreditne provere za finansiranje odbrambenog sektora.

– Time je u samom srcu ruskog bankarskog sistema nagomilan veliki rizik od loše upravljanih i netransparentnih kredita – upozorava on.

Do decembra, ukupni krediti bankarskog sektora odbrambenim kompanijama premašili su 200 milijardi dolara, što čini više od 23 odsto korporativnih kredita banaka. A reč je o sektoru sa ozloglašeno lošom kreditnom istorijom.

Problemi i u drugim sektorima

Putin je otkrio da je ruski BDP pao za 1,8 odsto u januaru i februaru. Milov tvrdi da je oko tri četvrtine industrijske proizvodnje u Rusiji ili u gubicima ili u stagnaciji, dok se sektori uglja, čelika, papira i građevine suočavaju sa krizama.

Nije iznenađujuće što je Kremlj zabrinut. Putin je u martu poručio ruskim naftnim i gasnim kompanijama da bi trebalo da iskoriste vanredne profite od nafte, izazvane ratom u Iranu, kako bi “smanjile svoj dug i otplatile obaveze prema domaćim bankama”.

Kao odgovor na nadolazeći finansijski potres, Centralna banka Rusije je već najavila niz mera za pooštravanje kreditnih pravila.

“Banke će od države tražiti pakete pomoći”

Milov objašnjava da definicija “bankarske krize” koju koristi CMASF ne znači da se ruske finansijske institucije urušavaju.

– To znači da smo na ivici situacije u kojoj će banke uskoro zakucati na vrata države tražeći velike finansijske pakete pomoći – dodao je on.

Za sada, otkako je izbio rat na Bliskom istoku, rast cena nafte i gasa donose izvesnu utehu. Međutim, Putinov prostor za delovanje mogao bi da se smanji ako američki predsednik Donald Tramp postigne mirovni sporazum u Iranu i time ublaži globalnu energetsku krizu.

Ako cena nafte padne na 40 dolara, ruska vlada bi se mogla da se suoči sa potrebom da rekapitalizuje državne energetske gigante Gasprom i Rosnjeft, kao i banke, tvrdi Elina Ribakova viša saradnica u Institutu za međunarodnu ekonomiju Peterson.

– Osnovni problemi se gomilaju i u jednom trenutku sve to eksplodira odjednom, a 2026. bi mogla da bude prelomna godina – zaključio je Milov.

(Telegraph.uk)