Seme delili besplatno na benzinskim pumpama, a sada ne mogu da zaustave biljku: Posadili je da spasu tlo – desila se katastrofa

Doneta je na Island da zaustavi eroziju i pomogne obnovi zemljišta, a danas potiskuje domaće biljke i širi se čak i po zaštićenim područjima. Aljaska lupina, čija ljubičasta polja oduševljavaju turiste, postala je primer kako pokušaj spasavanja prirode može da donese neočekivane posledice.

Tokom juna i jula njeni cvetovi prekrivaju delove islandskog pejzaža. Fotografima pružaju upečatljive kadrove, pojedini turisti planiraju putovanje baš u vreme cvetanja, a parovi među ljubičastim cvetovima prave i fotografije sa venčanja.

Iza tih prizora, međutim, krije se problem koji zabrinjava naučnike. Biljka Lupinus nootkatensis, poreklom sa Aljaske, više ne raste samo na mestima na kojima su je ljudi posejali. Samostalno osvaja nove površine i menja staništa.

Doneli je da sačuva zemljište

Priča počinje četrdesetih godina prošlog veka, kada se Island suočavao sa ozbiljnom erozijom. Posle vekova krčenja šuma i intenzivne ispaše ovaca, veliki delovi zemljišta ostali su bez vegetacije koja ih je štitila. Vetar i kiša odnosili su ogoljeno vulkansko tlo.

Tadašnji glavni islandski šumar Hakon Bjarnason doneo je lupinu posle putovanja na Aljasku, verujući da bi mogla da pomogne u obnovi oštećenih površina.

Za takvu ideju postojali su razlozi: njen koren pomaže vezivanju tla, a zahvaljujući zajednici sa bakterijama koje vezuju azot može da obogati siromašno zemljište. Cilj je bio da se obnovi biljni pokrivač i stvore uslovi za povratak šuma.

Sadnja je podsticana toliko da je seme besplatno deljeno i na benzinskim pumpama, kako bi građani mogli sami da ga seju.

Od korisne biljke do invazivne vrste

O dugoročnim posledicama tada se mnogo manje razmišljalo. Botaničar Pavel Vasovič iz islandskog Instituta za prirodne nauke ističe da svest o opasnostima unošenja invazivnih vrsta nije bila razvijena kao danas.

– Priča o lupini na Islandu priča je o dobrim namerama i neočekivanim posledicama – rekao je Vasovič, a prenosi Večernji list.

Biljka koja je trebalo da pomogne obnovi tla počela je da se širi i van planiranih površina. Njeni gusti zasadi potiskuju domaće biljke i trave, menjajući izgled i sastav vegetacije.

Problem nije samo u tome što se pojavila nova vrsta. Menjanjem količine azota u zemljištu lupina menja i uslove u kojima rastu druge biljke, pa prvobitna vegetacija može da izgubi prostor za opstanak.

Naučnici očekuju znatno veću rasprostranjenost

Satelitska procena iz 2017. godine pokazala je da lupina prekriva oko 0,3 odsto teritorije Islanda. Naučnici očekuju da bi sledeća procena, planirana za 2027. godinu, mogla da pokaže približno trostruko veću površinu.

To je očekivanje koje tek treba proveriti novim merenjima. Dodatnu zabrinutost izaziva zagrevanje klime, koje može da stvori povoljnije uslove za dalje širenje.

Jedno istraživanje procenjuje da bi odgovarajući uslovi za ovu biljku u budućnosti mogli da postoje na gotovo šestini Islanda. Takva procena ukazuje na potencijal širenja, a ne na površinu koju lupina danas zauzima.

Zelenilo ne znači da je priroda obnovljena

Ekološkinja Gudrun Oskarsdotir, koja proučava uticaj lupine na istoku Islanda, upozorava da vraćanje biljnog pokrivača nije isto što i obnova izvornog ekosistema.

– Obnavljati vegetaciju lupinom isto je kao lečiti zubobolju kamenom. Možda će delovati, ali vrlo verovatno ćete pritom oštetiti mnogo drugih stvari koje ranije nisu bile oštećene – upozorila je.

Na mestima na kojima su nekada rasle različite domaće vrste sada mogu da dominiraju gusti zasadi jedne unesene biljke. Upravo zato ljubičasta polja za turiste predstavljaju atrakciju, dok su za istraživače upozorenje koliko je teško kontrolisati promene jednom pokrenute u prirodi.