Predsednik Rusije Vladimir Putin nije primio direktora CIA Džona Retklifa tokom njegove posete Moskvi, čime je ruska strana jasno pokazala da američkom izaslaniku ne želi da pruži politički status sagovornika na najvišem nivou.
Retklifov dolazak u rusku prestonicu bio je jedna od najintrigantnijih diplomatsko-obaveštajnih epizoda poslednjih dana, posebno zato što se dogodio u trenutku kada se stanje na ukrajinskom frontu ubrzano menja.
Međutim, uprkos značaju njegove funkcije i činjenici da je prvi čovek američke Centralne obaveštajne agencije lično stigao u Moskvu, sastanka sa Putinom nije bilo.
Prema informacijama iz izlaganja analitičara Aleksandera Merkurisa, Retklifa nije primio ni ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, iako su se i Putin i Lavrov nalazili u Moskvi.
Lavrov je u isto vreme razgovarao sa visokim predstavnikom Vatikana Polom Galagerom.
U političkom smislu, činjenica da je šef ruske diplomatije našao vreme za razgovor sa vatikanskim diplomatom, ali ne i za direktora CIA, može se tumačiti kao namerna poruka o nivou značaja koji je Moskva želela da pripiše američkoj poseti.
Direktor CIA stigao, ali vrata Kremlja ostala zatvorena
Različita objašnjenja Retklifovog dolaska kretala su se od bezbednosnih upozorenja i pitanja Irana do pokušaja Vašingtona da utiče na rusko vođenje rata u Ukrajini.
Posebnu pažnju izazvala je verzija prema kojoj je direktor CIA došao kako bi ruskom rukovodstvu predstavio znatno nepovoljniju sliku položaja Rusije od one koju Putin navodno dobija od sopstvenih vojnih, ekonomskih i obaveštajnih struktura.
Merkuris takvo objašnjenje smatra nelogičnim.
Prema njegovoj proceni, kada bi Vašington zaista verovao da Rusija gubi rat i da se njena ekonomija nalazi pred ozbiljnim problemima, američke vlasti ne bi morale da šalju direktora CIA u polutajnu misiju kako bi u to ubeđivale ruskog predsednika.
U takvoj situaciji SAD bi, tvrdi Merkuris, ruske slabosti koristile javno, pojačavale pritisak, postavljale maksimalističke zahteve i pozivale Moskvu da prihvati njihove uslove.
Sama činjenica da je Vašington smatrao potrebnim da u Moskvu pošalje čoveka na čelu CIA, prema toj logici, govori da je cilj posete bio ozbiljniji i drugačiji.
BONUS VIDEO