Rusija ima ukupan javni dug od svega 17,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok je u Italiji zaduženost dostigla gotovo 140 odsto, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin, optuživši evropske vlasti da su sopstvenim ekonomskim odlukama dovele države u ozbiljne probleme.
On je posebno kritikovao visoke budžetske deficite, politiku zabrana prema Rusiji i odnos evropskih elita prema migrantima, ocenivši da Evropa istovremeno slabi sopstvenu privredu i urušava svoje tradicionalne vrednosti.
Putin je u nedelju, 25. oktobra, u razgovoru sa novinarom Pavlom Zarubinom za emisiju „Vesti“ izneo podatke o zaduženosti Rusije i evropskih država, istakavši da između njih postoje ogromne razlike.
– Recimo, u zemlji kao što je Italija javni dug iznosi gotovo 140 odsto, odnosno 139 odsto BDP-a. Uzgred, poređenja radi, spoljni državni dug Rusije iznosi svega 2,6 odsto, a ukupan javni dug 17,5 odsto – rekao je Putin.
Ruski predsednik smatra da visoka zaduženost predstavlja jedan od ključnih ekonomskih problema evropskih država, posebno u trenutku kada se suočavaju sa rastom troškova života i nezadovoljstvom stanovništva.
Putin upozorio na ogromne dugove i budžetske deficite Evrope
Govoreći o evropskoj ekonomiji, Putin je ukazao na rast državnih dugova i probleme sa finansiranjem javne potrošnje.
Prema njegovoj oceni, dug koji u pojedinim državama premašuje godišnju vrednost ukupne ekonomske proizvodnje ozbiljno ograničava mogućnosti vlasti da odgovore na nove krize.
Posebno je izdvojio Italiju, gde je javni dug dostigao približno 139 odsto BDP-a.
Najnoviji podaci Eurostata pokazuju da je italijanski javni dug na kraju drugog kvartala 2026. godine iznosio 139,9 odsto BDP-a, dok je u Francuskoj dostigao 119,1 odsto, a u Belgiji 110,2 odsto.
Putin je upozorio i na visoke budžetske deficite evropskih država, navodeći da takva politika povećava finansijski pritisak na njihove ekonomije.
– To dovodi do čitavog niza negativnih posledica ekonomskog karaktera – poručio je ruski predsednik.
On smatra da se upravo u pogrešnim ekonomskim i finansijskim odlukama evropskih vlasti nalaze neki od uzroka nezadovoljstva koje je poslednjih nedelja dovelo do masovnih demonstracija u više država.
BONUS VIDEO