Navršavanje prvih sto dana na čelu Ustavnog suda Srbije bio je povod za razgovor sa profesorom Vladanom Petrovom, koji je u emisiji “Direktno sa Minjom Miletić” na Euronews Srbija otvorio vrata ove institucije i progovorio o ključnim izazovima sa kojima se najviša pravosudna instanca suočava.
Od pitanja političkih pritisaka i tzv. Mrdićevih zakona, preko kontroverznog slučaja u Zaječaru, pa sve do procesa digitalizacije suda, Petrov je ponudio uvid u novi pravac delovanja institucije koja nastoji da povrati poverenje građana kroz transparentnost i dijalog.
Jedan od prvih koraka u Petrovom mandatu bio je pokušaj da se Ustavni sud učini vidljivijim i dostupnijim javnosti. Simboličan početak tog procesa predstavlja i samo mesto intervjua – čuvena Kamena sala, namenjena javnim oblicima rada koji su, prema rečima profesora Petrova, izostajali duže od decenije. Predsednik suda je iskreno priznao da je to jedan od ozbiljnih nedostataka koji se mora ispraviti u narednom periodu.
Govoreći o trenutnom sastavu suda, Petrov je istakao specifičnost nove postave. Od ukupno 15 ustavom predviđenih sudija, trenutno ih je 12, od kojih je čak deset doktora nauka, mahom univerzitetskih profesora. Iako smatra da profesorska pozadina donosi sklonost ka otvorenosti i argumentovanoj raspravi, on naglašava važnost balansa.
“Očekujemo da ćemo u dogledno vreme dobiti od sudske vlasti nedostajućih troje sudija, i pretpostavljam da će to biti uglavnom sudije redovnih sudova. Ta praktična komponenta je izuzetno važna za rad ove institucije”, rekao je on.
Petrov je posebno naglasio potrebu za institucionalnim dijalogom sa Visokim savetom sudstva i Visokim savetom tužilaštva, iako takva uloga nije striktno propisana Ustavom. Prema njegovom mišljenju, živimo u senzitivnim vremenima u kojima Ustavni sud mora biti taj koji okuplja srodne institucije, ne mešajući se u njihove nadležnosti, već podstičući sinhronizovano delovanje. Cilj je, kako navodi, da se međusobno uvažavaju i komuniciraju stručnim i razumnim argumentima, posebno u svetlu nedavnih polemika oko rada tužilaštva.
Politički pritisci i slučaj “Zaječar”
Kada je reč o nezavisnosti rada, profesor Petrov je napravio jasnu razliku između direktnih političkih uticaja i onoga što naziva medijskim pritiskom. On tvrdi da tokom svoje karijere u Ustavnom sudu nikada nije bio izložen direktnom pozivu nekog političkog funkcionera sa zahtevom da presudi na određeni način. Međutim, posredni pritisci su, prema njegovom iskustvu, daleko teži za odbranu.
“Najčešće su to medijski pritisci. Ovde je teško razumeti da Ustavni sud po pravilu nema rokove za odlučivanje, a nekada pažljivo vagate momenat donošenja odluke. One ne proizvode samo političke posledice, već mogu imati i takozvani ‘chilling’ efekat – umesto da smiruju tenzije, mogu dodatno da ih raspire”, objasnio je Petrov, dodajući da sud mora biti faktor korigovanja pravne i društvene svesti kroz redovno obaveštavanje javnosti o svojim potezima.
Kao primer efikasnog rešavanja pravne blokade, Petrov je naveo odluku suda u slučaju Zaječara, gde je Skupština grada bila paralisana zbog formalnih propusta prilikom verifikacije mandata. Objasnio je da je Viši sud u Zaječaru postupio krajnje formalistički, vraćajući mandate na ponovnu verifikaciju jer zapisnik nisu potpisala sva tri člana odbora, i to zbog banalnih tehničkih razloga poput upotrebe velikih slova u imenima odbornika.
Petrov je ovu situaciju okarakterisao kao “pravno nedozvoljenu opstrukciju”. Naglasio je da regularnost izbora nikada nije bila sporna, ali da je tehnička greška korišćena za blokadu konstituisanja vlasti.
“Ustavni sud je konstatovao da je reč o običnoj tehnikaliji. Ne možete se strogo držati podzakonskog akta, a da time kršite pasivno biračko pravo i pravo na lokalnu samoupravu”, poručio je predsednik suda, uputivši apel nižim sudovima da se u budućnosti pridržavaju argumentacije iz ove odluke.
Reforma pravosuđa i evropski put
Centralna tema razgovora bili su i sporni pravosudni zakoni, u javnosti poznati kao “Mrdićevi zakoni”. Iako Petrov nije učestvovao u njihovoj izradi, on je kritički nastrojen prema proceduri koja je prethodila njihovom usvajanju, smatrajući da je izostanak prave javne rasprave bio propust. Iako je formalnog dijaloga bilo, on ga je opisao kao “post festum” javnu raspravu, jer je održana tek nakon što su rešenja već stupila na snagu.
U osvrtu na mišljenje Venecijanske komisije, čiji je i sam član, Petrov je naglasio da je ono, prema njegovim saznanjima, “uravnoteženo”. Ipak, on upozorava na opasnost od neodgovornog komentarisanja nezvaničnih dokumenata u javnosti. Povodom izjava evropske komesarke Marte Kos o mogućem zaustavljanju isplate sredstava iz Plana rasta zbog spornih rešenja u pravosuđu, Petrov je ocenio da je reč o svojevrsnom političkom pritisku.
“Nesumnjivo je da su pravosudne reforme jedno od ključnih pitanja našeg evropskog puta. Ipak, pokušajmo da budemo ozbiljni, sledimo evropske vrednosti i poštujmo autoritet Venecijanske komisije”, istakao je on, dodajući da veruje u sposobnost Narodne skupštine da sprovede neophodne izmene pre nego što mišljenje Komisije bude i zvanično primljeno k znanju na plenarnoj sednici u junu.
Kao dokaz da Ustavni sud ne čeka pasivno na promene, Petrov je najavio značajne rezultate u pogledu efikasnosti. Od kraja prošle godine, broj predmeta je smanjen za devet odsto, uprkos stalnom prilivu novih. On je ekskluzivno najavio i pismo predsednici Narodne skupštine sa predlogom dodatnih izmena Zakona o Ustavnom sudu, koje bi omogućile potpunu digitalizaciju. Uvođenje elektronskih podnesaka i umrežavanje institucija trebalo bi da građanima olakša pristup pravdi i učini rad suda transparentnijim.
“Digitalizacija je ključna u procesu evropskih integracija, a mi u Ustavnom sudu nismo sedeli skrštenih ruku”, naglasio je profesor Petrov, poručujući da će institucija nastaviti da se transformiše u modernu, efikasnu i otvorenu ustanovu koja štiti ustavni poredak Srbije.
Kurir.rs/Euronews
