U Srbiji oko 5.500 dece živi bez biološkog roditeljskog staranja, a većina je smeštena u hraniteljske porodice
Postoji nedostatak od najmanje 500 hranitelja, a deca često dolaze sa dubokim traumama koje se intenziviraju tokom adolescencije
U Srbiji trenutno oko 5.500 dece živi bez biološkog roditeljskog staranja, od čega je čak 90 odsto smešteno u hraniteljske porodice. Iako oko 4.000 hraniteljskih porodica pruža ovakvim mališanima jedini topli dom i podršku, procenjuje se da u našoj zemlji nedostaje bar još 500 hranitelja.
Pored stida i neinformisanosti, najveći izazovi nastupaju kada ova deca uđu u pubertet, u trenutku kada potisnute traume iz primarnih porodica ponovo eksplodiraju, a društvo ih neretko otpiše i proglasi “problematičnom”.
O emotivnim ožiljcima, retraumatizaciji u školskim klupama i hitnoj potrebi za sistemskom podrškom 24 sata dnevno, u emisiji su govorile Vojka Lujić, predsednica Udruženja hranitelja Beograda, i dečiji psiholog Snežana Anđelić.
Izmeštanje iz porodice deca ne doživljavaju kao spas, već kao kaznu
Mnogi veruju da dete ulaskom u hraniteljsku porodicu automatski ostavlja sve probleme iza sebe, ali stručnjaci upozoravaju da je stvarnost daleko bolnija.
– Dete koje je prinuđeno da napusti biološke roditelje to doživljava kao najdublju ranu i osećaj napuštenosti. Čak i mališani koji su trpeli teško fizičko ili psihičko zlostavljanje, odvajanje od roditelja ne doživljavaju kao spasenje, već kao sopstvenu kaznu. Dok su mali, oni svoje traume “gutaju” i pokazuju ih kroz anksioznost, noćno mokrenje ili agresiju. Međutim, u adolescenciji, kada dođe do prirodnog odvajanja od hranitelja i okretanja ka društvu, sve potisnuto izbija na površinu. Nisu ta deca kriva, ako ste u njihovo korenje posadili zlostavljanje, batine, zanemarivanje i strah, logično je da to izraste u pubertetu. Deca rade drugima ono što je neko radio njima – objašnjava dečiji psiholog Snežana Anđelić.
Foto: Blic TV / screenshot
+3
Galerija
“U nekim školama naša deca su uvek kriva za sve!”
Pored borbe sa sopstvenim demonima i traumama, deca iz hraniteljskih porodica u Srbiji se svakodnevno susreću sa teškim predrasudama u svojoj okolini i školskim klupama.
– Naša deca su ista kao i sva druga, ali se i dalje nose sa ogromnom stigmom. U nekim beogradskim školama saradnja je divna, ali postoje škole u kojima su deca iz hraniteljskih porodica unapred označena kao kriva za svaki incident koji se dogodi, čak i kada nemaju nikakve veze sa tim! Zamislite dete koje se već bori sa traumom odbačenosti, a u školi svakog dana dobija poruku: “Ti si drugačiji i ti ne valjaš”. Zato je neophodno da se Ministarstvo prosvete aktivno uključi, da se prosvetni radnici edukuju o empatiji i da se u školama drže radionice o prihvatanju različitosti – apeluje Vojka Lujić, predsednica Udruženja hranitelja Beograda.
Foto: Blic TV / screenshot
+3
Galerija
Hraniteljima neophodna podrška 24 sata dnevno
Jedan od najvećih problema sa kojima se susreću hraniteljske porodice jeste nedostatak dežurnih stručnih službi u kriznim momentima.
– Podrška centara i službi nam je dostupna tokom radnog vremena, ali adolescentska kriza ne bira satnicu, ona se dešava u ponoć ili vikendom. Kada dete u pubertetu počne da odbija granice, skrene ka alkoholu, opijatima ili samopovređivanju, hranitelj u unutrašnjosti često nema kome da se obrati. Neophodni su nam dežurni timovi stručnjaka dostupni 24 sata dnevno. Takođe, ovoj deci je potrebna kontinuirana, besplatna psihoterapija specijalizovana za traume, jer bilo koji stresan događaj u životu može izazvati jaku retraumatizaciju – naglašavaju sagovornice.
U javnosti se stvara negativna slika
Predsednica Udruženja hranitelja na kraju je istakla da se u javnosti nepravedno stvara negativna slika o hraniteljstvu.
– U medijima se obično plasira onaj jedan procenat negativnih priča, dok se potpuno prećutkuje 99 odsto hranitelja koji čine prave podvige. Niko ne piše o hraniteljima koji su uzeli dete sa višestrukim zdravstvenim smetnjama i teškim traumama, lavovski se borili godinama i izveli ga na put tako da danas studira na četvrtoj godini fakulteta! To su priče koje društvo mora da vidi, jer novac koji država daje ne može ni približno da plati svu tu ljubav, žrtvu i trud koji hranitelji pružaju – zaključuje Lujić.
BONUS VIDEO:
Hraniteljska porodica (Foto: Screenshot: Blic TV, Shutterstock, Anton Vierietin / Ringier)
Snežana Anđelić, dečiji psiholog (Foto: Blic TV / screenshot)
Vojka Lujić, predsednica Udruženja hranitelja Beograda (Foto: Blic TV / screenshot)
