Naučna istraživanja pokazuju da osećaj sreće i unutrašnjeg mira dostiže vrhunac oko 47. godine života
Tokom puberteta i adolescencije ljudi su najmanje zadovoljni sobom zbog pritiska i nedostatka životnog iskustva
Pitanje u kom životnom dobu doživljavamo vrhunac sreće i unutrašnjeg mira decenijama je zagonetka, ali najnovija naučna istraživanja konačno daju precizan odgovor!
Podaci pokazuju da smo najmanje zadovoljni sobom tokom burnog perioda puberteta i adolescencije, dok osećaj sreće i stabilnosti kontinuirano raste sa godinama i iskustvom, dostižući svoj vrhunac oko 47. godine života.
O tome zašto nas mladost često opterećuje nerealnim očekivanjima, kako se menja naša percepcija sreće i zbog čega su zrele godine zapravo najlepše, u emisiji “Jutro” na Blic TV govorili su stručnjaci: profesorka dr Nena Šantić iz Udruženja penzionera Stari grad, fitnes trener Nemanja Milović i psihološkinja Ivana Džamić.
Zbog čega su mladi danas pod najvećim pritiskom
Istraživanja potvrđuju da je adolescencija period u kom se ljudi osećaju najnesrećnije i najnesigurnije, što stručnjaci objašnjavaju nedostatkom životnog iskustva u okršaju sa velikim društvenim očekivanjima.
– Socijalni pritisak u pubertetu je izuzetno velik, a mladi u tom uzrastu još uvek nemaju razvijene psihološke kapacitete i resurse da se sa njim nose. Imaju velika očekivanja od sebe, a mogućnosti su im limitirane jer još nisu proživeli životna iskustva. Međutim, važno je naglasiti da lutanje i osećaj izgubljenosti u pubertetu ne znače da ste izgubljeni zauvek, to je samo jedna kratka faza u procesu odrastanja – objašnjava psihološkinja Ivana Džamić.
Foto: Blic TV / screenshot
+4
Galerija
Zašto je 47. godina “magična granica” za sreću
Sa godinama težište sreće pomera se sa prolaznog, hedonističkog zadovoljstva ka dubinskoj ispunjenosti i miru sa samim sobom.
– U pubertetu imamo hormonske promene i stalno nam se čini da neko od nas nešto traži i da negde kasnimo. Ali, kako ulazimo u zrele godine, prestajemo da se opiremo. Prihvatamo život onakav kakav jeste, sa svim lepim i lošim stranama. Kada dođemo u te godine, više ne jurimo tuđa očekivanja i tada nastupa prava radost – ističe fitnes trener Nemanja Milović.
Foto: Blic TV / screenshot
+4
Galerija
Profesorka dr Nena Šantić dodaje da su u mladosti želje ogromne, a mogućnosti male, dok se u četrdesetim i pedesetim godinama stvari postavljaju na svoje mesto.
– Meni je porodica uvek bila i ostala glavna definicija sreće. Iz detinjstva sam ponela lekciju da nam red, rad i disciplina daju stabilan nukleus da funkcionišemo. Sa godinama stičete mogućnosti, a želje se kristališu. Nismo mi u starijim godinama nostalgični za prošlošću ili mladim telom, već za osećajem sigurnosti koji smo tada imali – naglašava dr Šantić.
Foto: Blic TV / screenshot
+4
Galerija
Usamljenost je bolest broj jedan
Govoreći o starijem dobu, stručnjaci upozoravaju da je usamljenost najveći neprijatelj zdravlja i psihičkog mira.
– Kroz naše besplatno savetovalište na Starom gradu za 17 godina prošlo je više od 66.000 penzionera. Usamljenost je bolest broj jedan, jer zidovi ne znaju ni da plaču ni da se smeju. Zato je socijalizacija ključna. Stariji ljudi moraju da izlaze, da se druže i kreću. Ja svako jutro pređem 12 kilometara pešice do sedam sati ujutru! Moja poruka je jasna: Ja ne mogu zaustaviti godine, ali bogami ne mogu ni one mene! – poručuje dr Nena Šantić.
Stručnjaci zaključuju da je ključ sreće u svakom životnom dobu praviti razliku između trenutne sreće i unutrašnje radosti, negovati fizičko zdravlje kao hram duha i svakodnevno ulagati u ljudske odnose i zagrljaje koji leče.
BONUS VIDEO:
Nemanja Milović (Foto: Shutterstock/ Ground Picture, Blic TV / Ringier)
Psihološkinja Ivana Džamić (Foto: Blic TV / screenshot)
Nemanja Milović fitnes trener (Foto: Blic TV / screenshot)
Profesorka dr Nena Šantić (Foto: Blic TV / screenshot)
