Vlasnici automobila u urbanim sredinama suočavaju se sa različitim rizicima, ali malo šta izaziva takvu bespomoćnost kao trenutak kada propisno parkirano vozilo strada zbog neodržavanja objekta u kojem živite. Nedavni slučaj podstanarke kojoj je deo fasade pao na krov automobila, pričinivši štetu od skoro 400.000 dinara, pokrenuo je lavinu komentara na društvenoj mreži Reddit, kao i pitanja o odgovornosti stambenih zajednica i realnim šansama za naplatu duga.
Situacija je dodatno zakomplikovana činjenicom da zgrada nema polisu osiguranja, a upravnica, nakon prvobitnog obećanja, povlači ponudu za isplatu zbog visoke cene popravke.
Stambena zajednica kao pravno lice
Prema Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, stambena zajednica je odgovorna za održavanje zajedničkih delova zgrade, u šta spada i fasada. Činjenica da zgrada nema osiguranje ne oslobađa stanare odgovornosti. Kako navodi jedan od stručnih komentara na ovu temu:
– Zgrada je odgovorna, imala ili nemala osiguranje. Upravnik to treba da predoči stanarima i da svi skupe novac za štetu.
Ukoliko je šteta nastala od zajedničkog dela zgrade, stambena zajednica odgovara po principu objektivne odgovornosti. To znači da oštećeni ne mora da dokazuje ničiju krivicu, već samo činjenicu da je šteta nastala od stvari za čije je održavanje odgovorna zajednica.
Zapisnik i dokazi
Oštećena strana u ovom slučaju je uradila sve po protokolu, pozvana je policija, napravljen je službeni zapisnik, fotografisano je mesto pada i obezbeđen snimak sa nadzornih kamera. Snimak je “zlatni dokaz” jer sprečava bilo kakve pokušaje osporavanja uzročno-posledične veze između pada fasade i štete na vozilu.
Međutim, problemi nastaju kod same naplate. Kako ističu iskusniji građani, “verovatnoća da sve prođe glatko je minimalna… ljudi nemaju svest o tome da je sve van njihovog stana zajedničko”. U praksi, stanari često odbijaju da vanredno daju novac, što oštećenog gura u pravcu sudske tužbe.
Sudski postupak
Tužba se podnosi protiv stambene zajednice kao pravnog lica. Iako je pravna situacija kristalno jasna, proces u Srbiji može trajati značajno vreme.
– Sudski postupak traje najmanje 2 godine, a može da se produži i na 4-5 godina – upozoravaju upućeni.
Iako se stanari često opiru, upravnik stambene zajednice bi trebao da im objasni ekonomsku logiku, ako izgube na sudu, pored osnovne štete od 400.000 dinara, moraće da plate i sudske troškove, veštačenje, kao i kamate za sve godine trajanja spora.
– Stanari će platiti i troškove tužbe, što im se nikako ne isplati – navodi se u jednom od komentara.
Ponekad opomena koju pošalje advokat može biti dovoljna da stanari shvate ozbiljnost situacije i dogovore se o isplati u ratama ili kroz hitne intervencije koje pokriva fond zgrade.
Bitno je precizno utvrditi šta je tačno palo. Korisnici preciziraju da ako je u pitanju originalna fasada, odgovorna je zgrada. Ako je, međutim, pao deo nečije nelegalne nadogradnje, saksija ili klima uređaj koji je loše montiran, odgovornost snosi konkretni vlasnik stana.
Biznis Kurir
