VEČERAS POMERAMO KAZALJKE Imaćemo sat više sna, dan će trajati 25 SATI, a evo u koliko tačno sati će već biti mrak

1

Blic

Noćas u 3 sata pomeramo sat unazad na 2 sata, čime počinje zimsko računanje vremena i nedelja traje 25 sati.

Pomeranje sata izaziva fiziološki šok za organizam jer narušava prirodni biološki ritam čoveka.

Večeras tačno u tri sata pomeramo kazaljke vraćajući ih jedan sat unazad, na dva sata, čime zvanično počinje zimsko računanje vremena. Tokom noći između subote na nedelju prelazimo sa letnjeg na zimsko računanje vremena, i taj dan će nam trajati 25 sati, imaćemo prividno sat vremena duži san, ali već od nedelje suočićemo se sa činjenicom da mrak pada sat vremena ranije.

Dan pre pomeranja zalazak sunca zalazi u 17.36, a prvog dana zimskog računanja vremena već u 16.34 sati.

Vreme na pametnim telefonima, laptopovima i desktop računarima, kao i na ostalim pametnim uređajima, pomeriče se automatski.

Fiziološki šok za organizam

Iako dodatni sat u krevetu zvuči primamljivo, lekari i zdravstveni stručnjaci upozoravaju da pomeranje sata predstavlja ozbiljan fiziološki šok za ljudski organizam. Ova promena naglo narušava unutrašnji cirkadijalni ritam – biološki sat koji reguliše san, krvni pritisak i lučenje ključnih hormona.

Kritični period: Prilagođavanje organizma traje od tri dana do dve nedelje, pri čemu je najkritičniji period između 3. i 5. dana nakon pomeranja kazaljki
Stres za srce: Usled skoka hormona stresa (kortizola), dolazi do povišenog krvnog pritiska i ubrzanog rada srca, što predstavlja rizik za hronične i srčane bolesnike
Pad raspoloženja: Raniji dolazak mraka uzrokuje pad serotonina (“hormona sreće”) i vitamina D, što kod mnogih izaziva mrzovolju, umor i pad koncentracije

Trik sa “dodatnim satom” sna

Pitanje da li nam dodatni sat sna u noći kada se pomeraju kazaljke zaista donosi duži odmor podelilo je i stručnjake. Psiholog Željko Mašović ističe da su ljudi bića navike i da se trajanje sna ne menja automatski pomeranjem sata.

“Nećeš duže da spavaš, samo ćeš kasnije da legneš“, objašnjava Mašović, dodajući da ljudi često pomere vreme odlaska na spavanje vodeći se osećajem da imaju više vremena.

S druge strane, meteorolog, Ivan Ristić, podseća da je zimsko računanje vremena nekadašnji standard koji obezbeđuje bolji raspored jutarnje svetlosti, mada lične navike diktiraju kome odgovara ranije jutarnje sunce, a kome duže svetle večeri.

Zamka zvana “treće vreme”

U javnosti se uoči pomeranja sata često pominje ideja o takozvanom “trećem vremenu” – opciji da trajno ostanemo na zimskom računanju vremena, ali da se početak rada i škole pomeri sat vremena unapred, odnosno na 7 časova ujutru.

Prof. dr Dragan Hrnčić, neurofiziolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, upozorava da ova opcija krije skrivenu biološku zamku.

“Ako bismo zadržali standardno, odnosno zimsko vreme, ali od svih zahtevali da ustaju i započinju obaveze sat vremena ranije, mogli bismo da poništimo deo prednosti koju standardno vreme ima u pogledu jutarnje svetlosti. Na primer, ako neko sada ustaje u šest i počinje da radi u sedam, a zatim bi morao da ustaje u pet i počinje da radi u šest, njegovo telo bi se suočilo sa ranijim buđenjem, potencijalno uz manje sna i manje jutarnje svetlosti. Ako vreme odlaska na spavanje ne bi bilo pomereno unapred, postojao bi i rizik od hroničnog skraćivanja sna“, objasnio je ranije Dragan Hrnčić.

Šta kaže nauka

Obimne naučne analize, uključujući istraživanja timova sa Univerziteta Britanske Kolumbije i Simon Fraser, kao i zvanične stavove Američke akademije za medicinu spavanja i Britanskog društva za medicinu spavanja, potvrdile su da je trajno zimsko (standardno) vreme prirodniji i zdraviji izbor za čoveka. Ono obezbeđuje najbolju usklađenost sa sunčevim ciklusom i pruža ključnu jutarnju svetlost neophodnu za razbuđivanje i hormonsku ravnotežu.

Istorija pokazuje da pokušaji uvođenja trajnog letnjeg vremena zimi nisu opstali u praksi:

SAD (1974. godina): Amerikanci su uveli trajno letnje vreme, ali su ga ukinuli već posle godinu dana zbog masovnih protesta roditelja čija su deca po mraku pešačila do škole.
Rusija (2011–2014. godina): Rusija je prešla na trajno letnje vreme 2011. godine, da bi ga 2014. ukinula i trajno se vratila na standardno zimsko vreme zbog lošeg uticaja na zdravlje stanovništva.

Iako je Evropska unija još 2018. godine predložila ukidanje sezonskog pomeranja sata, dogovor među članicama do danas nije postignut.

Saveti lekara za lakšu adaptaciju

Stručnjaci preporučuju nekoliko koraka kako bi se rizik po zdravlje sveo na minimum:

Postepeno spavanje: Nedelju dana pre promene odlazite u krevet 10 do 15 minuta kasnije kako bi se telo lakše prilagodilo.
Hvatanje jutarnjeg sunca: Izlažite se prirodnoj svetlosti odmah po buđenju radi regulacije lučenja melatonina.
Izbegavanje ekrana: Ograničite izloženost plavom svetlu telefona i računara, kao i unos kofeina neposredno pre spavanja.
Zdravstveni oprez: Hronični i srčani bolesnici treba redovnije da kontrolišu krvni pritisak, redovno uzimaju terapiju i izbegavaju teži fizički napor tokom prvih nekoliko dana

Pomeranje sata u oktobru 2026: Kako i koliko unapred možemo da pripremimo organizam

Pomeranje sata u oktobru 2026: Dan traje 25 sati, a lekari upozoravaju na šok

Koji uređaji automatski pomeraju sat, a koje morate ručno da podesite

Nakon pomeranja sata 25. oktobra sledi još jedna promena, evo kada pada mrak

Kada se pomera sat, i kako da se pripremim za zimsko računanje vremena

Ukidanje pomeranje kazaljki na satu: “Treće vreme” kao rešenje krije biološku zamku

Da li bi Srbi voleli da ostanu u zimskom računanju vremena, a da škola i posao počinju u 7

Zimsko računanje vremena od sledeće nedelje: Da li dodatni sat sna zaista pomaže

BONUS VIDEI