Демократе су преузеле контролу над оба дома Конгреса: освојиле су 54 места у Сенату, док републиканци имају 44, уз седам освојених, односно изгубљених места у односу на претходни састав.
У Представнички дом демократе су освојиле 228 места, а републиканци 139, а када је реч о гувернерским позицијама демократе су, такође, оствариле значајне победе у више кључних савезних држава.
Зашто су републиканци изгубили изборе
Економија је један од најважнијих фактора изборног пораза републиканаца. Трампова обећања о економском расту нису убедила бираче који се суочавају са инфлацијом и високим ценама горива. Рат са Ираном и његове последице на енергетско тржиште додатно су погоршали економско расположење.
Ово је важно јер бирачи на међуизборима често оцењују председника на основу свакодневног животног стандарда, а не само његових политичких обећања. Трамп је изгубио део подршке управо на пољу на којем је настојао да потврди своју политичку успешност – економији.
Посебно је значајно што су демократе оствариле успех и у тркама у којима републиканци нису били озбиљно угрожени пре почетка кампање.
Тиме се избори нису свели на локалне кандидате и питања појединачних савезних држава. Они су постали својеврсни национални референдум о досадашњем учинку председника.
Трампова лична укљученост у кампању, напади на политичке противнике и подршка појединим кандидатима нису донели очекивани резултат.
Промена расположења младих и латиноамеричких бирача
Један од најважнијих структурних показатеља избора јесте померање дела бирачког тела ка демократама. Демократе су пре свега оствариле помак међу млађим бирачима, становништвом које живи у већим градови, домаћинствима са нижим приходима и међу латиноамеричким бирачима.
Посебно је значајан Тексас, где је демократски кандидат Џејмс Таларико победио у трци за Сенат са више од десет процентних поена разлике. То је историјски резултат: демократе нису освојиле сенатско место у Тексасу од 1988. године. Овај резултат сугерише да републиканци више не могу са истом сигурношћу да рачунају на досадашњу политичку лојалност одређених група бирача.
Уз то показало се да је Трампова лична подршка и препоруке појединим републиканским кандидатима у неким случајевима постале политичко оптерећење.
То је значајна промена у односу на претходне изборне циклусе, када је Трампова подршка често представљала пресудан фактор у републиканским унутарстраначким изборима.
Резултат отвара питање да ли MAGA покрет и даље има способност да мобилише довољно широк круг бирача или постаје политички покрет са све ограниченијим изборним дометом.
Неуспех изборне стратегије републиканаца
Покушаји републиканаца да обезбеде повољније изборне округе прекрајањем граница нису донели очекивани резултат. Демократе оствариле значајне победе и у изборним јединицама у којима су републиканци покушали да побољшају своју позицију.
То показује да изборни инжењеринг не може у потпуности да компензује губитак политичке подршке. Резултату међуизбора у САД су показали озбиљно одбацивање Трамповог политичког модела, а не само традиционалну казну странци која контролише Белу кућу.
Економисти повезују изборни пораз Републиканаца са инфлацијом, ценама горива, последицама рата са Ираном и неуспехом Трампове кампање да увери бираче у економску успешност администрације.
Бес републиканаца: Ово је катастрофа
Након што су демократе оствариле низ неочекиваних победа у државама које су традиционално упоришта републиканаца – попут Тексаса, Канзаса и Јужне Каролине – поједини републиканци су свој гнев усмерили ка Трампу.
Тврде да је његова усмереност на сопствено наслеђе, уз равнодушност према бригама бирача, довела до тога да странка изгуби контролу над Конгресом.
“Ово је катастрофа огромних размера. Нико није очекивао да ће се овако нешто догодити. Одговоран је Трамп, нико други. Ово је потпуно, апсолутно одбацивање председника”, изјавио је Бил Милер, истакнути републикански лобиста из Тексаса.
Већина републиканаца очекивала је губитак контроле над Представничким домом и била је свесна колики је изазов задржати Сенат, међутим, нису очекивали да ће их Трамп повући на дно својим непопуларним политикама, ниским рејтингом подршке, и опсесијом грађевинским пројектима у Вашингтону.
Последице по Трампову администрацију
Победа демократа у оба дома Конгреса мења политички положај Трампа у другој половини његовог мандата.
Демократе ће моћи да: покрећу конгресне истраге о раду администрације, захтевају сведочења и документацију од представника извршне власти, блокирају или успоравају законодавне иницијативе председника, утичу на буџетске одлуке и финансирање појединих владиних програма и користе надлежности Сената у процесу потврђивања председничких именовања.
Ипак, победа демократа не значи престанак Трампове политичке моћи. Председник задржава извршна овлашћења, право вета и контролу над администрацијом.
Постоји ризик да ће Трамп пораз интерпретирати као резултат деловања политичких противника, медија и институција, а не као последицу незадовољства бирача.
Са друге стране, демократе ће бити под притиском да изборну победу претворе у конкретне политичке резултате.
Њихов највећи изазов биће да покажу да могу да понуде алтернативну економску и социјалну политику, а не само да се супротстављају Трампу.
Утицај на спољну политику САД и односи са Београдом
Победа демократа може да донесе већи притисак на администрацију да образложи своје спољнополитичке одлуке, интензивнију конгресну контролу војних и финансијских издвајања, више расправа о америчком ангажовању на Блиском истоку и већу неизвесност у погледу односа САД према савезницима и међународним кризама.
Иако су европски политички кругови изборни резултат доживели као одбацивање Трампове политике, не треба очекивати аутоматски заокрет америчке спољне политике. Председник и даље има значајна овлашћења у области међународних односа и безбедности.
Србија не би требало да очекује драматичан заокрет америчке политике, али би требало да се припреми за потенцијално строжији приступ појединим питањима.
Најважнија промена је у томе што ће Београд морати озбиљније да рачуна на Конгрес као независан центар политичког утицаја, а не само на Белу кућу.
Демократска већина у Конгресу могла би снажније да подржи координацију америчке и европске политике према Западном Балкану, што би у случају Србије могло да значи да инсистира на доследнијем приступу питању нормализације односа са Приштином, владавини права, регионалној стабилности и односима. То би, уједно, могло да смањи простор за политику балансирања између Вашингтона, Брисела, Москве и Пекинга.
Шта избори значе за будућност америчке политике
Трамп ће и даље бити председник, али ће његова способност да обезбеди подршку за кључне иницијативе бити знатно ограничена. Пораз може да покрене и унутрашње преиспитивање републиканске стратегије.
Победа у Тексасу и другим традиционално републиканским срединама могла би да подстакне демократе да се више окрену економским питањима, младим бирачима и радничкој класи.
Међуизбори представљају важан показатељ политичког расположења, али нису поуздана прогноза исхода председничких избора. До 2028. године економска ситуација, међународни односи и политичко позиционирање обе странке могу значајно да се промене.
Резултати међуизбора одржаних у САД нису само пораз Републиканске странке већ и озбиљан ударац Трамповом политичком ауторитету. Посебно је важно што су демократе оствариле успех у традиционално републиканским савезним државама.
Демократе су добиле прилику, али не и гаранцију дугорочног политичког повратка. Њихова способност да искористе контролу над Конгресом биће одлучујућа за њихову позицију 2028. године када се одржавају председнички избори.
Широко одбацивање Трамповог политичког покрета MAGA
Показало се да је за бираче економија била важнија од политичке реторике. Инфлација, високи трошкови живота и цене енергената показали су да бирачи економске резултате оцењују непосредно, без обзира на политичку припадност.
MAGA покрет се суочава са проблемом ширења своје базе, јер ако и има подршку унутар Републиканске странке, резултати показују да та подршка није довољна за победу на националном нивоу. Међуизбори у САД 2026. представљају један од најзначајнијих политичких удараца Доналду Трампу у његовом другом председничком мандату.
Њихов значај није само у промени односа снага у Конгресу, већ у чињеници да су резултати довели у питање политички модел на којем је заснована Трампова друга администрација.
Главна оцена познавалаца прилика је да је ово пре свега гласање против начина на који Трамп управља земљом, а тек потом гласање за конкретну политичку алтернативу коју нуде демократе. То ствара озбиљну разлику коју демократе морају да разумеју – добиле су политички мандат да контролишу Конгрес и надзиру администрацију, али бирачима тек треба да покажу да су искрена алтернатива за политику коју води Донлд Трамп.
