Jedan od takvih gradova je Kikinda, gde prosečan kvadrat stana košta manje od 1.000 evra, pokazuju podaci za prvu polovinu 2026. godine, što ovaj grad na severu Banata svrstava među najpovoljnije na domaćem tržištu, posebno za one koji traže prvi stan ili žele da za isti novac dobiju više kvadrata.
Prema podacima zasnovanim na evidenciji Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), prosečna cena stana u Kikindi u prvoj polovini 2026. iznosila je 957 evra po kvadratnom metru i to je najniži prosek među gradovima obuhvaćenim ovom analizom. Za poređenje, u Novom Sadu prosečna cena dostigla je 2.359 evra, dok je u užem gradskom području Beograda iznosila 3.219 evra po kvadratu.
Ipak, povoljna cena ne znači da tržište miruje. Prosečna cena stanova u Kikindi porasla je za 12,88 odsto u odnosu na prvu polovinu 2025. godine. Prosečna cena starogradnje iznosila je oko 977 evra po kvadratu, dok podatke o novogradnji treba posmatrati sa oprezom jer je broj evidentiranih transakcija bio veoma mali. Sv to znači da Kikinda jeste povoljna, ali i da cene nisu ostale na istom nivou kao ranije.
Gde su stanovi najskuplji, a gde najpovoljniji?
Kada je reč o konkretnim delovima Kikinde, cena zavisi od lokacije, površine, sprata, stanja zgrade, renoviranosti i opremljenosti stana. Centar grada ima ponude različitih cena, pa ni sama centralna lokacija ne znači automatski da je svaki stan skuplji od nekretnine na periferiji.
Ipak, aktuelni oglasi pokazuju koliko razlike mogu da budu velike. Na primer, među oglašenim nekretninama pronašli smo stan od 67 kvadrata za 52.000 evra, što je oko 776 evra po kvadratu, dok se stan od 33 kvadrata nudi za 41.000 evra, odnosno oko 1.242 evra po kvadratu.
Kada je reč o povoljnijim stanovima, među aktuelnim oglasima izdvajaju se stanovi u Svetozara Miletića, Hajduk Veljkovoj, Kralja Petra Prvog i Partizanskoj, ali i pojedine ponude u Mikronaselju. Na primer, u Svetozara Miletića oglašen je stan od 83 kvadrata za 64.000 evra, odnosno oko 771 evro po kvadratu, dok se u Kralja Petra Prvog stan od 67 kvadrata nudi za 52.000 evra, što je oko 776 evra po kvadratu. U Partizanskoj su oglašeni stanovi po cenama od oko 872 evra po kvadratu, a u Hajduk Veljkovoj jedan oglas navodi oko 894 evra po kvadratu.
S druge strane, među skuplje oglašenim stanovima u Kikindi ima nekretnina u samom centru, uključujući Svetosavsku ulicu i Trg srpskih dobrovoljaca, gde cene pojedinih stanova prelaze 1.000 evra po kvadratu.
Za koliko novca može da se kupi stan?
Ako se kao orijentir uzme prosečna cena od 957 evra po kvadratu, stan od 40 kvadrata matematički bi koštao oko 38.280 evra, dok bi za 60 kvadrata trebalo izdvojiti oko 57.420 evra. Ipak, imajte u vidu da su ovo naši okvirni proračuni na osnovu prosečne cene, a ne garancija da se stanovi tih površina zaista mogu pronaći po toj ceni. U stvarnosti, stanje nekretnine, potreba za renoviranjem i konkretna lokacija mogu znatno da promene konačan iznos.
Ko kupuje stanove u Kikindi?
Obrni okreni, za kupce koji žive i rade u Kikindi, lokalno tržište može da bude prilika da reše stambeno pitanje bez zaduživanja u iznosima kakvi su potrebni u većim gradovima. Povoljni kvadrati mogu da budu zanimljivi i mladim parovima, porodicama koje traže veći prostor i ljudima koji žele da se presele iz skuplje sredine.
Kikinda može da privuče i one koji razmatraju kupovinu nekretnine kao dugoročnu investiciju, ali niska cena sama po sebi ne garantuje zaradu. Pre kupovine treba proveriti koliko je stan tražen za izdavanje, kakvi su troškovi održavanja i koliko bi eventualno renoviranje povećalo ukupno ulaganje. Važno je računati i na to da tržište manjeg grada može imati drugačiju dinamiku prodaje nego tržište Beograda ili Novog Sada.
Foto: Drazen Zigic/Shutterstock
Gde su još povoljni stanovi u Srbiji?
Kikinda nije jedini grad u kojem kvadrat košta oko 1.000 evra ili manje. Prema podacima za prvu polovinu 2026. godine, među povoljnijim gradovima su Prokuplje, sa prosekom od 980 evra po kvadratu, i Vranje, gde je prosek iznosio 1.001 evro. Povoljnije cene zabeležene su i u Somboru, gde je kvadrat prosečno koštao 1.073 evra, kao i u Pirotu, sa 1.066 evra.
Zanimljivi mogu biti i Zaječar, gde je prosečna cena iznosila 1.097 evra po kvadratu, i Jagodina, sa 1.120 evra. U ovim mestima cena i dalje može biti znatno niža nego u najvećim urbanim centrima, ali pre odluke treba uporediti konkretne ponude, stanje stanova i troškove života u gradu u kojem se nekretnina kupuje.
Jeftin kvadrat ne znači uvek i najbolju kupovinu
Razlika između Kikinde i Beograda posebno se vidi kada se uporedi ista površina. Po prosečnoj ceni od 957 evra, 50 kvadrata u Kikindi iznosilo bi oko 47.850 evra, dok bi ista površina po proseku od 3.219 evra u užem gradskom području Beograda koštala oko 160.950 evra.
Dakle, za one kojima je prioritet pristupačna nekretnina, manji gradovi poput Kikinde, Prokuplja, Vranja i Sombora mogu da budu ozbiljna alternativa skupljim tržištima. Dobra kupovina nije nužno najjeftiniji stan, već ona nekretnina čija cena, stanje i lokacija odgovaraju budžetu i planovima kupca.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenjak i Zakonom o javnom informisanju i medijima.