Pobednici izbora u Srbiji dobili su od najviših zvaničnika Evropske unije pozitivne signale uz glavnu poruku da je Srbiji mesto u Uniji. Međutim, o neprijatnim uslovima koje Srbiju čekaju na evropskom putu podsetila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos koja je poručila da Srbija neće moći da napreduje na evropskom putu ako ne uvede sankcije Rusiji.
Faktor Moskva
Ona je tako odgovorila na pitanje da li će biti moguće da Srbija uđe u EU ako ne bude uvela sankcije Rusiji.
– Neće biti moguće da zemlja koja se ne usklađuje sa nama po pitanju strateškog interesa što su, naravno, spoljna i bezbednosna politika, odnosno zajednička borba protiv Rusije, posebno u kontekstu ruskog rata u Ukrajini, napreduje. To će biti veoma, veoma teško – rekla je Kosova u specijalnom intervjuu za poljski TVP vorld s Marćinom Zaborovskim.
Marta Kos intervju za TVP World Foto: Printscreen/TVP World
Komesarka je napomenula i da EU još nije počela razgovore sa novom Vladom Srbije.
– Tako da prvo moraju da formiraju novu vladu, a potom ćemo videti kako ćemo i da li ćemo moći da nastavimo dalje u ovoj oblasti – navela je evropska komesarka koja je prethodnih dana razgovarala sa prvim na Studentskoj listi Ilijom Srdanovićem i poručila da je EU spremna da podrži novu Vladu Srbije na evropskom putu.
Studentska lista, koja je pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji, ne planira uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji, izjavio je za rusku državnu novinsku agenciju RIA Novosti kandidat na Studentskoj listi Radomir Saičić, inače akademik i profesor beogradskog Hemijskog fakulteta.
On je naglasio da Srbija, imajući u vidu sopstveno iskustvo sa međunarodnim sankcijama, dobro razume posledice takvih mera i da političke sporove treba rešavati drugim sredstvima.
– Problemi se moraju rešavati dijalogom, pregovorima i sporazumima, a ne sankcijama – poručio je Saičić.
Bez pomaka
Bivši ambasador Branko Branković ocenjuje za Kurir da izjava Marte Kos nije nikakvo iznenađenje, jer je, kako kaže, politika EU prema Srbiji podeljena i u samoj Uniji. On naglašava da sve stvari koje nisu povoljne po Srbiju nikako ne smeju da nas skrenu sa evropskog puta.
– Mi smo evropska zemlja, nama je istorijska važnost da budemo deo zajednice evropskih zemalja. Ali se postavlja pitanje: pod kojim uslovima, i ekonomskim i političkim, pa i i bezbednosnim. Jedan broj zemalja, iz mnogih razloga, ne želi Srbiju u EU, bez obzira na to šta uradila. EU, Marta Kos i društvo nalaze samo izgovor, svojevremeno u sankcijama prema Rusiji, i naravno stalno je na dnevnom redu priznanje Kosova, što ne smeju baš mnogo glasno da govore – kaže Branković i dodaje da “oni samo traže opravdanje za bombardovanje 1999”.
Branko Branković: Jedan broj zemalja, iz mnogih razloga, ne želi Srbiju u EU Foto: Kurir Televizija
– Našli bi ga kad bismo mi priznali Kosovo kao nezavisnu državu. A to se neće dogoditi. Mi ne možemo da imamo bilo kakvog interesa da uvedemo sankcije Rusiji, jer je to protivno našim nacionalnim i državnim interesima, i mi to ne možemo da uradimo. Prema tome, uopšte ne očekujem bilo kakav pomak u stavu EU u ovom trenutku, a pogotovo u ovoj situaciji, u kojoj se Unija sada našla. Zavodeći sankcije Rusiji, ona je sebe ekonomski, ali i politički dovela u rasulo – zaključio je Branković.
Pritisci iz EU su neizbežni
Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja kaže za Kurir da treba biti svestan da su političke odluke i pritisci neizbežni, jer je EU politička organizacija.
– Srbija treba da radi na zakonskim i praktičnim usklađivanjima sa standardima EU, jer je to u interesu njenih građana. Ovaj proces je neophodan, bez obzira na to da li iz Brisela postoji podsticaj da se takav pristup nagradi kroz otvaranje i zatvaranje poglavlja, odnosno klastera. Kako bi zaštitila svoju poziciju i pokazala da ne odustaje od evropskog puta, Srbija mora da vodi dobrosusedsku politiku i da nakon konstituisanja novog skupštinskog saziva izabere devetog člana Saveta REM, čime bi se u potpunosti stekli uslovi za otvaranje Klastera 3. Ipak, treba biti svestan da je EU politička organizacija, zbog čega su političke odluke i pritisci neizbežni. To je najuočljivije na primeru usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, konkretno kada je reč o uvođenju sankcija Rusiji – objašnjava Perišić.
Nikola Perišić, istraživač-saradnik Centra za društvena istraživanja Foto: Kurir Televizija
On podseća da su predstavnici Studentske liste i u izbornoj noći ponovili da je takav korak neprihvatljiv.
– Time se jasno ukazuje na to da će se u narednom periodu čekati dalji rasplet sukoba u Ukrajini, kao i ishodi budućih izbornih procesa širom država članica EU, zaključno sa izborima za Evropski parlament u proleće 2029. godine – zaključuje Perišić.
Uslovljavanja iz komšiluka: Zahteve već izneli Hrvatska i Slovenija
Evropski put Srbije, ma koliko da je bilo realnih rezultata, nikada nije bio “očišćen” od politike. Iz komšiluka su požurili da upozore da će i nakon promene vlasti biti uslovljavanja. Iz Hrvatske su posle izbora stigli zahtevi koji se tiču ratne prošlosti, pitanja nestalih i arhiva, dok je Slovenija otišla korak dalje, jer je premijer Janez Janša eksplicitno i čak s prizvukom ultimatuma povezao pristanak Ljubljane na dalji napredak Srbije ka EU sa ispunjavanjem konkretnog uslova.
Janez Janša Foto: EPA/TIBOR ILLYES
Janša je otvoreno poručio da od napretka ka EU nema ništa ukoliko Beograd ne preda tajne arhive Uprave državne bezbednosti (Udba) i Jugoslovenske narodne armije (JNA). On je izjavio da će Slovenija da pozdravi eventualnu odluku novih vlasti u Srbiji da ubrzaju pregovore o pristupanju EU, ali da će ta podrška biti uslovljena predajom dokumenata iz arhiva bivših jugoslovenskih službi koji se odnose na Sloveniju.
– Eventualno odlučivanje u Srbiji za ubrzanje pregovora za ulazak u EU bismo dočekali s radošću. Međutim, nećemo dati saglasnost za bilo kakav napredak dok Srbija ne preda Sloveniji sve arhive Udbe, SDV, JLA, ZSNZ i ostalih nekadašnjih službi SFRJ koje se odnose na Sloveniju – napisao je Janša na Iksu kao komentar na izjavu EU zvaničnice Marte Kos da su Srbiji “vrata u EU otvorena”.
Hrvatska je i u prethodnom periodu bila jedna od glavnih država koja se usprotivila otvaranju Klastera 3 u pristupnim pregovorima Srbije sa EU. Hrvatski zvaničnici su objasnili da napredak Srbije direktno uslovljavaju rešavanjem starih bilateralnih pitanja – prvenstveno procesuiranjem ratnih zločina (zahtev za ukidanje srpskog zakona o univerzalnoj nadležnosti), rasvetljavanjem sudbine nestalih lica i obezbeđivanjem boljeg političkog statusa za hrvatsku manjinu u Srbiji.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama Mondo INC uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.