“TROTINETI SU POSTALI DEO SAVREMENOG NAČINA ŽIVOTA I NE MOGU SE IGNORISATI” Električni trotineti sve brojniji: “Svaka nezgoda i pri 25 km/h može biti opasna…”

Međutim, u poslednje vreme svedoci smo čestih nezgoda uzrokovanim nepažnjom upravo korisnika električnih trotineta ili drugih učesnika u saobraćaju.

Ekskluzivno, za emisiju “Crna hronika”, koja se emituje na Kurir televiziji, na ovu temu detaljnije je govorio Vladimir Simidžija -saobraćajni inženjer.

– Tema je savremena i interesantna, s obzirom na to da je u novije vreme porast broja korisnika električnih trotineta veoma veliki. Oni su, međutim, osetljivi na bilo kakav incident, pa je njihova bezbednost na taj način ugrožena. Takođe, često nisu ni dovoljno vaspitani ni obučeni da, pre svega, vode računa o sopstvenoj bezbednosti, pa se opušteno ponašaju u saobraćaju, što dovodi do incidenata – rekao je Simidžija.

Vladimir Simidžija – saobraćajni inženjer Foto: Kurir Televizija

Bezbednost i potreba za sistemskim uređenjem saobraćaja

Dodao je da je činjenica da ih već ima značajan broj i da će ih biti još više – to je savremen trend koji ne može da se spreči niti zabrani, ali može da se uredi.

– Svi koji se bave saobraćajem imaju odgovornost da bezbednost ovih učesnika podignu na potreban nivo. Osoba koja upravlja trotinetom ima propisanu brzinu kretanja, do 25 km/h, što je u redu, ali i pri toj brzini svaka nezgoda može biti opasna po njih. U ovom početnom periodu, u kojem još uvek ne uspevamo da adekvatno uredimo tu oblast, potrebno je uspostaviti sistem kao u nekim evropskim gradovima, poput Amsterdama, gde postoje razvijene biciklističke staze i jasna pravila kretanja. U Nemačkoj, na primer, postoje različita rešenja, dok je kod nas ova oblast još uvek nedovoljno uređena – objasnio je.

Kaže da bi za početak bilo važno uvesti obaveznu zaštitnu opremu, poput kacige i reflektujuće oznake ili odeće, kako bi vozači trotineta bili lako uočljivi. To bi trebalo da postane zakonska obaveza, a ne stvar izbora.

– Važno je da se trotinetisti lako primete u saobraćaju, jer u suprotnom mogu biti ozbiljno ugroženi, posebno u uslovima slabije vidljivosti. U početnoj fazi, neophodno je i jasno definisati kretanje po gradu i odrediti zone gde je vožnja dozvoljena. Dok se ne dostigne viši nivo uređenosti, proći će vreme, jer se ova oblast ne razvija dovoljno brzo. U gradovima poput Beograda broj automobila je veliki, gužve su česte, a trotoari često zakrčeni, pa se postavlja pitanje gde usmeriti vozače trotineta – kaže on.

– Oni su deo savremenog načina života i ne mogu se ignorisati, a kako vreme prolazi, njihova upotreba će biti sve češća. Zbog toga je neophodno da se ovo pitanje sistemski uredi, uz angažovanje struke, jer svaki problem ima rešenje. Nema sumnje da se time moraju baviti stručni ljudi koji znaju i umeju da pronađu odgovarajuća rešenja, kako bi se podigao nivo bezbednosti, jer se ne može prihvatiti da su učesnici u saobraćaju ugroženi, pa čak i sa smrtnim ishodom – za “Crnu hroniku”, zaključio je Simidžija.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs