Nastup je bio prekretnica za bend, čiji buntovni imidž i neuredan izgled nisu naišli na odobravanje starije publike i samog voditelja, ali su oduševili mlade.
Tokom izvođenja pesama ‘Around and Around’ i ‘Time Is on My Side’, vrištanje tinejdžerki nadjačalo je muziku, a voditelj Ed Saliven je teško uspevao da upravlja programom.
Vrištanje tinejdžerki nadjačalo je muziku, voditelj je gubio strpljenje, a britanski rokeri dobili su nacionalnu pažnju. Kada su se Rolingstonsi 25. oktobra 1964. prvi put pojavili u popularnom američkom televizijskom programu “The Ed Sullivan Show”, bilo je jasno da na drugu stranu Atlantika ne stiže samo još jedan rok bend, već grupa koja će promeniti način na koji publika doživljava rok muziku.
Te nedelje, pred američkim televizijskim kamerama, Mik Džeger, Kit Ričards, Brajan Džons, Bil Vajman i Čarli Vots izveli su pesme „Around and Around” i „Time Is on My Side”.
Njihov nastup ostao je upamćen po glasnoj reakciji publike, Džegerovom scenskom nastupu i očiglednom sudaru između buntovnog imidža mladih Britanaca i televizijskog šou-programa koji je godinama okupljao najrazličitije generacije gledalaca.
Čak Beri za početak, hit za kraj
“Rolingstonsi” su nastup otvorili pesmom „Around and Around”, koju je napisao i proslavio američki roker Čak Beri. Izbor nije bio slučajan: britanski sastav je od samih početaka bio duboko oslonjen na američki bluz i ritam i bluz, pa je obrada Berijeve pesme predstavljala svojevrsno priznanje muzičkim korenima benda.
Mik Džeger je igrao i kretao se po sceni dok su Ričards i Džons svirali, a publika je reagovala toliko glasno da se muzika na pojedinim mestima jedva čula. Kada je prva pesma završena i zavesa pala, vriska nije prestala. Voditelj Ed Salivan pokušavao je da nastavi program, ali su uzvici iz publike nadjačavali njegovo obraćanje.
Kasnije u emisiji, bend se vratio na scenu sa pesmom „Time Is on My Side”, singlom koji je u tom trenutku sve više osvajao američke top-liste. Numera je na kraju stigla do šestog mesta američke liste Billboard Hot 100, čime je postala jedan od važnih ranih uspeha grupe na američkom tržištu.
Ed Saliven morao utišava publiku tišinu
Jedna od najzanimljivijih epizoda te večeri bila je reakcija samog domaćina. Salivan je više puta pokušao da utiša publiku, vidno nezadovoljan time što nije mogao normalno da vodi emisiju. Kada su se Rolingstonsi vratili na scenu, atmosfera se ponovila, a završni aplauz i vriska ponovo su otežali razgovor sa Džegerom.
Prema istorijskom osvrtu na zvaničnom sajtu emisije, Salivan je nakon prvog nastupa bio toliko nezadovoljan ponašanjem publike i izgledom benda da je navodno poručio kako se grupa neće ponovo pojaviti dok ne popravi svoj imidž.
Ta reakcija govori mnogo o vremenu u kojem su se Rolingstonsi probijali. Njihova duga kosa, neuredniji izgled i drsko ponašanje bili su deo identiteta kojim su se razlikovali od uglađenijih izvođača. Ono što je mladima delovalo uzbudljivo i autentično, delu starije publike izgledalo je nepristojno i neprimereno za nacionalnu televiziju.
Od neizvesnog početka do američkog uspeha
Zanimljivo je da njihov prvi dolazak u SAD, nekoliko meseci ranije, nije prošao uz jednaku pažnju. Prema sećanju basiste Bila Vajmana, bend u tom trenutku nije imao veliki hit u Americi i početak je bio razočaravajući. Do oktobra se, međutim, situacija menjala: singl „Time Is on My Side” počeo je da se probija, a njihov drugi američki album „12 X 5” upravo je bio objavljen.
Menadžer Endru Lug Oldam znao je koliko je pojavljivanje kod Eda Salivana važno za prodaju ploča i izgradnju popularnosti. U to vreme njegov šou bio je jedna od najuticajnijih televizijskih pozornica za izvođače koji su želeli da osvoje američku publiku. Bitlsi su se u njemu pojavili u februaru iste godine, u jeku „Bitlmanije”, a Rolingstonsi su sada dobili priliku da se predstave publici širom zemlje.
Efekat je bio značajan: nastup je doprineo rastu interesovanja za grupu i pomogao da se poveća prodaja ulaznica za njihovu američku koncertnu turneju. Iako su izazivali i kritike, Rolingstonsi su postali tema o kojoj se govorilo, a to je u svetu šou-biznisa često bilo jednako važno kao i pohvale.
“Obećavam da se nikad neće vratiti u šou”
Nakon prvog nastupa Stounsa, Ed je navodno izjavio: „Obećavam vam da se nikada neće vratiti u naš šou. Trebalo mi je 17 godina da izgradim ovaj šou i neću dozvoliti da bude uništen za nekoliko nedelja.“
Bilo mu je dosta koliko je publika postala uznemirena i smatrao je da je bend neuredan. Kada je menadžer Stounsa pokušao da promeni Salivanovo mišljenje, dobio je odgovor od Eda u kojem je pisalo: „Bili smo preplavljeni poštom u kojem su protestovali zbog neurednog izgleda – odeće i kose vaših Rolingstonsa. Pre nego što uopšte razgovaramo o mogućnosti ugovora, želeo bih da saznam od vas da li su se vaši mladići promenili u pogledu oblačenja i šamponiranja.“, navodi sajt “Ed Sullivan show”
Šta god da je rečeno kao odgovor na tu poruku, uspelo je jer su se Rolingstonsi vratili na scenu „Šoua Eda Salivana“ nekoliko meseci kasnije, narednog proleća. Do kraja šezdesetih imali su ukupno šest nastupa u The Ed Sullivan Showu, izvodeći i pesme koje će postati klasici, među njima „Satisfaction”, „Paint It, Black” i „Honky Tonk Women”.
Rolingstonsi (Foto: KEYSTONE Pictures USA / Zuma Press / Profimedia)
