3 KLJUČNA PITANJA NAKON IZBORA U BRAZILU Istorijski povratak Lule u drugom krugu i OZBILJAN UDARAC za Bolsonara: Šta dalje?

Predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva ponovo je izabran za šefа države, osvojivši istorijski četvrti mandat, ali je njegov poraženi protivnik, senator Flavio Bolsonaro, saveznik američkog predsednika Donalda Trampa, izjavio da neće prihvatiti rezultate i da će ih osporiti pravnim putem.

Osamdesetogodišnji levičarski lider Lula da Silva osvojio je više od 51 odsto glasova, pobedivši u drugom krugu izbora i preokrenuvši širi trend pomeranja Latinske Amerike udesno. Izbori su održani nakon kampanje kojom su dominirale zabrinutost zbog troškova života, kriminala i korupcije.

Bolsonaro, koji je za Lulom zaostao za oko 4,4 miliona glasova, izjavio je da će njegov tim osporiti rezultate nakon što je Vrhovni sud u poslednjem trenutku doneo odluku da produži glasanje za dva sata.

„Nemoguće je priznati rezultate izbora imajući u vidu način na koji su se ovi događaji odvijali. Pokrenućemo pravni postupak. Tražićemo da se ovi izbori ponište“, rekao je Bolsonaro pristalicama u prestonici Braziliji nakon što je proglašena Lulina pobeda.

Pobeda nakon poraza u prvom krugu

Ovo je prvi put od povratka neposrednih predsedničkih izbora 1989. godine u Brazilu da je kandidat osvojio predsednički mandat nakon što je u prvom krugu završio na drugom mestu.

„Mogu da vas uverim da ćemo promeniti način na koji upravljamo ovom zemljom. Omogućićemo građanima da imaju veću ulogu u donošenju naših odluka“, rekao je Lula nakon ponovnog izbora.

Lula je zahvalio građanima Brazila na njihovoj „velikodušnosti“, posebno mladima koji su „izašli na ulice da brane demokratiju“.

U Rio de Žaneiru Luline pristalice su se grlile, trubile automobilima i pokazivale znak slova „L“. U Belo Orizonteu, prestonici važne države Minas Žerais, pristalice su nakon Luline pobede uzvikivale parole i pevale.

“Veliki udarac za Bolsonarove”

Lulina pobeda predstavlja veliki udarac političkom pokretu Bolsonarovih. Flavio nije uspeo da ostvari ono što nije pošlo za rukom ni njegovom ocu, bivšem predsedniku Žairu Bolsonaru, koji se nalazi u zatvoru: da pobedi Lulu na izborima, kao što mu to nije uspelo ni 2022. godine.

Rezultati su, međutim, usledili nakon turbulentnog izbornog dana, tokom kojeg je glasanje produženo za dva sata, posle poziva oba kandidata upućenih izbornim vlastima u poslednjem trenutku.

Sudija Vrhovnog suda Brazila Kristijano Zanin prihvatio je zahtev Lulinog izbornog štaba, koji je zatražio produženje glasanja navodeći „incidente“ koji su uticali na autobuse za prevoz birača do biračkih mesta u nekoliko saveznih država.

I Bolsonarov izborni štab zatražio je produženje glasanja u pojedinim područjima, pozivajući se na poteškoće sa kojima su se birači suočavali u dolasku do biračkih mesta zbog obilnih kiša. Nalog o produženju izdat je oko 17 časova po lokalnom vremenu u Braziliji, upravo u trenutku kada je glasanje trebalo da bude završeno, a mnoga biračka mesta već su bila zatvorena.

Šta dalje: Može li Bolsonaro da ospori razultate?

Nije jasno koliko će uspešan biti Bolsonarov pokušaj da ospori rezultate. Paulo Sotero iz Brazilskog instituta pri Vilson centru rekao je za CNN da produženje glasanja „nije predstavljalo nepravilnost“.

„Vrhovni sud Brazila odobrio je tu meru zbog problema koji su se pojavili na pojedinim lokacijama“, rekao je Sotero, dodajući da su Bolsonarove „šanse da dobije ponovno prebrojavanje glasova ili da izbori budu ponovljeni veoma, veoma male“.

„Bolsonaro ima veoma malo prostora da ospori izbore. Mislim da je ovo završena stvar“, rekao je on.

Ishod izbora imaće posledice i izvan Brazila, jer će najveća latinoamerička ekonomija nastaviti nezavisniji spoljnopolitički kurs pod Lulinim vođstvom. Lula je isticao suverenitet Brazila i bliže odnose sa zemljama globalnog juga i Kinom, u vreme napetosti sa američkom administracijom.

Pre zatvaranja biračkih mesta u nedelju, američki predsednik Donald Tramp rekao je da „prati“ drugi krug predsedničkih izbora u Brazilu. Iako je odbio da podrži bilo kog kandidata, prethodno je pohvalio rezultat koji je Flavio ostvario u prvom krugu i ocenio da su izbori „veoma važni“.

Šta kažu rezultati: Kako je došlo do preokreta

Prema podacima Vrhovnog izbornog suda Brazila, Bolsonaro je u prvom krugu osvojio 2,2 miliona glasova više od Lule. Nijedan kandidat nije dostigao većinu potrebnu za pobedu u prvom krugu, pa su oba izborna štaba morala da se bore za sve manji broj neopredeljenih birača i istovremeno mobilišu svoje pristalice u zemlji duboko podeljenoj oko sopstvene političke budućnosti.

Rezultat prvog kruga ukazao je na slabosti Luline kampanje za reizbor, od nezadovoljstva troškovima života i kriminalom do poteškoća u mobilisanju dela tradicionalnih birača njegove stranke. Istovremeno je pokazao da je politički pokret Žaira Bolsonara i dalje snažan, uprkos tome što bivši predsednik služi zatvorsku kaznu zbog pokušaja da poništi rezultate izbora iz 2022. godine.

Promena odnosa snaga u prvom krugu odražavala je širi izborni trend u Latinskoj Americi. Na nekoliko predsedničkih izbora održanih od aprila 2025. godine — u Ekvadoru, Boliviji, Hondurasu, Čileu, Kostariki, Kolumbiji i Peruu — pobedili su desničarski kandidati ili kandidati desnog centra.

Istraživanje agencije Datafolha iz jula pokazalo je da se 44 odsto Brazilaca u svojim političkim stavovima opredeljuje za desnicu ili desni centar, dok je 39 odsto bilo na levici ili levom centru. Time je preokrenut odnos zabeležen 2022. godine.

Uprkos tome, levičar Lula odneo je pobedu u drugom krugu.

Bezbednost građana bila je jedno od ključnih pitanja izbora. Istraživanje koje su u septembru sproveli Quaest i Pax pokazalo je da 28 odsto Brazilaca smatra nasilje najvećim problemom zemlje, a slede korupcija sa 22 odsto i ekonomija sa 19 odsto.

Ako je postojala jedna važna grupa birača čiju su podršku kandidati morali da pridobiju, stručnjaci i izborni štabovi saglasni su da su to bile žene. Žene čine gotovo 53 odsto registrovanih birača i bile su manje sklone kandidatima povezanim sa Bolsonarom nego muškarci. Istraživanje Datafolhe od 15. oktobra pokazalo je da Lula među ženama vodi sa 49 prema 40 odsto, dok je Flavio među muškarcima imao prednost od 52 prema 40 odsto.

Kakve će biti posledice izvan Brazila

Tramp je pohvalio Flavijev izborni rezultat nakon prvog kruga, ali ga nije formalno podržao. U međuvremenu, carine koje je njegova administracija uvela Brazilu i pritisak zbog krivičnog postupka protiv Žaira Bolsonara dodatno su zaoštrili odnose sa Lulom.

Napetosti su izbile na površinu i tokom televizijske debate prošle nedelje. Lula je optužio porodicu Bolsonaro da interese SAD stavlja ispred interesa Brazila, dok je Flavio odbacio tu optužbu i kritikovao Lulinu spoljnu politiku.

Pobeda Bolsonara mogla je da približi najveću latinoameričku ekonomiju Sjedinjenim Američkim Državama, naročito u oblastima bezbednosti i borbe protiv organizovanog kriminala, kao i da ojača talas konzervativnih vlada izabranih širom regiona.

Lula je, međutim, naglašavao multilateralizam, veze sa zemljama globalnog juga i Kinom — najvećim izvoznim tržištem Brazila — kao i protivljenje Trampovim carinskim merama, koje predstavlja kao odbranu nacionalnog suvereniteta.

Tesna izborna trka mogla bi da stavi na iskušenje i stabilnost zemlje, nakon pokušaja Žaira Bolsonara da poništi poraz na izborima 2022. godine, što je prethodilo napadima na državne institucije 8. januara 2023. Bolsonaro negira krivicu.

Lula je osvojio istorijski četvrti predsednički mandat, ali će, uz konzervativniji Kongres i veoma tesnu izbornu prednost, morati da upravlja zemljom koja je i dalje duboko podeljena.

(CNN)

BONUS VIDEO