Studentska lista u programu najavljuje zaokret u ekonomskoj politici – od podsticaja za direktne investicije ka subvencijama za mala i srednja domaća preduzeća. Ekonomista Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta Srbije izjavio je da dosadašnji model ekonomskog razvoja zasnovan na velikim stranim i javnim investicijama dostiže svoje granice i da su Srbiji potrebne promene.
Kada je reč o klijentima Alta banke, Altiparmakov potvrđuje da će im biti isplaćen osigurani depozit u iznosu do 50.000 evra, dok će oni koji su u banci imali više novca preostali iznos moći da potražuju iz stečajne mase, nakon okončanja stečajnog postupka.
– I javna preduzeća nemaju nikakvu prednost u odnosu na druge privatne deponente, što je loša poruka za poreske obveznike jer će na kraju oni morati da pokriju te troškove, kao što smo pre više od decenije pokrivali troškove propalih Agrobanke i Univerzal banke – objašnjava Altiparmakov.
Kritikovao je i izjave predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije, koji je, kako kaže, na selektivan i nekritičan način govorio o ekonomskim uspesima, bez osvrta na moguće rizike, dok je u sektoru za koji je najodgovorniji, samo nekoliko sati kasnije, stigla vest o propasti Alta banke.
Model stranih investicija dostiže maksimum
Prema njegovim rečima, to pokazuje da Narodna banka Srbije nije radila kako je trebalo, jer, ističe, ako se radi profesionalno i nezavisno, činjenice se ne mogu posmatrati selektivno. Tako se, na primer, može tvrditi da Srbija ima najveći rast u regionu, ali samo ako se iz analize isključe godine u kojima je imala lošije ekonomske rezultate.
– Da Srbija stvarno ima impresivan rast tokom dužeg vremena, ne bismo imali situaciju da je životni standard u Bugarskoj za trećinu veći nego u našoj zemlji, a u Rumuniji za polovinu. Ako radite profesionalno, morate da gledate čitavu sliku kritički i sve podatke – smatra Altiparmakov.
Altiparmakov podseća da Fiskalni savet već nekoliko godina upozorava da model ekonomskog razvoja zasnovan na velikim direktnim stranim i javnim investicijama dostiže maksimum, najkasnije do 2027. godine, odnosno do Ekspa, i da Srbija ne može da nastavi tim putem jer se nalazi u ekonomskom ćorsokaku.
– Koja god da je Vlada u pitanju, mora da se napravi zaokret u ekonomskoj politici. Šteta je što kao društvo nismo krenuli godinu ili dve ranije da razgovaramo o tome, jer bismo imali više vremena da sprovedemo reforme. Studentska lista će, nažalost, morati to da uradi u kratkom roku – ukazuje Altiparmakov.
Isplativost Ekspa
Govoreći o specijalizovanoj izložbi Ekspo, Altiparmakov navodi da je Fiskalni savet ukazivao na to da veliki državni projekti nemaju adekvatne analize troškova i koristi niti studije opravdanosti, što predstavlja rizik za njihovu ekonomsku isplativost i budžet.
– Da smo imali priliku da sprovedemo studiju isplativosti kada se Srbija prijavljivala za održavanje izložbe, verovatno bi rezultat bio negativan i pokazalo bi se da ne treba da učestvujemo. To je pre svega stvar prestiža i postoje mogućnosti za ekonomske kontakte, ali to ne može da bude dugoročan izvor rasta – kaže Altiparmakov.
Napominje da je u ovom trenutku jedino racionalno da se nastavi sa pripremama za izložbu, uz ispitivanje eventualnih malverzacija ili pronevera, kako bi se nova vlada i Srbija predstavile u najboljem svetlu.
Komentarišući plan Studentske liste da se izdavanjem štednih obveznica stvori alternativa bankarskom sektoru, Altiparmakov smatra da bi taj model mogao da zaživi u meri u kojoj za njega bude postojalo interesovanje građana, s obzirom na to da štedne obveznice donose veću kamatu nego štednja u bankama.
Biznis Kurir/RTS
