“VAŽNO ISPITATI SVE O POSLOVANJU ALTA BANKE” Konferencija Studentske liste: “Troškovi ovoga što se desilo snose svi građani”

Predstavnici Studentske liste drže konferenciju za medije.

– Danas predstavljamo naš stav i hitne zahteve po pitanju tri ključna stuba: nacionalne i finansijske bezbednosti bankarskog sektora, funkcionisanja Elektroprivrede Srbije i stanja u sektoru nafte i gasa – navedeno je na početku.

Potom se obratio dr Emir Zildžović, saradnik u razradi programa za ekonomiju studentskog pokreta, stručnjak u oblasti ekonomije i finansija, ranije zaposlen u Narodnoj banci Srbije, Svetskoj banci, Evropskoj banci za obnovu i razvoj, od 2017. do danas, u kompaniji McKinsey.

– Kao što znate, Narodna banka Srbije je 30. oktobra donela odluku da oduzme radnu dozvolu Alta banci, zbog potkapitalizovanosti i nelikvidnosti. Problemi u poslovanju Alta banke nisu nastali preko noći: nezakonito podizanje gotovo 400 miliona evra iz trezora, 10 puta brži rast aktive u odnosu na prosek bankarskog tržišta, jedan od najvećih udela nepokrivenih kredita u bankarskom sektoru u Srbiji, i odobravanje više od 90 miliona evra kredita povezanim licima. Za to je bilo potrebno vreme, i mi se nadamo da će slučaj biti u potpunosti ispitan od strane istražnih organa. Izgleda da su brojni akteri imali ulogu u prikrivanju problema Alta banke. Direktori Alta banke: mi verujemo da je broj lica koji su bili uključeni u to mnogo veći od 3, jer po prirodi njihovog posla i zaduženja, više ljudi je moralo da zna za stanje računa, odnosno za stanje novca u trezorima. Nova državnih preduzeća i rukovodioci: vrlo je važno ustanoviti kako su ljudi u državnim preduzećima odlučili da drže svoj novac u banci koja je deveta po veličini na tržištu Srbije. Guverner i rukovodioci Narodne banke Srbije: njihov zadatak je da kontrolišu likvidnost svake od banaka.

Oni po zakonu to moraju da čine posredno, dakle dnevno, posmatrajući izveštaje o likvidnosti, ali i direktno, odlaskom u banku, i nama deluje da je ta direktna kontrola zakazala u ovom slučaju. Kako je moguće da neka banka koja ima više od 10 puta gotovine u svojim trezorima, u odnosu na ostale banke, gledano relativno u odnosu na veličinu banke, nije bila predmet intenzivnih direktnih kontrola? Pored ovoga, važno je ispitati i druge stvari koje su u vezi sa poslovanjem Alta banke. Na primer, važno je ispitati kako je Narodna banka dozvolila grupaciji Alta da preuzme Ljudmež banku 2019. godine, jer je to nezabeležen primer u svetu gde je grupa menjačnica preuzela banku. Važno je znati i kako su članovi upravnog odbora Alta banke odabrani, po kojim kriterijumima, i da li su oni ispunjavali odgovarajuće kriterijume u trenutku izbora. Važno je veoma istražiti i kako je novac istorijski, u poslednjih 7-8 godina od osnivanja banke, unošen, da li su poštovana sva pravila i zakoni o sprečavanju pranja novca. Važno je takođe videti i kako je novac iznošen, ne samo u poslednjem periodu, već od početka od osnivanja banke. Mi se nadamo da će istraga koja će biti sprovedena biti sveobuhvatna i da će pružiti odgovore na ova pitanja.

Osim toga, nadamo se i da će tužilaštvo razmotriti mogućnost da se stečajna masa nadoknadi i iz imovine vlasnika. Naravno, za ovo je neophodno da bude dokazana krivična odgovornost, u šta mi čvrsto verujemo. Takođe, i vrlo važno, nadamo se da će Agencija za osiguranje depozita odabrati nezavisnog poverenika, profesionalnog stečajnog upravnika, koji će na nezavisan i objektivan način, u interesu svih građana, naročito deponenata Alta banke, voditi stečajni postupak kako bi se maksimizirao iznos sredstava koji će biti prikupljeni iz stečajne mase. Osim Alta banke, verovatno ste svedoci i čuli ste informacije i o problemima u Poštanskoj štedionici. Dakle, Poštanska štedionica, za one koji to nisu, je 2. novembra podnela zahtev Centralnoj banci za pomoć oko upravljanja likvidnošću. Sam ovaj zahtev je uobičajen u situacijama kada dođe do povećane neizvesnosti na tržištu. Dakle, tu nema ničega rizičnog ili neuobičajenog u odnosu na ono što se dešava u razvijenim tržištima. Međutim, ono što je veoma važno za nas kao građane je kakav je kvalitet stvarne aktive i kakvo je upravljanje bilo Poštanskom štedionicom u poslednjem periodu, jer to će zapravo odrediti da li će biti Poštanska štedionica u stanju da nastavi sa funkcionisanjem na dugi rok. Dakle, kvalitet njihovog portfelja: mi znamo da je ta banka dala kredite, poput kredita za izgradnju fudbalskog stadiona od 350 miliona evra državi.

Ukupno postoji 3 milijarde kredita koje je Poštanska štedionica istražila, i od kvaliteta tog portfolija i od nalaza Centralne banke će zavisiti njihova budućnost. Veoma je važno da ljudi iz Centralne banke, i to je naš apel, urade profesionalan posao revizije tog kreditnog portfelja i da javnost u što kraćem roku obaveste o budućnosti ove banke. Na kraju, odlazeći režim je pokazao da preko sebi bliskih ljudi je spreman da ugrozi čitav finansijski sistem, da dovede do problema nestručnim upravljanjem u bankama koje imaju aktivu preko 7 milijardi evra. Troškove ovoga snose svi građani. To se preliva na premiju rizika, svi mi plaćamo veće kamatne stope kada se zadužujemo, i pored toga.

Javna preduzeća su izgubila određeni iznos novca; u slučaju stečaja će najverovatnije izgubiti određenu količinu novca, u slučaju stečaja je Alta banka. Dakle, to je novac svih nas. Studentska lista poziva nadležne institucije da preduzmu sve moguće mere kako bi se očuvala finansijska stabilnost. Građane pozivamo da ostanu smireni, a sve analitičare pozivamo da ne šire bombastične i neproverene i netačne informacije u cilju dobijanja publiciteta i izazivanja panike. Mi smatramo da ovo nije pitanje politike, ovo je pitanje države i njenih građana – rekao je on.