Министар правде Ненад Вујић изјавио је да измене и допуне сета правосудних закона представљају резултат интензивног дијалога Србије са Венецијанском комисијом, али и потврду пуне посвећености Србије даљем јачању независности правосуђа и додао да је изменама тај процес унапређен и да су испуњени највиши стандарди које је наша земља и сама себи поставила за циљ.
Вујић је образлажући измене и допуне сета правосудних закона, али и других тачака које су на дневном реду испред предлагача Владе Србије, казао да те измене подразумевају и потврду пуне посвећености Србије даљем јачању независности судства, самосталности јавног тужилаштва и ефикасности правосудног система и доступности правде грађанима.
Подсетио је да су ти закони усвојени у јануару ове године и казао да су донети са легитимним циљем да се унапреди функционисање правосуђа, повећа ефикасност рада судова и тужилаштва, отклоне одређене практичне тешкоће које су се појавиле након усвајања уставних реформи из 2022. године. “Следствено томе, закони су донети како би се осигурало боље функционисање правосудних институција, што је и сама Венецијанска комисија констатовала”, рекао је Вујић.
Додао је да је у свом Хитном мишљењу комисија изричито констатовала да препознаје значај циљева које су српске власти настојале да остваре и у вези унапређења ефикасности правосуђа, јавног тужилаштва, судства, као и већу јасноћу и кохерентност правног оквира. Навео је да је комисија оценила да су поједина решења отворила могућност за додатно унапређење и зато је и дала препоруке у свом Хитном мишљењу за додатно унапређење.
“Србија је на те препоруке одговорила одговорно, отворено и конструктивно и наглашавам да је сама Србија затражила почетком фебруара хитно пост-анте мишљење Венецијанске комисије, јер смо били сигурни да су циљеви које смо поставили пред нама јануарским изменама постављени у правом смеру, а и да би кроз један конструктивни дијалог са стручним телом Савета Европе те измене још додатно унапредили”, рекао је Вујић.
Подсетио је на сарадњу са Венецијанском комисијом од априла и додао да су нацрти закона пре усвајања достављени Венецијанској комисији на додатно разматрање и усаглашавање. “Имали смо неколико циклуса и током маја месеца, па и онлајн састанке са известиоцима Венецијанске комисије. Резултат тог процеса је потпуно јасан”, казао је Вујић.
Наводећи да је Србија спровела препоруке из хитног мишљења које се односе на законе, да су значајно унапређене и прихваћене препоруке које се односе на одлучивање о приговорима, Вујић је навео и да је међународна сарадња додатно појашњена како би се избегле неке недоумице у вези те сарадње и јасно је предвиђено да све оно што су међународни уговори обавезује све институције.
“Ограничење трајања функције, односно вршења функције главног јавног тужиоца, је нешто што је циљ и ефикасности, али и јасног и предвидивог и одрживог система. Када говоримо о режиму привременог упућивања, Венецијанска комисија је у свом хитном мишљењу из априла месеца јасно нагласила да је њен став и 2022. године био да то треба да ради Високи савет тужилаштва и на тај начин и похвалила измене из јануара месеца, зато што смо тим испунили и једну од препорука која је била из 2022. године и додатно унапредили читав тај процес”, рекао је Вујић.
Како је истакао, оно што је у консултацијама са Венецијанском комисијом закључено, то је да је процес јаснији, транспарентнији јер је уведен систем по ком се упућивање врши на основу јавног позива који је доступан свим јавним тужиоцима који до сада то нису имали могућности. Избегнута је и ситуација, како је додао, где смо имали да појединац предлаже упућивање по нејасним и необјективним критеријумима.
“Овим изменама и овим консултативним процесом, тај читав процес је унапређен додатно и испуњени су и ти највиши стандарди које је сама Србија поставила себи за циљ. Такође, Србија није игнорисала препоруке Венецијанске комисије, она их је сама затражила без икаквих притисака и она их је прихватила и кроз ове законе имплементирала”, казао је Вујић.
Додао је да управо због тога данас имамо мишљење које потврђује да су препоруке спроведене. Вујић је навео и да постоје две препоруке које су темпоралног карактера, које траже одређено време, а то је измена Закона о високотехнолошком криминалу, јер он не обухвата само тужилаштво, он обухвата и судове и полицију и друге институције које се баве високотехнолошким криминалом.
