У Азијско-пацифичком региону, па и шире, ових дана пажњу политиколога и новинара привлачи подкаст интервју који је канадско-амерички новинар Дејвид Фрум обавио са бившим премијером Аустралије Малколмом Турнбулом.
Интервју насловљен “Како је Трамп изгубио Азију” анализира промене које је агресивна економска и војна политика америчког председника у другом мандату донела Азијско-пацифичком региону и последице које она има на односе САД и њихових традиционалних савезника у том делу света.
Слабљење америчког антикинеског блока
Упитан да упореди тренутну политичку кохезију САД, њених традиционалних савезника у азијско-пацифичком региону, попут Јапана и Аустралије, и држава које настоје да се војнополитички одупру притиску Пекинга, као што су Вијетнам и Индонезија, са ситуацијом из времена његовог мандата, Малколм Турнбул је указао на промену америчке политике.
Турнбул, који је био на челу аустралијске владе од 2015. до 2018. године, рекао је: “САД су, не случајно или сплетом околности, већ намерно постале мање поуздан савезник – то је део њихове политике.”
Правник по професији, Турнблум који се у прошлости бавио и новинарством и банкарским пословима, слично канадском шефу државе Мајку Карнију, примећује:
“САД су (у прошлости) бар тврдиле да су њихова дела у међународној сфери, употреба силе широм света, били усмерени да подрже демократију, односно, демократске вредности, или можда бисте могли рећи – америчке вредности. Сада, међутим, то више не чине. Трамп каже: Сила бога не моли. Отуд, природно, амерички савезници се окрећу другима.”
Када је у питању грубо поступање америчког председника према вишедеценијским савезницима, последњих дана у жижи интересовања су, због царинског рата који се управо распламсао, (опет) односи Вашингтона и Отаве.
“Притисак, малтретирање и претње којим су се САД окомиле на Канаду су невероватни. Да сте у прошлости написали политички роман у којем амерички председник ради у односу на Канаду оно што ради Трамп, он би био сматран фантазијом”, каже Турнбул.
И док у англосаксонским земљама с којима Вашингтон има чврсте везе уназад бар до Другог светског рата упркос високим царинама и вербалним увредама и даље можда постоји одређени резервоар добре воље према САД, исто не важи за Вијетнам, Индонезију, па можда и Филипине. То су земље које Вашингтон настоји да укључи у свој азијски блок за зауздавање НР Кине и са којима има односе који се више заснивају на тренутној обостраној користи него на историјском и културном афинитету. Зато, сагласни су и Турнбул и Фрум, утицај САД у азијско-пацифичком региону слаби.
Пад моћи САД
На питање да прокоментарише колико су САД моћне у 2026. години у поређењу са пре десетак лета када је он био шеф аустралијске државе седамдесетједногодишњи Турнбул каже:
“Сигурно су мање моћне у односу на Кину. То је јасно, услед огромног раста у економској и војној моћи Кине. Међусобна позиција САД и Кине се променила и то би се десило без обзира на то да ли је председник Доналд Трамп или не, али мислим да је Трамп уздрмао пуно пријатеља и савезника , као и горе наведене земље које нису блиске са САД толико колико су то Канада и Аустралија. А са овим врло погрешним ратом против Ирана демонстрирао је и границе (америчке) моћи и подсетио све савезнике у Заливу да то што имају америчке базе њих чини метом за Иран, уместо да их штити од Ирана.”
Новинар Фрум, уредник дуговечног часописа Атлантик који се издаје у Вашингтону, сматра да је Трамп по свим критеријумима изгубио рат против Ирана упркос огромној штети које су САД нанеле тој муслиманској држави, и аустралијског саговорника пита какве ће последице тај пораз имати на америчку моћ у Пацифику.
“Он је несумњиво подрио углед САД у свету. Неспособност САД да успеју у конфликту са Ираном је невероватна – ко би помислио да је то могуће?”, чуди се Турнбул.
Порука америчким савезницима: прекините с улизивањем Вашингтону
Тај искусни политичар из редова Либералне партије даље истиче да је заговарао аутономију још за време свог председавања аустралијском владом, те поздравља говор канадског премијера Мајка Карнија на Светском економског форуму у Давосу раније ове године, у којем је овај устврдио да тзв. средње силе треба више да међусобно сарађују и воде независнију политику од Вашингтона.
“У овим условима све земље, а нарочито традиционални амерички савезници, морају да се више заштите од ризика, да више међусобно сарађују и да се више уздају у себе,” каже Турбул и додаје: “Мислим да ћемо им бити бољи савезник ако смо искренији са САД и више се уздамо у себе, те мање зависимо од њих.”
У свом позиву на политички отклон од Вашингтона, он је, међутим, трезвен и опрезан: “Морамо пазити да нама не овладају емоције. Односи Аустралије и Канаде са САД далеко надилазе једног председника или премијера – они су дубоки и, мислим, трајни. Али, порука из свега овога је да полтронство мора да престане – морамо да се више поуздамо у себе и будемо искренији са САД.”
Турнбул даље развија визију тога како би традиционални савезници Вашингтона попут Канбере и Отаве у будућности требали да се понашају.
“Не треба више да сматрамо САД са лидера слободног света – морамо да сами зацртамо своју будућност, схватајући да наши интереси неће увек бити сагласни са америчким. Пре смо сматрали да делимо вредности и интересе са САД. Међутим, сада, поштено речено, више не можемо да кажемо да америчка администрација, бар не ова, дели наше политичке вредности. Често, исто важи и за интересе.”
САД неће бранити Тајван против матице Кине?
На скепсу новинара Атлантика, који сматра да САД неће бранити Тајван у случају рата између матице и те острвске провинције пошто оне немају довољно снаге ни да савладају Иран, Турнбул одговара истичући да је сам председник Трамп у интервјуу агенцији Блумберг 2024. године практично изнео озбиљне сумње у вези тога да ли САД могу и желе да заштите Тајван .
Турнбул додаје и да је бродоградитељски капацитет Кине 200 пута већи од америчког, те да би, под претпоставком да је дошло до једне врсте пат позиције у поморском окршају између САД и Кине након већег обостраног губитка бродовља, ова друга знатно брже обновила своју ратну морнарицу.
Коначно, он поставља питање: “Није ли запањујуће да је толико резерви америчке муниције истрошено у конфликту са Ираном, који није сукоб са равноправним противником какви су Кина или Русија? Након онолике приче о и уверености у америчку војну моћ, то изазива врло реалну забинутост – и у самим САД”.
Бивши аустралијски премијер своје размишљање о последицама Трампове спољне политике по америчке савезнике закључује следећим речима: “Можете бити скептични у вези са тезом коју је Мајк Карни представио за средње силе. Али, шта је алтернатива? То да се вучете као неки чеп улизица који поскакује иза САД док оне срљају из једног чина личног интереса у други. Једина алтернатива, иако тешка, сложена и ризична, је веће ослањање на сопствене снаге и сарадња са другим државама које имају сличне интересе.”