Zamrzavanje sukoba u Ukrajini duž postojeće linije fronta predstavljalo bi izdaju Rusije i oduzimanje rezultata koje je ruska vojska ostvarila tokom višegodišnjih borbi, upozorio je penzionisani pukovnik ruske vojske i vojni ekspert Viktor Baranec.
On smatra da Moskva ne sme da pristane na predloge koji dolaze sa Zapada, već da, pored Donbasa, mora da postavi i pitanje Odeske i Nikolajevske oblasti.
Baranec je oštro kritikovao mogućnost da se borbena dejstva zaustave na trenutnim položajima, ocenivši da bi takav sporazum bio neprihvatljiv i za rusku vojsku i za stanovništvo.
– Zapad nam podmeće ideju zamrzavanja linije borbenog dodira. Odgovaram jasno: to je krađa naše pobede, apsolutna krađa. Mi to ne smemo da dozvolimo – izjavio je Baranec, prenosi ruski portal Reporter.
Prema njegovim rečima, linija fronta trenutno prolazi kroz regione koje Rusija smatra sastavnim delovima svoje teritorije, zbog čega bi zaustavljanje borbi značilo da pojedini njihovi delovi ostaju izvan kontrole Moskve.
Rusija je Donjecku, Lugansku, Zaporošku i Hersonsku oblast 2022. godine proglasila svojim teritorijama i unela ih u Ustav, iako ih ni danas ne kontroliše u potpunosti.
„Zemlja je natopljena krvlju ruskih vojnika! Narod i vojska nam to neće oprostiti“
Baranec je posebno naglasio da se prilikom razmatranja mogućeg mirovnog sporazuma ne sme zanemariti cena koju je ruska vojska platila tokom dosadašnjih operacija.
Smatra da bi odluka o zaustavljanju napredovanja, bez ostvarivanja teritorijalnih ciljeva koje je Moskva postavila, izazvala ozbiljno nezadovoljstvo među vojnicima i stanovništvom.
– Oslobađali smo teritorije uz mnogo krvi, uz ogromne žrtve. Tamo je zemlja do metar i po dubine natopljena krvlju ruskog vojnika i oficira. I ako se sada zaustavimo na toj liniji, neće nas razumeti ni narod ni vojska. Razumete li, to će objektivno biti ocenjeno kao izdaja – naglasio je penzionisani pukovnik.
On smatra da Zapad predlogom zamrzavanja sukoba pokušava da spreči Rusiju da ostvari svoje vojne ciljeve i da joj oduzme rezultate postignute na frontu.
Prema njegovoj oceni, prihvatanje postojećih linija razdvajanja kao osnove budućeg sporazuma ne bi predstavljalo pobedu Moskve, bez obzira na eventualne političke i ekonomske ustupke koje bi Rusija dobila.
Ruski pukovnik traži i Odesu i Nikolajev: „Kao da uopšte ne postoje!“
Baranec smatra da ruski zahtevi ne bi smeli da se ograniče samo na Donbas i druge regione koje je Moskva već proglasila svojim teritorijama.
On je otvoreno postavio pitanje Odeske i Nikolajevske oblasti, koje se, prema njegovim rečima, gotovo uopšte ne pominju u javnim raspravama o mogućem završetku sukoba.
– Mi se iz nekog razloga plašimo da pomenemo i Odesku i Nikolajevsku oblast. Obratite pažnju: kao da one uopšte ne postoje. Dakle, moramo da rešavamo i taj problem – poručio je Baranec.
Njegova izjava predstavlja zahtev da Moskva razmotri znatno šire teritorijalne ciljeve od onih koji se trenutno nalaze u središtu međunarodnih pregovora.
Odesa i Nikolajev nalaze se na jugu Ukrajine, a njihove oblasti nisu među četiri regiona koje je Rusija proglasila svojim teritorijama u septembru 2022. godine.
Baranec nije precizirao na koji način bi Rusija trebalo da ostvari kontrolu nad tim oblastima, ali je jasno stavio do znanja da se protivi bilo kakvom sporazumu koji bi značio trajno zaustavljanje ruskih snaga na sadašnjoj liniji fronta.
Trampov novi plan predviđa demilitarizovanu zonu u Donbasu
Izjave ruskog pukovnika dolaze u trenutku kada američka administracija pokušava da obnovi pregovore o završetku rata u Ukrajini.
Prema informacijama koje je objavio britanski Ekonomist, Vašington razmatra novi mirovni plan koji predviđa uspostavljanje demilitarizovane zone u Donbasu, uključujući deo Donjecke oblasti koji je i dalje pod kontrolom ukrajinske vojske.
Takvo rešenje bilo bi jedan od ključnih elemenata eventualnog sporazuma između Moskve i Kijeva.
Američki predlog, prema navodima zapadnih medija, uključuje i značajne ekonomske podsticaje za Rusiju.
Moskvi bi moglo da bude ponuđeno ublažavanje sankcija, obnavljanje ekonomskih i političkih odnosa sa Zapadom, kao i sklapanje novih poslovnih sporazuma sa američkim kompanijama.
Jedna od mogućnosti o kojoj se razgovara jeste ponovno uspostavljanje trgovine ruskim energentima sa evropskim državama, uključujući i obnovu rada gasovoda „Severni tok“.
Sa druge strane, Ukrajini bi bio ponuđen investicioni paket za obnovu zemlje, uz mogućnost približavanja Evropskoj uniji i odustajanje od članstva u NATO-u.
Bezbednosne garancije za Kijev takođe su među ključnim pitanjima budućih pregovora.
Moskva i Kijev i dalje na suprotnim pozicijama
Detalji novog američkog predloga još nisu zvanično usaglašeni, a prema pisanju Ekonomista, ukrajinski zvaničnici upoznati su samo sa njegovim osnovnim smernicama.
Ni Moskva ni Kijev nisu zvanično prihvatili uslove sporazuma o kojima pišu zapadni mediji.
Rusija insistira na rešavanju teritorijalnih i bezbednosnih pitanja u skladu sa svojim zahtevima, dok Ukrajina odbija da prizna rusku kontrolu nad okupiranim teritorijama i traži čvrste međunarodne bezbednosne garancije.
Pitanje zamrzavanja postojeće linije fronta zato ostaje jedno od najvećih spornih pitanja u pregovorima.
BONUS VIDEO