Rusija je gotovo iscrpela zalihe balističkih raketa srednjeg dometa „Orešnik“ i u arsenalu navodno ima još samo jednu operativnu raketu tog tipa.
To navodi Institut za proučavanje rata, pozivajući se na podatke ukrajinske kompanije za prikupljanje i analizu obaveštajnih podataka Dalas analitiks.
Prema toj proceni, Kremlj će verovatno pokušati da proizvede nove rakete, ali najnoviji podaci otvaraju ozbiljna pitanja o tempu proizvodnje, kvalitetu kontrole i tehničkoj pouzdanosti sistema koji Moskva predstavlja kao jedno od svojih najvažnijih oružja za pritisak na Ukrajinu i Zapad.
Putin naredio ubrzanje proizvodnje
Institut za proučavanje rata navodi da je Dalas analitiks u utorak objavio da je ruski predsednik Vladimir Putin izdao direktivu o ubrzanju proizvodnje četiri dodatne balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik“ posle prvog napada tim sistemom na grad Dnjepar u novembru 2024. godine.
„Orešnik“ može da nosi šest konvencionalnih ili nuklearnih bojevih glava, zbog čega je od prvog pojavljivanja dobio ogromnu političku i vojnu pažnju.
Prema podacima koje navodi Dalas analitiks, Rusija je od tada tokom 2026. ispalila tri od četiri preostala „Orešnika“ — jedan u Lavovskoj oblasti u noći između 8. i 9. januara, a dva u Beloj Crkvi u Kijevskoj oblasti.
Pored toga, navodi se i prijavljeni neuspešni napad u noći između 23. i 24. maja, kada se „Orešnik“ srušio u delu Donjecke oblasti koji je pod kontrolom ruskih snaga. Ako su ti podaci tačni, Rusiji bi iz prvobitnog ugovora ostala samo jedna operativna raketa tog tipa.
Foto: Profimedia
Rokovi ispred kontrole kvaliteta
Posebno težak deo izveštaja odnosi se na proizvodnju. Izvor za koji se navodi da dolazi iz ruskog Ministarstva odbrane navodno je rekao Dalas analitiksu da su proizvodni pogoni „Orešnika“ zaobišli protokole kontrole kvaliteta kako bi ispunili rokove koje je postavio Kremlj.
To je opasna kombinacija: raketa ogromnog dometa, politički pritisak da se brzo proizvede i sistem koji se oslanja na komponente čija pouzdanost sada dolazi pod pitanje.
Dalas analitiks tvrdi da je došao do osetljivih ruskih dokumenata o nabavci iz marta 2025. godine. Ti dokumenti, prema objavljenim navodima, ukazuju na tehničku slabost sovjetskog vazduhoplovnog žiroskopa GU-503, koji se koristi u mehanizmu navođenja „Orešnika“.
Prema tim tvrdnjama, problem sa komponentom može da ugrozi precizno navođenje rakete i izazove odstupanje od nekoliko desetina kilometara od planirane mete.
Sovjetski žiroskop kao slaba tačka
Ukrajinski medij Junajted24 navodi da dokumenti ukazuju na ozbiljan problem u navigacionom sistemu „Orešnika“. Reč je o komponenti GU-503, sovjetskom žiroskopu čija se proizvodnja vezuje za staru tehnologiju, dok su oprema za testiranje i kalibraciju, prema jednom od dokumenata iz marta 2025, ocenjene kao zastarele.
Ako takva komponenta zaista pravi odstupanja od desetina kilometara, onda „Orešnik“ nije samo oružje za zastrašivanje protivnika, već i sistem čija upotreba nosi ozbiljan rizik od promašaja i nepredvidivog udara.
To je ključna slabost u narativu koji Moskva gradi oko ove rakete. Jedno je predstaviti „Orešnik“ kao sredstvo pritiska i demonstraciju moći, a sasvim drugo ako interna dokumenta i incidenti na terenu ukazuju da sistem ima problem sa preciznošću.
Napadi kao deo pritiska
Institut za proučavanje rata ranije je ocenio da pretnje novim napadima „Orešnikom“ mogu biti deo kampanje informacionog pritiska Kremlja.
Početkom juna Putin je izjavio da je Moskva koristila ovaj raketni sistem u napadima u blizini Kijeva i u delu Donjecke oblasti pod kontrolom ruskih snaga, navodeći da su udari izvedeni „u svrhu testiranja“.
Ta formulacija je važna jer se „Orešnik“ sve više pojavljuje ne samo kao vojno sredstvo, već i kao poruka. Svako pominjanje novog lansiranja ima cilj da pokaže da Rusija raspolaže oružjem velikog dometa i da može da pojača pritisak.
Ali ako su procene o preostalim zalihama tačne, onda je slika mnogo drugačija: umesto velikog arsenala spremnog za serijsku upotrebu, Rusija se možda oslanja na mali broj raketa, uz pokušaj da ubrza proizvodnju uprkos problemima u kontroli kvaliteta.
BONUS VIDEO
