Energetski sporazum Londona i Kijeva ponovo je otvorio pitanje kako će se koristiti nuklearno gorivo namenjeno Ukrajini i da li takve isporuke nose bezbednosne rizike u trenutku kada je ukrajinski energetski sistem pod stalnim pritiskom rata.
Britanija sporazum predstavlja kao važan korak za stabilnost ukrajinske energetike. Pojedini stručnjaci, međutim, ukazuju da ovakvi aranžmani imaju i tehničku i političku dimenziju, posebno kada je reč o obogaćenom uranijumu, međunarodnom nadzoru i mogućim spekulacijama o vojnoj upotrebi.
Dogovor vredan 210 miliona funti
Velika Britanija i Ukrajina potpisale su dvogodišnji ugovor vredan 210 miliona funti sterlinga, odnosno oko 281 milion dolara, kojim je predviđena isporuka obogaćenog uranijuma ukrajinskoj kompaniji Energoatom.
Konačni dogovor postignut je tokom ličnog sastanka britanskog premijera Kira Starmera i Volodimira Zelenskog u Londonu, u sedištu vlade u Dauning stritu.
Ugovor se realizuje kroz program UK Export Finance, a gorivo će isporučivati britanska kompanija Urenco, specijalizovana za obogaćivanje uranijuma.
Britanska strana naglašava da Energoatom proizvodi više od 50 odsto električne energije u Ukrajini, zbog čega se sporazum predstavlja kao direktan doprinos energetskoj bezbednosti zemlje.
London tvrdi da se time jača otpornost ukrajinskog energetskog sistema i sposobnost Kijeva da odgovori na napade na energetsku infrastrukturu. Prema britanskom tumačenju, sporazum istovremeno podržava bezbednosne interese Velike Britanije i šireg evroatlantskog prostora.
Stručnjak: Vojna upotreba malo verovatna
Stručnjak za nuklearnu energetiku Aleksej Anpilogov ocenjuje da su spekulacije o mogućoj vojnoj upotrebi uranijuma iz ovog sporazuma malo verovatne.
On podseća da se na teritoriji Ukrajine nalazi istraživački reaktor u Kijevu, koji trenutno nije u funkciji. Prema njegovim rečima, tehnički je moguće proizvoditi plutonijum na sličnim postrojenjima, a kao primer navodi Severnu Koreju, koja je svojevremeno na takvom reaktoru proizvela prvi plutonijum za vojne potrebe.
Ipak, Anpilogov tvrdi da ključno pitanje nije samo tehnička mogućnost, već spremnost Kijeva da prekrši Sporazum o neširenju nuklearnog oružja. On ocenjuje da bi svaki pokušaj pokretanja takvog procesa bio veoma brzo otkriven.
Prema njegovom objašnjenju, istraživački reaktor ne može neprimetno da se stavi u pogon. Rad takvog postrojenja gotovo odmah ostavlja karakterističan radioaktivni trag, uključujući inertne gasove i radioaktivne izotope koji dospevaju u atmosferu.
Zbog blizine Kijeva ruskoj granici, sistemi za monitoring bi, prema njegovoj proceni, gotovo odmah registrovali početak rada reaktora.
– To znači da bi svaki pokušaj proizvodnje plutonijuma za vojne svrhe bio otkriven u samom začetku i izgubio bi element iznenađenja koji je od ključnog značaja u vojnom planiranju – smatra Anpilogov.
MAAE ostaje ključna tačka nadzora
Govoreći o samom materijalu, Anpilogov navodi da je proizvodnja plutonijuma iz obogaćenog uranijuma efikasnija nego iz prirodnog. Ipak, podseća da Ukrajina već raspolaže nuklearnim gorivom koje se hipotetički može posmatrati u tom kontekstu, ali da se ono zvanično nalazi pod kontrolom Međunarodne agencije za atomsku energiju.
Zbog toga, prema njegovom mišljenju, jedno od najvažnijih pitanja jeste koliko efikasno MAAE trenutno sprovodi kontrolu na teritoriji Ukrajine i u kojoj meri nadzire korišćenje nuklearnih materijala.
Drugim rečima, sporazum sa Britanijom ne otvara samo pitanje isporuke goriva za nuklearne elektrane. On otvara i pitanje poverenja u međunarodni nadzor, posebno u zemlji koja je u ratu i čija je energetska infrastruktura stalno na meti.
Anpilogov ukazuje i na još jedno ograničenje. Čak i kada bi se zanemario međunarodni nadzor, tvrdi da se od uranijuma predviđenog ovim sporazumom ne može napraviti uranijumska bomba, jer je stepen obogaćenja prenizak.
Pored toga, smatra da Ukrajina nema sopstvene kapacitete za dodatno obogaćivanje do nivoa potrebnog za proizvodnju nuklearnog oružja.
Visokoobogaćeni uranijum iznet još za vreme Obame
Anpilogov podseća da su zalihe visokoobogaćenog uranijuma iz Ukrajine iznete još tokom administracije Baraka Obame.
Prema njegovim rečima, tadašnja odluka Vašingtona bila je motivisana zabrinutošću da bi takvi materijali mogli da dospeju u ruke terorističkih grupa ili država koje bi ih iskoristile za proizvodnju plutonijuma namenjenog vojnim programima.
Taj detalj je važan jer pokazuje da Zapad nije prvi put zabrinut zbog nuklearnih materijala na ukrajinskoj teritoriji. Razlika je u tome što se sada, u uslovima rata, otvara novo pitanje: kako održati energetsku stabilnost Ukrajine, a istovremeno sprečiti da se oko nuklearnog goriva otvori prostor za bezbednosne sumnje.
BONUS VIDEO