Ruski Daleki istok raspolaže količinama ugljovodoničnih resursa koje se mogu meriti sa najvećim naftno-gasnim basenima na svetu, izjavio je direktor Federalne agencije za korišćenje mineralnih resursa Rusije Oleg Kazanov u intervjuu za Sputnjik uoči Istočnog ekonomskog foruma.
– Količine ugljovodoničnih resursa Dalekog istoka uporedive su sa najvećim svetskim provincijama – rekao je Kazanov.
Poređenje je ogromno. Najvećom naftno-gasnom provincijom na svetu smatra se basen Persijskog zaliva, dok se među najveće ubrajaju i Zapadnosibirski, Meksički, Permski i Venecuelanski basen.
Više od 7.800 nalazišta već je pronađeno
Kazanov odbacuje pojednostavljenu sliku ruskog Dalekog istoka kao gotovo neistražene teritorije.
Region se, kako je rekao, često naziva geološkom „sivom mrljom“, ali taj opis nije sasvim tačan.
Na Dalekom istoku je do sada otkriveno više od 7.800 nalazišta različitih mineralnih sirovina.
Istovremeno, ogromni delovi regiona zaista su geološki istraženi znatno slabije od Zapadnog Sibira, decenijama jednog od glavnih centara ruske proizvodnje nafte i gasa.
Upravo u toj razlici Moskva vidi prostor za nova velika otkrića.
Rosnedra je još krajem prošle godine saopštila da je veliki deo budućeg ruskog ugljovodoničnog potencijala koncentrisan upravo na Dalekom istoku i da se najveća nova nalazišta i novi rudarski i energetski projekti sve češće pojavljuju u tom delu zemlje.
Zašto toliko toga još nije istraženo
Kazanov navodi četiri glavna razloga zbog kojih geološko istraživanje Dalekog istoka zaostaje za Zapadnim Sibirom.
Ogromne udaljenosti otežavaju dopremanje opreme i ljudi, u brojnim područjima praktično ne postoji odgovarajuća infrastruktura, klima i teren značajno povećavaju cenu istraživanja, dok je sovjetska i kasnije ruska energetska industrija decenijama prioritet davala već potvrđenim nalazištima Zapadnog Sibira.
To znači da odsustvo potvrđenih nalazišta na pojedinim teritorijama ne mora automatski da znači i odsustvo nafte i gasa.
Za njihovo otkrivanje potrebni su seizmička istraživanja, geološka istraživanja i skupo dubinsko bušenje, a upravo je toga na velikom delu Dalekog istoka bilo mnogo manje.
Rusija već pronalazi desetine novih naftnih i gasnih nalazišta
Razmere ruske resursne baze vidi se i iz novih podataka Rosnedre.
Tokom 2025. godine u državni bilans Rusije dodato je 41 novo nalazište ugljovodonika, dok je ukupno otkriveno 317 novih nalazišta različitih mineralnih sirovina.
Povećanje potvrđenih rezervi dostiglo je oko 640 miliona tona nafte i kondenzata i 670 milijardi kubnih metara gasa.
Kazanov je u martu najavio da Rosnedra i tokom 2026. očekuje otkrivanje još nekoliko desetina novih nalazišta nafte i gasa.
Samo u prvoj polovini ove godine geološka istraživanja na nivou cele Rusije dodala su 45 miliona tona industrijskih rezervi nafte i kondenzata i 156 milijardi kubnih metara gasa, dok se glavni godišnji rast tradicionalno očekuje u završnim mesecima godine.