Kriza goriva u Rusiji više nije lokalni poremećaj, već problem koji je zahvatio veliki deo zemlje. Ograničenja prodaje benzina i dizela, redovi na pumpama, zabrana točenja u kanistere i limiti po automobilu sada se beleže u desetinama regiona.
Prema podacima koje je prikupila redakcija Nekste, mere štednje i ograničenja već su obuhvatile 56 regiona Rusije. Najteža situacija je na Krimu i u Sevastopolju, gde su restrikcije najstrože, dok se u drugim delovima zemlje vozači suočavaju sa limitima od 20 do 30 litara po automobilu, zabranom prodaje goriva u kanistere i pravilom da se gorivo toči samo direktno u rezervoar.
Predsednik Rusije Vladimir Putin prvi put je javno priznao da problem postoji. Poručio je da najveće rafinerije rade punim kapacitetom, da rezerve benzina iznose 1,7 miliona tona i da vlasti pokušavaju da stabilizuju tržište.
Foto: Informer/Nexta
Ograničenja se šire kroz 56 regiona
Mere na pumpama više nisu izuzetak. U velikom broju ruskih regiona uvedeni su limiti na količinu goriva koju vozač može da kupi.
Najčešće se pominje ograničenje od 20 do 30 litara po automobilu. U nekim oblastima zabranjeno je točenje u kanistere, dok se gorivo prodaje samo direktno u rezervoar.
Medijazona navodi da su restrikcije dostigle 56 ruskih regiona, a da su u 18 regiona uvedene obavezujuće mere koje važe za sve pumpe. Najstrože mere su na Krimu i u Sevastopolju, gde je prodaja goriva stanovništvu praktično zaustavljena ili svedena na minimum.
To pokazuje da kriza više ne može da se tretira kao „privremena nestašica“ na nekoliko pumpi. Sistem snabdevanja ulazi u režim prinudnog upravljanja.
Rafinerije pod stalnim udarima
Jedan od glavnih razloga za krizu su ukrajinski napadi dronovima na rusku naftnu infrastrukturu.
Na spisku velikih rafinerija koje su već bile na udaru nalaze se NORSI u Kstovu, Moskovska rafinerija, JANOS u Jaroslavlju, Rjazanjska, Permska, Kiriška, Volgogradska, Novo-Ufimska, Novokujbiševska i Sizranjska rafinerija.
Najveća ruska rafinerija u Omsku, kapaciteta oko 5,07 miliona tona benzina godišnje, prema navodima iz ukrajinskih izvora ostaje jedan od retkih strateški važnih pogona koji nastavlja da radi punim kapacitetom.
Rojters je objavio da su ukrajinski dronovi tokom vikenda pogodili rafinerije u Krasnodarskom i Jaroslavskom regionu, dok AP navodi da je napad na rafineriju u Slavjansku na Kubanju izazvao požar i da se kriza goriva u Rusiji dodatno produbila.
Krim i Sevastopolj najteže pogođeni
Krim i Sevastopolj su najosetljivije tačke ove krize.
Zbog položaja, logistike i stalnih ukrajinskih udara, snabdevanje gorivom na poluostrvu postalo je posebno ranjivo. Upravo tamo se beleže najstrože mere: limiti, obustave, prioritetno snabdevanje službi i ograničena prodaja stanovništvu.
Za Moskvu je to dvostruki problem. Krim nije samo civilno tržište goriva, već i vojna i logistička zona. Svaki poremećaj u snabdevanju pogađa transport, službe, privredu, vojnu pozadinu i svakodnevni život stanovništva.
Zato ukrajinski udari po rafinerijama i logistici ne ciljaju samo cenu benzina. Oni ciljaju sposobnost Rusije da održava normalan ritam u regionima koji imaju vojni značaj.
Putin priznao deficit, ali tvrdi da rezerve postoje
Putin je na sastanku o snabdevanju gorivom priznao da se ruski regioni suočavaju sa problemima.
Prema njegovim rečima, rezerve benzina iznose 1,7 miliona tona, skoro na nivou prošle godine, dok bi proizvodnja u julu trebalo da bude veća nego u junu. On je naveo i da se razmatra potpuna zabrana izvoza dizela kako bi se domaće tržište stabilizovalo.
Moskva je već privremeno zabranila izvoz benzina i avionskog goriva, a sada se razmatra i dizel. To je znak da vlasti pokušavaju da zadrže gorivo u zemlji, čak i po cenu manjeg izvoznog prihoda.
U normalnim okolnostima, energetska sila ne poseže lako za takvim merama. Kada to uradi, znači da domaće snabdevanje postaje političko i bezbednosno pitanje.
Uvoz iz Kazahstana kao znak pritiska
Rusija je, prema izvorima Rojtersa, razgovarala sa Kazahstanom o uvozu oko 50.000 tona benzina AI-92, kako bi ublažila nestašice izazvane zastojima u rafinerijama i vanrednim remontima.
To je posebno osetljiv podatak. Rusija je jedan od najvećih proizvođača nafte na svetu, ali sada razmatra dodatni uvoz benzina od suseda kako bi pokrila domaće rupe.
Prema istim izvorima, zastoji u nekoliko velikih rafinerija u centralnoj Rusiji, posle ukrajinskih napada, smanjili su proizvodnju benzina za oko četvrtinu u odnosu na isti period prošle godine.
Cena krize ide dalje od pumpi
Nestašica goriva ne pogađa samo vozače.
Prvi udar trpe poljoprivreda, transport, dostavne službe, građevina, javne službe i vojna logistika. Ako gorivo mora da se ograničava, onda svaki sektor počinje da se takmiči za prioritet.
Putin je posebno naglasio potrebu da se stabilizuje snabdevanje za poljoprivredu, jer je sezona žetve u toku. To pokazuje da problem već prelazi iz sfere pumpi i vozača u pitanje hrane, prevoza i regionalne ekonomije.
Kada gorivo poskupi ili ga nema dovoljno, rastu troškovi prevoza. Kada porastu troškovi prevoza, rastu cene robe. Zato se kriza goriva vrlo brzo pretvara u širi inflatorni pritisak.
Rat dronovima udara u rusku logistiku
Ukrajinska strategija je jasna: gađati rafinerije, skladišta goriva, cevovode, terminale i logističke pravce.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski nazvao je takve napade „dalekometnim sankcijama“, tvrdeći da oni slabe rusku sposobnost da vodi rat. AP navodi da su ukrajinski napadi na energetsku infrastrukturu doveli do redova na pumpama, racionalizacije i sve vidljivijih nestašica.
Za Kijev, svaka pogođena rafinerija znači manje goriva za rusku vojsku, manje stabilnosti u pozadini i više novca koji Moskva mora da potroši na popravke, PVO i preusmeravanje snabdevanja.
Za Rusiju, to znači da rat sve dublje ulazi u domaću infrastrukturu.
BONUS VIDEO
