Šanse da Rusija i Kina potpišu sporazum o izgradnji gasovoda „Sila Sibira 2“ naglo su porasle pošto je Peking promenio stav prema trasi preko Mongolije.
To je ocenio Vasilij Kašin, direktor Centra za kompleksna evropska i međunarodna istraživanja Nacionalnog istraživačkog univerziteta Visoka škola ekonomije, na „gradskom doručku“ Ruskog saveta za međunarodne poslove.
Prema njegovim rečima, projekat koji godinama stoji u mestu sada ima veće šanse zato što se pomeraju dve ključne prepreke: kineski oprez prema zavisnosti od jednog izvora sirovina i ranije protivljenje prolasku gasovoda kroz Mongoliju.
– Na putu ‘Sile Sibira 2’ istorijski je bilo nekoliko fundamentalnih prepreka. To su kineske političke postavke o ograničavanju zavisnosti od sirovina koje dolaze iz jednog izvora – rekao je Kašin.
Drugi problem, kako je naveo, bio je politički još osetljiviji.
– Drugo, dugo je u kineskom rukovodstvu postojala principijelna opozicija konfiguraciji ovog projekta preko Mongolije. To je bilo povezano sa unutrašnjopolitičkom situacijom u Mongoliji, koja se, srećom, promenila – rekao je Kašin.
Moskvi je Mongolija bila ključna
Za Rusiju trasa preko Mongolije nije bila samo najkraći ili najpraktičniji put ka Kini. Moskvi je bilo važno da se kroz izvozni projekat istovremeno gasifikuje nekoliko velikih ruskih regiona.
Zato je pitanje trase godinama bilo mnogo više od tehničke rasprave. Ako cev ide preko Mongolije, Rusija ne dobija samo novi pravac izvoza ka Kini, već i mogućnost da unutrašnje energetske projekte veže za veliki međunarodni gasovod.
Foto: Tanjug/AP
Kašin je upravo na to ukazao.
– Rusiji je bilo principijelno važno da cev prođe preko Mongolije, jer je to omogućavalo gasifikaciju nekoliko velikih regiona u okviru izvoznog projekta – rekao je on.
Promena kineskog stava prema Mongoliji zato je za Moskvu ozbiljan signal. Projekat koji je dugo bio politički zakočen sada dobija prostor da se pomeri ka sporazumu.
Iran i Bliski istok guraju Kinu ka ruskom gasu
Kašin smatra da bi Kina mogla da promeni i drugi veliki princip — oprez prema prevelikoj zavisnosti od jednog dobavljača.
Razlog je Bliski istok
Prema njegovoj oceni, teško je očekivati da će se situacija oko Irana u narednim godinama potpuno smiriti. A dok god postoji rizik novih kriza u Persijskom zalivu i šire na Bliskom istoku, Kina mora da razmišlja o sigurnosti energetskih pravaca.
Za Peking je energija pitanje stabilnosti države. Kina može da kupuje gas i naftu sa različitih strana, ali pomorski pravci preko Bliskog istoka i dalje nose rizik — rat, sankcije, blokade, skok cena, prekide u transportu.
Ruski gasovod, nasuprot tome, daje kopneni pravac snabdevanja. Nije imun na politiku, ali nije izložen istim pomorskim rizicima kao energenti koji dolaze preko nestabilnih zona.
Zbog toga „Sila Sibira 2“ postaje više od ekonomskog projekta. Za Kinu je to osiguranje. Za Rusiju je to zamena za izgubljeno evropsko tržište.
Sporazum moguć već ove godine
Kašin je ocenio da je verovatnoća realizacije projekta porasla i da postoji realna šansa da sporazum bude potpisan u toku ove godine.
– Verovatnoća da će ovog projekta biti porasla je. Postoji nenulta verovatnoća da ćemo zaključiti sporazum u toku ove godine – rekao je Kašin.
On je dodao da bi nove eksplozije napetosti na Bliskom istoku dodatno povećale šanse za dogovor.
– Ako dođe do novih izbijanja napetosti na Bliskom istoku, ta verovatnoća će još porasti. Ali u svakom trenutku sve može da se sruši ako Kinezi odluče da nas pritisnu – rekao je Kašin.
To je najvažnija ograda u celoj priči. Projekat jeste bliži, ali nije zaključen. Kina zna da je Rusiji potreban veliki azijski gasni pravac posle gubitka evropskog tržišta i upravo zato može da traži bolje uslove.
Kina drži jaču pregovaračku poziciju
„Sila Sibira 2“ je za Moskvu strateški projekat. Posle zapadnih sankcija i raspada velikog dela energetskih veza sa Evropom, Rusija traži način da ogromne količine gasa preusmeri ka Aziji.
Kina to razume.
Zato Peking ne mora da žuri. Može da čeka, da meri cenu, da traži popuste, da insistira na povoljnijim uslovima isporuke i da drži Moskvu u pregovorima dok ne dobije ono što želi.
Upravo na to se odnosi Kašinova opaska da sve može da propadne ako Kinezi odluče da „pritisnu“ Rusiju.
To ne znači da Peking ne želi gasovod. Znači da ga želi pod svojim uslovima.
Gasovod od 50 milijardi kubika godišnje
„Sila Sibira 2“ zamišljena je kao jedan od najvećih energetskih projekata između Rusije i Kine. Planirani gasovod trebalo bi da ide preko Mongolije i da isporučuje do 50 milijardi kubnih metara gasa godišnje iz ruskih nalazišta ka kineskom tržištu.
Za poređenje, postojeća „Sila Sibira 1“ već isporučuje ruski gas Kini iz istočnog Sibira, ali „Sila Sibira 2“ ima mnogo veći politički i ekonomski značaj, jer bi Rusiji omogućila da deo gasa koji je ranije bio namenjen Evropi preusmeri na istok.
Upravo zato se oko ovog projekta godinama vode teški pregovori. Nije sporna samo cev, već cena, rokovi, finansiranje, trasa, obim isporuka i dugoročna zavisnost obe strane.
Moskvi treba stabilan kupac. Pekingu treba siguran gas, ali ne po svaku cenu.
Mongolija iz problema postaje rešenje
Najveća promena u Kašinovoj proceni jeste upravo Mongolija.
Ranije je prolazak gasovoda kroz tu zemlju bio jedna od tačaka otpora u kineskom rukovodstvu. Peking je oprezno gledao na unutrašnju politiku Mongolije i rizike koje bi tranzitna zemlja mogla da unese u projekat.
Sada, prema Kašinu, ta prepreka više nije ista. Promena unutrašnje situacije u Mongoliji otvorila je prostor da Kina prihvati konfiguraciju projekta koju je Rusija dugo gurala.
Za Moskvu je to važno jer trasa preko Mongolije čini projekat operativno i politički pogodnijim. Za Peking, prihvatanje Mongolije znači da je energetska sigurnost počela da nadjačava ranije rezerve.
BONUS VIDEO