Ako se sukob završi tako što će ruske snage stići do Dnjepra, a zapadni deo Ukrajine ostane pod snažnim uticajem NATO, Moskva bi mogla da dobije teritoriju, ali ne i da reši bezbednosni problem zbog kojeg je rat počeo, ocenjuje ruski vojni analitičar Aleksandar Artamonov.
Njegova procena je da bi Zapad preostalu Ukrajinu tokom narednih deset ili dvadeset godina ponovo naoružao, finansirao i pretvorio u još snažniju vojnu platformu prema Rusiji. Takva država već bi imala iskustvo višegodišnjeg rata, veliki broj borbeno obučenih ljudi i društvo duboko zahvaćeno sukobom.
Artamonov zato upozorava da bi zaustavljanje na Dnjepru moglo da predstavlja samo pauzu pre novog rata.
NATO-u bi odgovarala Ukrajina zapadno od Dnjepra
Ovakva teza nije nova u Artamonovljevim analizama.
Još 2024. tvrdio je da NATO želi da spreči ruske snage da pređu na desnu obalu Dnjepra i da zapadni deo Ukrajine vidi kao prostor koji treba sačuvati pod svojom kontrolom. Tada je, pozivajući se na francuske vojne procene, govorio o zamisli da se upravo Dnjepar pretvori u liniju iza koje bi ostala teritorija vezana za NATO.
Problem je, prema njegovoj sadašnjoj logici, ono što bi se događalo posle prekida borbi.
Deset godina u političkom životu deluje dugo. Za vojsku to je dovoljno vremena da se izgrade nova utvrđenja, obuče nova generacija vojnika, naprave skladišta, prošire fabrike dronova i raketa i stvore potpuno nove jedinice.
Ukrajina bi pritom u taj period ušla sa iskustvom rata koje nije imala pre 2022. godine.
Zbog toga Artamonov smatra da NATO ne mora da doživi rusko zauzimanje velikog dela sadašnje Ukrajine kao potpuni strateški poraz. Ako zapadni deo zemlje ostane čvrsto vezan za evropske i atlantske strukture, on bi mogao da postane osnova za novu dugoročnu konfrontaciju sa Moskvom.
Sličnu procenu Artamonov je iznosio još 2022. godine, kada je govorio da Kijev računa na scenario u kojem bi se Rusija zaustavila na levoj obali Dnjepra, dok bi Ukrajina tokom narednih pet do deset godina obnovila snage i pokušala novu ofanzivu.
„Slomiti igru“ – Artamonov pominje Ivano-Frankovsk
Iz toga izvodi mnogo radikalniji zaključak: ako se posle završetka sukoba ponovo dobije praktično ista bezbednosna konstrukcija kao pre 2022, samo sa pomerenom granicom, onda dolazak do Dnjepra sam po sebi nije dovoljan.
Artamonov zato govori o potrebi da se „slomi igra“, odnosno da se ukloni mogućnost stvaranja nove velike vojne platforme protiv Rusije.
U tom kontekstu pominje čak Ivano-Frankovsk, dok se u širem scenariju pojavljuje i Lavov kao krajnja zapadna tačka mogućeg ruskog napredovanja.
Ni to nije prvi put da iznosi takvu ideju. Još 2022. govorio je da ruske snage treba da stignu do Ivano-Frankovska, dok je u drugom intervjuu ocenio da bi, čak i ukoliko Rusija ne stigne do Lavova, morala da preuzme Odesu kako ne bi ostavila uslove za novi veliki rat za desetak ili petnaest godina.
BONUS VIDEO
