EVROPA OKREĆE LEĐA AMERICI! Formira se SAVEZ koji ne uključuje Vašington, pozvana čak i KINA: Lideri spremili VOJSKU i najmanje 150 BRODOVA, a ovo su njihova TRI CILJA

Evropske zemlje rade na posleratnom planu za široku koaliciju zemalja, bez učešća Sjedinjenih Država, kako bi se obnovio bezbedan brodski saobraćaj kroz Ormuski moreuz, ekskluzivno je objavio Volstrit žurnal, pozivajući se na evropske diplomate upoznate sa inicijativom.

Plan ima za cilj da obnovi poverenje brodarskih kompanija i omogući normalizaciju saobraćaja nakon završetka sukoba i postizanja mirovnog sporazuma.

Više detalja o mogućim učesnicima očekuje se u petak nakon onlajn sastanka koji bi trebalo da vode francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer. Prema pisanju WSJ-a, plan bi mogao da uključi i Nemačku, koja ima veći fiskalni kapacitet od Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva i ključne vojne resurse potrebne za takvu operaciju.

Sjedinjene Države neće učestvovati na sastanku, potvrdili su francuski i britanski zvaničnici. Kina i Indija su pozvane, ali njihovo učešće još nije potvrđeno.

Tri cilja

Plan predviđa tri ključna cilja. Prvi je uspostavljanje logistike za izlazak stotina brodova koji su trenutno blokirani u moreuzu. Drugi je operacija razminiranja velikih razmera, neophodna za bezbedan prolaz brodova kroz moreuz. Naime, Iran je navodno minirao delove rute u ranim fazama sukoba. Prema rečima analitičara, evropske zemlje imaju na raspolaganju više od 150 plovila za razminiranje.

Treći cilj podrazumeva uspostavljanje stalne vojne pratnje i nadzora fregata i razarača kako bi se osigurao bezbedan prolaz brodova. Obim pomorskog prisustva koje će biti potrebno još nije poznat. Analitičari upozoravaju da će neki oblik zaštite konvoja biti potreban čak i nakon prekida vatre, jer će osiguravači i vlasnici brodova verovatno insistirati na takvim garancijama.

Februar 2024.

Predviđena misija bi delimično bila zasnovana na operaciji Evropske unije “Aspides”, pokrenutoj u februaru 2024. godine radi zaštite trgovačkih brodova u Crvenom moru od napada Huta. Podsećanja radi, u ovoj odbrambenoj operaciji, evropske zemlje, uključujući Francusku, Italiju, Nemačku i Grčku, obezbedile su fregate i helikoptere na rotacionoj osnovi radi zaštite od napada Huta. Saveznici su takođe zadržali četiri broda i jedan izviđački avion za pratnju i nadgledanje trgovačkog saobraćaja. Mandat operacije “Aspides” je produžen do februara 2027. godine, sa proširenim zadacima koji sada uključuju praćenje bezbednosti kritične podvodne infrastrukture i jačanje saradnje sa regionalnim partnerima.

Nemačka bi mogla da učestvuje u potencijalnoj misiji u Ormuzu sa minolovcima i avionima za izviđanje, koji su već korišćeni u misiji u Crvenom moru. Međutim, učešće Berlina zavisi od odobrenja nemačkog parlamenta i međunarodnog pravnog okvira koji ga opravdava, kao što je mandat Saveta bezbednosti UN. Alternativno, EU bi mogla da proširi postojeći mandat operacije Aspides na područje Ormuskog moreuza.

Francuski predsednik Makron je naglasio da misija treba da bude odbrambena i bez učešća “zaraćenih strana”, što znači Sjedinjene Države, Izrael i Iran. Evropske diplomate su naglasile da evropski brodovi u moreuzu ne bi bili pod američkom komandom. Ali, kamen spoticanja za bilo koji posleratni plan mogao bi biti stepen u kojem su Sjedinjene Države uključene. Pariz smatra da bi uključivanje Sjedinjenih Država otežalo Teheranu da prihvati misiju, a London se plaši da bi isključivanje Vašingtona moglo dodatno da ošteti već krhke transatlantske odnose.

Donald Tramp već nedeljama poziva evropske lidere da vojno intervenišu kako bi ponovo otvorili moreuz. Evropske zemlje su to odbile, rekavši da im je cilj da obezbede slobodnu plovidbu, a ne da dalje eskaliraju sukob. Pitanje je i u kojoj meri će Italija biti uključena u misiju. Dugogodišnje prijateljstvo između Đorđe Meloni i Donalda Trampa možda je pretrpelo poslednji udarac ove nedelje nakon što je Meloni osudila Trampove izjave o papi Lavu XIV kao neprihvatljive, a Tramp joj je rekao da je “šokiran” njenim stavom i razočaran njenim nedostatkom podrške američkoj intervenciji u Iranu.

Čeka se odgovor Irana

Iran još nije zauzeo konačan stav o evropskoj inicijativi, ali aktivno komunicira sa evropskim i regionalnim partnerima. Prema pisanju Gardijana, Teheran pokušava da iskoristi situaciju i lobira kod Evropljana u pokušaju da iskoristi transatlantski raskol i izabere povoljnije uslove.

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro je jasno stavio do znanja da misija može biti raspoređena tek nakon prestanka neprijateljstava, u koordinaciji sa zemljama koje se graniče sa moreuzom, uključujući Iran i Oman, što implicira potrebu za širim regionalnim sporazumom.

(Jutarnji)