Hrvatski penzioner dužan 118 miliona evra! Ovo mu je jedino rešenje koje pokriva sve dugove

U emisiji „Studio 4“ HTV-a gostovali su članica Upravnog odbora Fine Vinka Ilak i predsednik Padobranskog saveza Igor Škrgatić, gde su razgovarali o stanju blokiranih građana i rastu ukupnog duga u Hrvatskoj. Ilak je odbacila navode da nešto manje od 200 hiljada građana sa blokiranim računima duguje 4,2 milijarde evra.

„Tačan broj je da je danas dug oko 3 milijarde evra. Ako se osvrnemo, 2017. godine bio je skoro 6 milijardi evra, a nakon vladinih mera pao je na oko 2,5 milijarde“, rekla je ona, potvrđujući da je u poslednje vreme zabeležen blagi porast ukupnog duga. „U 2026. godini, u odnosu na početak 2025. godine, dug je porastao za oko 3,8 odsto, ali je broj blokiranih računa opao“, naglasila je.

„Pre mera 2018. godine imali smo 323.000 blokiranih građana, a danas ih je 197.000. Jasno je da je taj broj opao“, nastavila je. Tvrdi da je otpis duga imao ograničen efekat, ali je kombinacija mera donela rezultat, naime 125.000 manje građana u blokadi. „Posebno je vredna pažnje struktura duga, koja ruši uobičajenu percepciju da su svi blokirani socijalni slučajevi. 1.473 dužnika, od ukupno 197.000, što je 0,7 odsto, duguju 1,6 milijardi evra, odnosno više od 51 odsto ukupnog duga“, tvrdila je.

To znači da preostalih skoro 196.000 građana deli drugu polovinu duga. Otkrila je da je rekorder penzioner sa dugom od oko 118 miliona evra. Na pitanje kako je moguće da takav dug postoji, ona je odgovorila: „Uglavnom su to bivši preduzetnici i vlasnici kompanija koji su garantovali za obaveze. Prosečan građanin ne može da pozajmi tolike iznose.“

Škrgatić: Problem je širi

Škrgatić je rekao da se njegova organizacija ne susreće sa tako ekstremnim slučajevima. „Obraćaju nam se ljudi čiji su se životi promenili. Zadužili su se zbog objektivnih okolnosti i imaju potencijal da ih reše kroz restrukturiranje ili lični bankrot“, napomenuo je. Naglasio je da je problem širi od puke blokade računa. „Pokušavam da uvedem koncept prezaduženih ljudi, jer je samo deo problema blokiran. Postoje zaplene nad poslodavcima i penzijama koje nisu u potpunosti obuhvaćene statistikom“, upozorio je.

Takođe je ukazao na problem takozvanih neaktivnih zaplena. „Ako nema naplate tri godine i nema aktivnosti šest meseci, zaplena se deaktivira, ali dug ne nestaje. Kada se dužnik deblokira, poverioci ponovo pokreću zaplene“, upozorio je, dodajući: „Zato je važno da se prilikom konsolidacije pogleda taj deo duga.“

Govoreći o rešenjima, Ilak je objasnila da jednostavan stečaj nije dugoročno rešenje. „To nije pravi stečaj, već neka vrsta flastera. Namenjen je manjim dugovima do 2.654 evra“, rekla je ona, dodajući da je sprovedeno oko 55.000 takvih postupaka. Međutim, priznaje da rezultati nisu trajni: „Od oko 50.000 sprovedenih postupaka, čak 22.000 dužnika je u nekom trenutku ponovo blokirano.“

“Sistem ne rešava problem u potpunosti“

Fina takođe sprovodi institut jednostavnog stečaja, ali Ilak naglašava da to nije trajno rešenje. „To nije pravi stečaj, već neka vrsta flastera. Namenjen je manjim dugovima do 2.654 evra“, objasnila je. Škrgatić smatra da određeni mehanizmi pomažu, ali da sistem ne rešava problem u potpunosti. „Deo duga se otpisuje, ali to nije trajno rešenje. Dužnici moraju da uzmu u obzir sve obaveze, uključujući i neaktivne, kako bi ih zaista rešili“, naglasio je.

„U jednostavnom stečaju, dužnik se oslobađa samo dela svojih obaveza, pa često ostaje sa drugim dugovima. Zato je veoma lako ponovo doći do blokade“, priznao je Ilak. Od približno 50.000 sprovedenih jednostavnih stečajeva, čak 22.000 dužnika je ponovo blokirano u nekom trenutku. „Redovni potrošački stečaj je jedino rešenje koje pokriva sve dugove. Pokreće ga sam dužnik, sud kontroliše postupak i proverava imovinu i poštenje potrošača“, dodao je Ilak.

Međutim, malo ko se odlučuje da prođe kroz ovaj postupak. „Broj je mali, u dvocifrenim brojevima godišnje, jer zahteva da dužnik bude aktivan, prikupi dokumentaciju i ode na sud. Mnogi nisu dovoljno informisani ili se plaše stigme“, rekao je Ilak.

“Ljudi se otporno odnose prema birokratiji i pravosuđu”

Udruženje „Padobranci“ istaklo je rezultate svog rada. „Od 2019. godine pomogli smo više od pet hiljada ljudi da se izvuku iz dugova ili prezaduženosti“, rekao je Škrgatić. Napomenuo je da rešenje nije univerzalno. „Ne možete svima pomoći konsolidacijom. Ljudi moraju imati redovna primanja i kreditnu sposobnost. Za neke je lični bankrot jedini izlaz“, uveren je.

Međutim, potvrđuje da mnogi građani ne žele da koriste institut ličnog bankrota.

– Ljudi se otporno odnose prema birokratiji i pravosuđu. Ne veruju da će im dugovi zaista biti otpisani. Ako podnesete zahtev za lični bankrot, nekretnine moraju biti prodate. To je glavni razlog zašto ljudi izbegavaju ovu proceduru – tvrdio je.

„Prosečan dug je oko 7.247 evra, ali je medijana 2.239 evra, što znači da polovina građana duguje manje od tog iznosa. Najviše se duguje bankama i finansijskom sektoru, a najčešće telekomunikacionim kompanijama. Država je takođe među poveriocima, ali uglavnom kroz kazne i naknade. Poreski dugovi su ređi među građanima“, rekao je Ilak.

Škrgatić je upozorio na ranjivost velikog dela građana.

– Dve hiljade evra duga je ogromna količina novca za mnoge. Dovoljno je da neko iz stabilne situacije padne u siromaštvo. Na to utiču globalni faktori, inflacija, rast cena energije i kreditna ograničenja guraju ljude ka prezaduženosti – rekao je on.

– Poređenja sa drugim zemljama nisu laka. Druge zemlje nemaju centralno konsolidovane podatke kao mi, pa je teško direktno uporediti broj blokiranih računa- rekla je Ilak.

Dodala je da je hrvatski sistem specifičan, svi podaci su konsolidovani, dok se u drugim zemljama distribuiraju po bankama i ne objavljuju se na isti način.