Nemačka menja pravila! Porodicama stiže do 600 evra više godišnje: Menja se i plaćanje rada nedeljom

Ministar finansija Nemačke Lars Klingbajl pred Vladom je pokrenuo ključnu inicijativu za reformu poreza na dohodak. Iako je predlog naišao na različite reakcije, uskoro bi trebalo da budu uvedene mere pomoći, posebno za građane sa nižim primanjima, piše nemačka novinska agencija dpa. Ostaje pitanje da li će ove mere uspeti da poprave raspoloženje građana.

Porodice bi godišnje mogle da imaju nekoliko stotina evra više na raspolaganju, dok će se „superbogati“ suočiti sa većim poreskim opterećenjem. Nakon brojnih neslaganja, nemačka vlada pokrenula je reformu poreza na dohodak koju je predložio ministar finansija Lars Klingbajl.

Ovim potezom „velika koalicija“ koju čine CDU/CSU i SPD želi da pošalje signal građanima da će dobiti određeno finansijsko rasterećenje zbog naglog rasta cena, između ostalog i goriva. Očekuje se da će milioni domaćinstava sa niskim i srednjim primanjima imati koristi od reforme, iako su opozicija, poslovna udruženja i sindikati kritikovali predložene mere.

„Prema našoj reformi, porodice sa decom bi do 2028. godine mogle da imaju više od 600 evra godišnje više na raspolaganju nego danas. To niko ne bi trebalo da umanjuje“, izjavio je Klingbajl.

Ministar finansija nije mogao lično da prati odluku Vlade o svom predlogu. Zbog tehničkog problema sa vladinim avionom, nije uspeo na vreme da se vrati u Berlin sa putovanja u Sjedinjene Američke Države.

Dvofazna reforma trebalo bi da stupi na snagu početkom 2027. godine, a poreske olakšice trebalo bi da od 2028. iznose oko 10 milijardi evra godišnje. Lideri CDU/CSU i SPD-a dogovorili su ovaj finansijski okvir tokom sastanka koalicionog odbora početkom jula.

Klingbajl sada sprovodi ovaj politički dogovor u potpunosti, navodi Ministarstvo finansija. Ukazujući na troškove hrane, energije i stanovanja, Klingbajl je istakao da su životni troškovi porasli. Zbog toga je, kako je naveo, sada još važnije obezbediti olakšice za „veliku većinu ljudi u Nemačkoj“.

Uopšteno, porez se ne obračunava direktno na osnovu bruto plate, već na osnovu „oporezivog dohotka“, koji se utvrđuje nakon odbijanja neoporezivih iznosa i troškova koji se priznaju za poreske svrhe.

Osnovni neoporezivi iznos

Deo prihoda koji je za sve građane oslobođen poreza, a namenjen je pokrivanju osnovnih životnih potreba, biće povećavan u fazama. Sa 12.348 evra ove godine biće povećan na 12.564 evra naredne godine, a zatim na 12.900 evra 2028. godine.

Najviša poreska stopa

Na dohodak iznad osnovnog neoporezivog iznosa primenjuju se različite poreske stope, koje rastu sa povećanjem oporezivog dohotka.

Najviša granična poreska stopa od 42 odsto ubuduće bi trebalo da počinje da se primenjuje na viši nivo prihoda – od 70.600 evra, umesto dosadašnjih 69.879 evra.

Prema Ministarstvu finansija, to će dovesti do postepenijeg rasta poreske stope za prihode između 17.800 i 70.600 evra. Najviše koristi od ove promene trebalo bi da imaju građani sa srednjim primanjima.

“Porez na bogate”

Postojeći „porez na bogate“, koji se primenjuje na još veća primanja, biće podeljen na dva nivoa.

Poreska stopa od 45 odsto primenjivaće se na oporezivi dohodak od 250.000 evra, umesto dosadašnjih 277.826 evra.

Biće uveden i novi „porez za superbogate“ od 47 odsto, koji će se primenjivati na prihode od 280.000 evra.

Klingbajl je rekao da je nešto veći doprinos građana sa najvišim primanjima na najvišim nivoima prihoda „pitanje pravednosti“.

Paušalni iznos za zaposlene

Za zaposlene će neoporezivi paušal za troškove povezane sa radom, poput putovanja na posao ili kancelarijskog materijala, biti povećan sa 1.230 na 1.430 evra.

Deca

Dečji dodatak, koji trenutno iznosi 259 evra mesečno po detetu, trebalo bi naredne godine da bude povećan na 267 evra, a zatim na 272 evra 2028. godine.

Poreska olakšica za decu trebalo bi najpre da bude povećana sa 9.756 na 10.056 evra, a potom na 10.236 evra.

Naknade za rad nedeljom i praznicima

Maksimalna satnica na koju se mogu obračunavati neoporezive naknade za rad nedeljom i praznicima biće povećana sa 50 na 75 evra.

To bi zaposlenima omogućilo da zadrže veći deo svojih naknada. Kada je reč o uslugama zanatlija, mogućnost odbijanja troškova od poreza biće neznatno smanjena.

Očekivani efekat

Prema Ministarstvu finansija, cilj reforme je da velika većina poreskih obveznika ima veći neto prihod nakon oporezivanja.

Na primer, bračni par koji čine negovatelj i vozač autobusa, sa bruto mesečnom platom od po 2.800 evra i dvoje dece, mogao bi do 2028. godine da ostvari poresku uštedu od 632 evra godišnje.

Za samca, poput inženjera sa bruto platom od 5.000 evra mesečno, poreska ušteda 2028. godine iznosila bi oko 192 evra.

Reakcije

Prema mišljenju Nemačkog saveza sindikata (DGB), mere poreskog rasterećenja verovatno neće nadoknaditi posledice inflacije i zbog toga neće značajno povećati kupovnu moć zaposlenih. Sindikati smatraju da se najviša granična poreska stopa i dalje primenjuje na relativno niskom nivou prihoda, čime se dodatno opterećuju zaposleni koji nisu među najbogatijima.

Udruženje nemačkih privrednih i industrijskih komora (DIHK) kritikovalo je povećanje „poreza na bogate“, nazivajući ga zapravo „porezom na srednju klasu“. Iz tog udruženja tvrde da će takva mera opteretiti kompanije koje investiraju, obezbeđuju stručno osposobljavanje i otvaraju nova radna mesta.

Andreas Audreš, zamenik predsednika poslaničke grupe Zelenih, rekao je za list „Rajnische Post“ da će ograničene olakšice koje donosi poreska reforma biti poništene različitim dodatnim opterećenjima, uključujući povećanje nameta i smanjenje određenih naknada.

Sledeći koraci

Predlog zakona sada će biti upućen u Bundestag i Bundesrat. Podrška saveznih pokrajina je neophodna, jer one, kao i savezna vlada, dobijaju 42,5 odsto prihoda od poreza na dohodak. U parlamentu bi mogli da budu izneti i dodatni zahtevi za poreske olakšice.

Ministarstvo privrede, na čijem čelu je Katerina Rajhe (CDU), već je insistiralo na dodatnim merama neposredno pre odluke Vlade, što je izazvalo kritiku Klingbajla.

Istovremeno, ministar finansija je signalizirao otvorenost za promene, ali je naglasio da će najpre morati da budu obezbeđena potrebna sredstva.

(Fenix Magazin)