Svetislav Pešić, Foto: Starsport/Srđan Stevanović
Sa završetkom trenerske karijere Svetislava Pešića završeno je i jedno poglavlje evropske košarke, dugo bezmalo pola veka, u kojem je Pešić prevalio put popločan raznim iskušenjima, mnogim nezaboravnim uspesima i retkim razočaranjima.
Ali, kako je sam istakao u svojoj autobiografiji “Moja igra, moj put” – život trenera nije bajka, već ide gore-dole; to je borba protiv prepreka i neprijatnosti, postavljanje zadataka da bi bio bolji, to je posvećenost.
Bez takve posvećenosti ne bi trajao tako dugo, bez stalne želje za učenjem i usavršavanjem, ali i bez spremnosti da se prilagođava novim trendovima u košarci. U nacionalnim selekcijama spojio je tri sjajne generacije, koje ćemo zauvek pamtiti po uspesima vezanim za gradove kao što su Gmunden (1986), Bormio (1987), Istanbul (2001), Indijanapolis (2002), Manila (2023) i Pariz (2024).
Ušao je u istoriju kao prvi i jedini trener koji je osvojio zlatne medalje u svim uzrastima takmičenja Svetske košarkaške federacije (FIBA).
Foto-galerija 23 Fotografije
Kao košarkaška organizacija zahvalni smo mu ne samo na svim tim uspesima, već i na svemu ostalom što je radio i što radi za našu košarku van terena. Po ugledu na njegovog mentora Ranka Žeravicu, koji je kao instruktor košarke obišao svaki kutak Srbije, i on je putovao širom naše zemlje da bi promovisao tu našu veliku ideju košarke.
Svoje iskustvo i znanje delio je bez zadrške, sledeći primer svojih učitelja. Tako ga vidimo i u narednom periodu, kao neraskidiv deo naše organizacije i kao nezaobilaznog partnera u stvaranju još lepše košarkaške budućnosti u Srbiji.
Na početku karijere, bio je prinuđen da ode iz svoje zemlje, da se proslavi u državi u kojoj je košarka bila sport drugog reda (Nemačka), da bi se vratio na velika vrata i postao selektor koga smo zavoleli i zbog svih medalja, ali i zbog njegove neposrednosti i iskrenosti u javnim nastupima.
Kao da je sama sudbina namestila da mu dva poslednja posla budu u Srbiji i Nemačkoj. Iako se u oba slučaja nije rastao sa trofejima, to nije ni za mrvu umanjilo osećaj zahvalnosti prema njemu, jer i Bajern i reprezentacija Srbije danas ne bi bili to što jesu da nije bilo njega.
Svoju misiju u ulozi selektora završio je – kako je istakao – svestan da uvek može biti bolje… Ali, takođe i mirne savesti i sa uverenjem da je sa svojim saradnicima povratio veru, snagu i zajedništvo naših igrača i navijača i postavio dobar temelj na putu ka Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 2028.
Svetislav Pešić FOTO: Profimedia/Javier Borrego/Zuma Press
Posle svega, završavamo ovu priču njegovom porukom da je „cilj u košarci, kao i u životu, dati sve od sebe, odnosno – potruditi se da uradiš sve najbolje što možeš”:
– Trud je ono što je u svemu najbitnije. Ali, kao i sve drugo, kako kaže legendarni pisac, pesnik i aforističar Dušan Radović, i ovaj posao treba raditi dok ima smisla i završiti ga na vreme.
Završetak profesionalne trenerske karijere, svakako, nije i rastanak Pešića od košarke, a još manje kraj njegovog angažovanja u raznim misijama za dobrobit srpske košarke.
VIDEO Delije se nisu obrukale: Pešić u Areni dočekan kao legenda!