четвртак, 29.10.2026, 15:34 -> 16:03
Извор: Фонет
Србија је поново на прагу промена, а јавни тужиоци биће на испиту професионалног интегритета и способности да заштите владавину права, поручено је на међународној конференцији Удружења тужилаца Србије и Европске мреже тужилаца за заштиту животне средине.
Конференција, којом се обележава 25 година постојања Удружења, првобитно је била посвећена еколошким кривичним делима, али је фокус уводних обраћања преусмерен на промене након парламентарних избора у Србији и улогу тужилаца у њима.
На отварању је истакнуто да је процес захтева за правду након пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду показао да грађани очекују одговоре тужилаштва на бројна питања, пре свега о томе ко је одговоран за ту несрећу.
Председница УТС Лидија Комлен Николић рекла је да се то удружење одувек залагало за лични и професионални интегритет и да јавни тужиоци у Србији сада имају простор да га покажу.
Она је оценила да је питање екологије, односно различитих пројеката који су утицали и који ће утицати на све грађане, окупило људе око захтева за демократске промене и да ће бити једно од одлучујућих питања у том процесу.
“Јавни тужиоци обављају своју јавнотужилачку функцију. Немојте дозволити да се пар јавних тужилаштава на територији Србије одслика на рад целокупне јавнотужилачке организације. Они су мањина, а људи који негују владавину права и поступање у складу са законом су већина”, рекла је Комлен Николић.
Тужитељка Врховног јавног тужилаштва Јасмина Станковић истакла је да Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода не предвиђа право на адекватну животну средину као посебно људско право, због чега Европски суд за људска права у својој пракси заштиту животне средине повезује са остваривањем других права гарантованих Конвенцијом.
Председник Европске мреже тужилаца за заштиту животне средине Роб де Рајк рекао је да живимо у турбулентним временима, у којима су због ратова климатске промене изгубиле приоритет, али да Србија показује да владавина права може да се одбрани. Она је, како је истакао, предуслов за одговарајућу кривичноправну заштиту животне средине.
Амбасадорка Шведске Шарлоте Самелин рекла је да снажни закони о заштити животне средине имају смисла само ако институције имају капацитете да их примењују и истакла кључну улогу тужилаца у том процесу.
Она је казала да је у Србији било знакова политичког утицаја који је слабио рад тужилаштва и изразила наду да ће нова Влада успети да спроведе предложене мере победничке листе. Амбасадор Холандије Мартајн Елхерсма рекао је да је током последњих неколико месеци постало очигледно колико је грађанима важно да остваре бирачко право и учествују у процесима који воде демократији, већој транспарентности и владавини права.
Он је оценио да је “агенда која је израсла на домаћем терену” добра основа за успостављање владавине права.
Србија улази у “компликован период са много избора и потребе за компромисом”, рекао је Елхерсма, указујући на Европску унију као систем учења у којем су земље чланице успоставиле различите моделе.
Шеф Одељења за владавину права и људска права Мисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у Србији Мауро Пузо истакао је да су еколошка кривична дела важно питање у Европи јер њихове последице превазилазе штету по животну средину.