Rekordni toplotni talas u Evropi, podstaknut klimatskim promenama, uvećao je račune za električnu energiju u Francuskoj i Nemačkoj za više od 700 miliona evra u samo jednoj sedmici, pokazuje najnovija analiza ekološke organizacije 350.org.
Ekstremne temperature direktno utiču na skok potražnje za rashladnim sistemima, a sa povećanom potrošnjom dolaze i rekordne cene. Analiza upoređuje period od 21. do 27. juna 2026. godine – kada je zapadna Evropa bila u stisku istorijskih vrelina, sa prethodnom nedeljom. Rezultati su frapantni: troškovi struje porasli su za oko 371 milion evra u Nemačkoj i 360 miliona evra u Francuskoj.
Ovi dodatni troškovi dolaze u trenutku već visokih cena nafte i gasa izazvanih tekućom krizom u Ormuskom prolazu. Podsetimo, Iran je zatvorio ovu ključnu pomorsku rutu kao odgovor na ofanzivu SAD i Izraela koja traje više od 100 dana.
– Kompanije koje se bave fosilnim gorivima nastavljaju da profitiraju na krizama koje su same pomogle da se stvore – izjavio je Andreas Siber, šef političke strategije u 350.org.
– Vlade bi trebalo trajno da oporezuju ekstraprofit ovih kompanija i taj novac iskoriste za zaštitu građana od vrućina i energetskih šokova.
Kritični večernji sati: Cene skočile i do 10 puta
Analiza pokazuje da su skokovi cena bili najizraženiji u večernjim satima. Primera radi, u Nemačkoj je cena struje prošle nedelje skakala sa 86 evra po megavat-satu (MWh) u podne na neverovatnih 566 evra/MWh u osam sati uveče.
Ovaj fenomen se objašnjava činjenicom da snabdevanje jeftinom solarnom energijom naglo opada nakon zalaska sunca, dok temperature i potreba za hlađenjem ostaju visoki, naročito tokom “tropskih noći“.
Podaci agencije Montel News pokazuju da su cene u Belgiji u utorak, 23. juna, bile čak deset puta veće od prosečnih veleprodajnih cena u EU. Problem dodatno usložnjava i smanjena efikasnost solarnih panela i gasnih elektrana usled ekstremnih vrućina.
Poslednji toplotni talas nije samo udario po džepu građana – on je odneo 1.300 života širom Evrope i naneo ogromnu štetu poljoprivredi i infrastrukturi. Studija organizacije World Weather Attribution navodi da bi ovakve vrućine bile “praktično nemoguće” bez klimatskih promena izazvanih emisijama fosilnih goriva.
Aktivisti se zalažu za uvođenje trajnog poreza na ekstraprofit naftnih i gasnih giganata, po uzoru na “doprinos solidarnosti” koji je EU uvela nakon energetske krize 2022. godine. Taj porez je tada prikupio 28 milijardi evra, koji su uglavnom korišćeni za pomoć najugroženijim domaćinstvima.
– Jače oporezivanje fosilnih kompanija moglo bi da finansira bolju pripremljenost zemalja za ekstremne vremenske prilike i ubrza prelazak na obnovljive izvore energije – zaključuje Siber, uz apel evropskim vladama da hitno deluju kako bi spasile živote i snizile račune za struju.
Biznis Kurir/ Euronews.rs