Društvo

OVAJ DAN TRAJAĆE 25 SATI! Šta već VEČERAS treba da uradite da biste lakše podneli prelazak na zimsko računanje vremena

October 23, 2026

Ljubinka Račić Đokić Urednica Blic zdravlja

Osim što ćemo spavati sat vremena duže, prelazak na zimsko računanje vremena donosi nam i raniji zalazak sunca, pa će dani biti kraći u večernjim satima

Nakon pomeranja sata treba što duže biti na dnevnoj svetlosti

Ovog vikenda završava se letnje, a počinje zimsko računanje vremena, kada ćemo u noći između subote i nedelje, 24. i 25. oktobra kazaljke sa 3 vratiti na 2 sata. U odnosu na prolećno pomeranje sata kada nam se uzima sat sna, početak zimskog računanja vremena osetiće samo određene grupe ljudi, ali postoji nekoliko načina da se posledice ublaže.

Najbitnije je i večeras i sutra uveče otići u isto vreme na spavanje, i buditi se u isto vreme, bez obzira na to što je pred nama vikend. A, oni koji znaju da imaju problem i sa početkom zimskog računanja vremena, trebalo bi da postepeno promene vreme buđenja.

Osim što ćemo spavati sat vremena duže, prelazak na zimsko računanje vremena donosi nam i raniji zalazak sunca, pa će nam mrak pasti ranije.

Kazaljke pomeramo najranije u poslednjih 11 godina

Ova promena, koja tradicionalno donosi više svetlosti ujutru i raniji mrak popodne, dogodiće se ove godine najranije u poslednjih jedanaest godina.

Poslednji put smo menjali satove istog datuma 2014. godine.

U jednom danu tri puta ćemo videti na satu 2.30

Još jedna zanimljivost u vezi sa ovogodišnjim prelaskom na zimsko računanje vremena jeste i to što će u jednom danu – 25. oktobra, sat tri puta zakucati kazaljke na 2.30.

Ovo vreme će se pojaviti dva puta posle ponoći, jednom pre prelaska na zimsko računanje vremena, a drugi put nakon što se kazaljke vrate sa 3 na 2 sata, a treći put posle podne, tačnije u 14.30, ili što bismo rekli, u pola 3.

Drugim rečima, za manje od 25 sati kalendarskog vremena, na satu ćemo tri puta doći do istog prikaza vremena.

Ko može teže podneti prelazak na zimsko računanje vremena

Profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dragan Hrnčić, stručnjak za san i specijalista interne medicine i naučni savetnik u oblasti neuoronauka – neurofiziologije rekao je za “Blic zdravlje” da većina zdravih odraslih osoba relativno dobro podnese jesenje pomeranje sata, kada se kazaljke vraćaju jedan sat unazad, ali da to, ipak, ne znači da kod svih prolazi bez posledica.

Prema njegovim rečima, osetljiviji mogu biti ljudi koji:

već imaju poremećaj spavanja
osobe sa izraženim večernjim hronotipom, odnosno oni koji prirodno kasnije zaspe i kasnije se bude
adolescenti, čiji se biološki ritam tokom razvoja često pomera ka kasnijem uspavljivanju,
ljudi koji rade u smenama

– Kada se tome pridruže rano ustajanje, školske ili radne obaveze i nedovoljno spavanja, prilagođavanje može biti teže – kaže profesor dr Hrnčić, i dodaje da posebnu pažnju treba posvetiti osobama koje rade u smenama, jer njihov san i biološki ritam već moraju da se prilagođavaju neuobičajenom rasporedu.

Simptomi koje može izazvati zimsko računanje vremena

Profesor navodi da se zbog prelaska na zimsko računanje vremena najčešće mogu javiti:

prolazne promene vremena uspavljivanja i buđenja,
osećaj pospanosti ili umora
i privremeno slabija koncentracija.

Kako preduprediti posledice zbog pomeranja sata

Profesor kaže da je najvažnije da održavamo redovan ritam spavanja i budnosti i da ne dozvolimo da nam promena sata bude izgovor za nekoliko dana neurednih navika.

– Nekoliko dana pre promene možemo da obratimo pažnju na vreme odlaska u krevet i ustajanja, da obezbedimo dovoljno vremena za spavanje i da izbegavamo velike oscilacije između radnih dana i vikenda. Nema potrebe da svi unapred pomeraju vreme spavanja za čitav sat, jer se jesenji prelazak uglavnom lakše podnosi od prolećnog.

Ipak, osobe koje znaju da su osetljive na promene ritma mogu postepeno prilagoditi raspored. Ako iz prethodnog iskustva znate da teže podnosite pomeranje kazaljki na časovniku, možete se pripremtiti tako što ćete nekoliko dana pre početi sa postepenim pomeranjem kazaljki to jest vremena buđenja u intervalima od 15 minuta – savetuje profesor Hrnčić.

Vreme odlaska na spavanje treba da bude isto svake večeri pogotovo pred pomeranje sata

Kako se ponašati nakon pomeranja sata

U prvim danima nakon pomeranja sata posebno je korisno da ujutru izađemo na dnevnu svetlost, makar na kratku šetnju ili putu do posla.

– Jutarnja svetlost predstavlja važan signal našem biološkom satu. Tokom dana treba održavati uobičajenu fizičku aktivnost, dok uveče valja izbegavati preterano jako, naročito plavo osvetljenje – sijalice i osvetljenje čija temperature je preko 6000 K, takozvano hladno belo svetlo, i aktivnosti koje nas dugo održavaju budnim. Kafu je najbolje ograničiti na raniji deo dana, naročito kod ljudi koji imaju problema sa uspavljivanjem – savetuje prof. Hrnčić.

Ističe i da nikako ne treba pokušavati prilagođavanje promeni namernim skraćivanjem sna ili ne spavanjem do kasno u noć kako bismo se umorili.

– Umor nije isto što i kvalitetan san. Organizam najbolje funkcioniše kada dobija dovoljno sna u približno isto vreme, uz redovnu izloženost dnevnoj svetlosti – napominje profesor Hrnčić.

Srbija da ostanemo u zimskom vremenu

Inače, profesor Hrnčić je jedan od zagovornika da treba prekinuti praksu pomeranja sata dva puta godišnje, a kako je za “Blic” otkrio, za Srbiju bi bilo najbolje da ostane u zimskom računanju vremena.

Prema njegovim rečima odluka treba da se donese na osnovu naučnih dokaza, geografskog položaja, potreba stanovništva i mogućih posledica po zdravlje i bezbednost.

– Ne bi trebalo da biramo vreme isključivo prema tome kada želimo da imamo više svetlosti za slobodne aktivnosti, već i prema tome kako ćemo spavati, kada ćemo se buditi i u kakvim ćemo svetlosnim uslovima započinjati dan. Moramo biti svesni i činjenice u kojoj vremenskoj zoni želimo biti. To jest, sa kojim zemljama želimo biti u istoj vremenskoj zoni – objašnjava on.

Zašto zimsko računanje vremena

Sa stanovišta medicine spavanja, prednost bi dao trajnom standardnom, odnosno zimskom računanju vremena.

Zašto?

– Ne zato što je zimsko vreme samo po sebi idealno u svakom pogledu, već zato što je standardno vreme bolje usklađeno sa prirodnim smenjivanjem svetlosti i tame i našim cirkadijalnim sistemom. Naš biološki sat nije ravnodušan prema tome kada ujutru dobijamo svetlost, a kada smo joj izloženi uveče. Jutarnja svetlost pomaže da se biološki ritam uskladi sa danom i olakšava pravovremeno uspavljivanje naredne večeri. Nasuprot tome, kasnija večernja svetlost može da odloži biološki osećaj pospanosti – objašnjava stručnjak.

Kako kaže, ako bismo tokom cele godine zadržali letnje vreme, zimi bi sunce izlazilo sat kasnije prema satu koji koristimo, što bi značilo više jutarnjeg mraka upravo u periodu kada deca idu u školu, a mnogi odrasli na posao.

BONUS VIDEO: