ORMUSKI MOREUZ NIJE NA DUGME DA SE ODMAH UKLJUČI: Kako je svet uspeo da izbegne najgori scenario, koja je bila uloga Kine i šta brine stručnjake za energetiku?

Proći će meseci dok Ormuski moreuz, žila kucavica svetske energetike, ponovo “proradi” u punom kapacitetu.

Dojče vele (DW) navodi da je izgleda najgori scenario, ipak, izbegnut i da cene nafte mogu samo da padaju.

Taj vodeni tesnac je ključan za globalnu energetiku jer njime prolazi oko petine sirove nafte i gasa na svetu.

Još od februara i napada Amerike i Izraela, Teheran je praktično zatvorio Ormuski moreuz.

To je vodilo najvećoj havariji ikada u snabdevanju naftom.

Cena barela sirove nafte otišla je sa oko 72 dolara na 120, pre nego što se nešto stabilizovala.

Nakon najave mirovnog sporazuma, ta cena je dodatno pala.

Otvaranje rezervi ublažilo krizu

Najcrnji scenario – barel oko 200 dolara – nije se ostvario.

Stručnjaci kažu da je tome doprinela veća ponuda energenata iz SAD, smanjena tražnja iz Kine, puštanje strateških rezervi u promet kao i optimizam na tržištu da konflikt ipak neće potrajati.

Sjedinjene Države su, prema pisanju Volstrit džurnala, u aprilu i maju izvozile više od pet miliona barela sirove nafte dnevno – za milion više nego pre toga. Kina je pak smanjila izvoz, oslanjajući se na domaće zalihe.

– To je značajno smanjilo pritisak na cene sirove nafte – navodi o kineskoj taktici Ema Li, analitičarka naftnog tržišta Kine u kompaniji Vorteksa.

Daleko od toga da je Kina jedina. Između marta i maja, iz skladišta nafte širom sveta dnevno se trošilo 5,3 miliona barela.

Rezerve su pale na kritično nizak nivo.

– Zalihe se tanje – upozorava Horhe Leon, analitičar u norveškoj kući Rajstad enerdži.

Prema njegovom mišljenju, to je moglo da premosti akutnu krizu, ali „ne može da sasvim poništi produženi prekid transporta kroz Ormuz“.

– Ako bi se nastavilo, nije nezamislivo da cena nafte ovog leta rapidno skoči na 150 dolara po barelu – rekao je Leon za DW prošle sedmice, pre najave mirovnog dogovora.

Zaglavljeni tankeri

No, čak i ako sporazum bude potpisan u petak, stručnjaci veruju da će potrajati nekoliko meseci pre nego što Ormuski moreuz bude u punom kapacitetu. Najpre, treba ga očistiti od morskih mina.

– Čak i ako se prolaz otvori, tankeri su na pogrešnim mestima, proizvodnja i rafinerije moraju da se vrate punom kapacitetu, a ostaje i pitanje troška i dostupnosti osiguranja za brodove koji idu tesnacom – piše Nil Šering, vodeći stručnjak “Kapital ekonomiksa”.

Kaže, trenutna njihova procena je da će do kraja septembra kroz Ormuz ploviti tek oko 80 odsto ranije količine energenata.

“Nije pitanje nedelja, već meseci”

Nije stvar samo u tankerima.

Rat je ostavio traga i na energetskoj infrastrukturi u zalivskim državama.

Oštećena naftna polja, naftovodi i drugo moraju da se oprave pre nego što se vrate u pogon.

Tome prethode detaljne inspekcije uobičajene u ovom sektoru.

Neki proizvođači gasa i nafte u regionu obustavili su proizvodnju naprosto jer više nisu imali mesta u skladištima.

„Mora da se pričeka kako bi se videlo koliko brzo će moreuz zbilja biti otvoren i koliko će trebati da se protok nafte vrati u normalu“, rekao je agenciji Rojters istraživač tržišta Nik Tvajdejl iz australijske kuće ATFX Global.

„Sigurno je da to nije pitanje nedelja, već meseci“, dodao je.