Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je na predstavljanju godišnjeg izveštaj Evropske komisije o Srbiji da je država nazadovala kada su u pitanju evropske integracije, pogotovo u pogledu temeljnih prava — ali da sada, promenom režima, ima priliku za novi početak.
– Vidimo nazadovanje u pogledu temeljnih prava, posebno o slobodi izražavanja, javnoj upravi i akademskim slobodama. Ali, sada imaju (Srbija prim. aut.) priliku za novi početak – rekla je Marta Kos.
Ona je dodala da Srbija sada ima priliku da ojača demokratske institucije i temeljna prava, te se nada da će preduzeti korake kako bi ostvarili napredak na putu ka pridruživanju Evropskoj uniji.
Ona je prethodno na predstavljanju izveštaja za 10 zemalja koje se nalaze na evropskom putu naglasila da se, u celini, vidi napredak kada je u pitanju proces proširenja — te da se ostvario rezultat “kao nikada u poslednjih 25 godina”.
Kao novost, Evropska komisija je u ovogodišnjem izveštaju predstavila i planove za četiri države koje su najviše napredovale – Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina.
– Ove države pokazale su da članstvo u EU zavisi od političke volje i političkim izborima – navela je Kos.
Kako je dodala, Komisija sada je takođe predstvila i novi model “postepene integracije”.
– U prvom tromesečju sledeće godine počinjemo sa dijalozima za ‘postepenu integraciju’ sa državama, kako bismo dobili uvide u postojeće mere i da vidimo koje mogućnosti integracije postoji – rekla je Kos.
Kaja Kalas Foto: RONALD WITTEK/EPA
Kalas ukazala da je fokus na sigurnosti Evrope
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas je poručila, tokom predstavljanja izveštaja EK za 10 zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU, da se od prošle godine sigurnosno okruženje Evrope pogoršalo.
– Malo je nade za završetak ruskog rata u Ukrajini u bliskoj budućnosti, a mnogo napada i sabotaža u Evropi. Šira Unija znači jačanje sigurnosti Evrope, geopolitičke težine i naše mogućnosti da vršimo svoj uticaj, ali i veće tržište i nove prilike – objasnila je Kalas.
Kako je rekla, ovim izveštajem šalje se jasna poruka: “Reforme donose rezultate, a članstvo je sve bliže za sve zemlje koje ostvaruju te rezultate“.
Kalas je ocenila da je Crna Gora najbliža cilju, sa vrlo jasnim planom da se sporazum o pridruživanju potpiše do sledećeg leta.
Naposletku, kako je zaključila, ovaj izveštaj naglašava “sigurnosnu dimenziju”.
– Mnoge države već sada daju doprinos sigurnosti Evrope. Ukrajina je prva na liniji odbrane od Rusije, a svaki krug proširenja je osnažio naš kontinent – rekla je Kalas.
Evropska komisija Foto: Profimedia
Savremena politika: Nazadovanje u četiri oblasti
Kako je prethodno objavio portal Savremene politike, Evropska komisija je u godišnjem izveštaju o Srbiji ocenila da je u četiri oblasti došlo do nazadovanja. To je najveći broj takvih ocena u jednoj godini od kada je Srbija kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.
Izveštaj formalno obuhvata period od septembra 2025. do septembra 2026. godine mada se u njemu takođe spominje i ishod parlamentarnih izbora održanih krajem prošlog meseca.
Prva oblast u kojoj je uočeno nazadovanje jeste reforma javne uprave, i to zbog izmene uredbe Vlade u prvoj polovini ove godine kojom je ukinuta obavezna procena uticaja propisa i javnih politika povezanih sa evropskim integracijama.
Nazadovanje je uočeno u oblasti slobode izražavanja, koja se nalazi u okviru:
- Poglavlja 23: Pravosuđe i osnovna prava. Kako se navodi, okruženje za novinare, medijske radnike i medije je nastavilo da se pogoršava, medijsko zakonodavstvo se nedosledno primenjuje a na medijskom tržištu dolazi do dalje koncentracije vlasništva.
- Poglavlje 26: Obrazovanje i kultura, koje je Srbija privremeno zatvorila, što je znak da su u njemu prethodno postignuti standardni EU, takođe je ocenjeno kao poglavlje u kojem je takođe došlo do nazadovanja i to, kako se navodi, zbog pogoršanja upravljanja obrazovnim sektorom.
– To je obuhvatalo otpuštanje zaposlenih, izricanje disciplinskih mera i pokretanje pravnih postupaka protiv nastavnog osoblja na svim nivoima obrazovanja, kao i reorganizaciju obrazovnih ustanova bez inkluzivnih konsultacija. Posledice su se odrazile i na međunarodnu saradnju, dovodeći do kašnjenja u sprovođenju programa EU – navodi se u izveštaju.
Kako se dodaje, ove mere proširile su se i na druge nivoe obrazovanja i sektor kulture, gde su otpuštanja, odlaganje ili obustavljanje finansiranja, kao i zabrinutost u pogledu transparentnosti dodele javnih sredstava, uticali na slobodu umetničkog izražavanja i nezavisnost kulturnih institucija.
Konačno, nazadovanje je uočeno u Poglavlju 30: Spoljni odnosi, jer je Srbija privremeno uvela nova trgovinska ograničenja koja nisu bila u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), povukla se iz aktivnosti regionalne saradnje, čime je blokirala napredak u uspostavljanju Zajedničkog regionalnog tržišta za čitav region, i nastavila da primenjuje postojeći režim uvoznih dozvola, koji je takođe u suprotnosti sa SSP-om.
Kurir.rs/N1