NEMAČKA PRELOMILA, RAĐA SE “EVROPSKI NATO”! Ekskluziva Volstrit džurnala: Aktiviran plan C za slučaj da Tramp POVUČE AMERIKU iz Alijanse, još da reše KO JE VOĐA

Evropski plan C, koji služi u slučaju da propadnu i primarna i rezervna varijanta, a kojim bi se osiguralo da Stari kontinent može da se odbrani korišćenjem postojećih vojnih struktura NATO u slučaju izlaska SAD iz Alijanse, dobija na zaletu.

To je pod oznakom ekskluzivno objavio Volstrit džurnal (WSJ) koji navodi da je plan konačno dobio podršku Nemačke, dugogodišnjeg protivnika samostalnog pristupa evropskoj bezbednosti.

Zvaničnici koji rade na tom planu, koji neki od njih nazivaju “evropski NATO”, žele da uključe više Evropljana u komandne i kontrolne strukture Alijanse i zamene američka vojna sredstva sopstvenim.

Izvori WSJ koji učestvuju u još uvek neformalnim razgovarima unutar i oko Severnoatlantskog saveza kažu da plan nema za cilj da stvori rivala NATO.

Evropski zvaničnici žele da očuvaju kapacitete odvraćanja Rusije, operativni kontinuitet i nuklearni kredibilitet čak i u slučaju da Vašington povuče snage iz Evrope ili odbije da je brani, kao što je američki predsednik Donald Tramp već u više navrata pretio.

Navodi se da je plan prvi put osmišljen prošle godine, a njime se ističe koliko je Evropa duboko uznemirena oko toga da li se može uzadti u SAD.

Ključni preokret u Berlinu

Navodi se da je ključno to da preokret politike u Berlinu po ovom pitanju daje zamah planu.

Američki list podseća da se Nemačka decenijama opirala pozivima Francuske na veći evropski suverenitet u domenu odbrane i umesto toga više želela da zadrži Ameriku kao krajnjeg garanta evropske bezbednosti.

Izvori WSJ navode da se sada to menja pod nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom zbog zabrinutosti oko pouzdanosti SAD kao saveznika tokom Trampovog drugog predsedničkog mandata i nakon njega, prema ljudima upoznatim sa njegovim razmišljanjem.

Izazov je ogroman, pošto je čitava struktura NATO izgrađena oko američkog vođstva na skoro svakom nivou, od logistike i obaveštajnih službi do najviše vojne komande Alijanse.

Evropljani sada pokušavaju da preuzmu više tih dužnosti, što Tramp već dugo zahteva.

Mark Rute, generalni sekretar NATO, nedavno je kazao da će Alijansu “više voditi Evropa”.

Razlika je sada u tome što Evropljani preduzimaju korake na sopstvenu inicijativu, zbog Trampovog rastućeg neprijateljskog odnosa, a ne kao rezultat američkih zahteva.

Berlin drži američko nuklearno oružje

Odlučujući politički pokretač za Evropu ipak je bilaistorijska promena u Berlinu, pošto se u Nemačkoj nalazi američko nuklearno oružje i dugo je izbegavao da dovede u pitanje ulogu SAD kao garanta evropske bezbednosti.

Nemci i drugi Evropljani su se plašili da bi promovisanje evropskog liderstva u okviru NATO moglo da ponudi Americi izgovor da smanje sopstveno učešće u Alijansi, što je ishod kojeg su se mnogi Evropljani plašili.

Ipak, prema rečima upućenih izvora WSJ, krajem prošle godine je Merc počeo da preispituje taj dugogodišnji stav nakon što je zaključio da je Tramp spreman da digne ruke od Ukrajine.

– Merc je bio zabrinut da Tramp meša uloge žrtve i agresora u ratu i da više nema jasnih vrednosti koje vode politiku SAD u okviru NATO. Uprkos tome, nemački lider nije želeo javno da dovodi u pitanje Severnoatlantski savez, što bi bilo opasno. Umesto toga, Evropljani bi trebalo da preuzmu veću ulogu. Idealno bi bilo da SAD ostanu u Alijansi, ali bi najveći deo u domenu odbrane bio prepušten Evropljanima – rekli su izvori.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus rekao je da trenutni razgovori unutar NATO nisu uvek laki, ali ako rezultiraju odlukama, to bi stvorilo priliku za Evropu.

On je nazvao NATO “nezamenljivim i za Evropu i za SAD”.

– Ali je takođe jasno da mi Evropljani moramo preuzeti veću odgovornost za našu odbranu i mi to radimo. NATO mora da postane evropskiji kako bi ostao transatlantski – kazao je Pistorijus.

Promena Nemačke “otključala” je širi dogovor između ostalih država NATO, uključujući Veliku Britaniju, Francusku, Poljsku, nordijske zemlje i Kanadu, koje sada plan za nepredviđene situacije predstavljaju kao koaliciju voljnih unutar Alijanse.

– Preduzimamo mere predostrožnosti i vodimo neformalne razgovore sa grupom istomišljenika i doprinećemo popunjavanju praznine unutar NATO kada to bude potrebno – rekla je Veronika Vand-Danijelson, švedska ambasadorka u Nemačkoj.

Tek nakon što je Berlin promenio stav, plan za nepredviđene situacije pretvorio se u onaj koji se bavi rešavanjem praktičnih vojnih pitanja, kao što je pitanje ko bi upravljao vazdušno-raketnom odbranom NATO, koridorima za pojačanje koji vode ka Poljskoj i baltičkim državama, kao i ko bi se bavio logističkim mrežama i velikim regionalnim vežbama ako se američki oficiri povuku.

– To ostaju najveći izazovi – rekli su zvaničnici za WSJ.

Oni su kazali da je ponovno uvođenje vojne obaveze još jedan ključni aspekt uspeha plana, pošto su je mnoge zemlje napustile nakon Hladnog rata.

Zvaničnici žele da ubrzaju evropsku proizvodnju opreme od ključnog značaja u oblastima gde Evropa zaostaje za SAD, uključujući oružje za borbu protiv podmornica, svemirske i nadzorne kapacitete, dopunjavanje gorivom u letu i vazdušnu mobilnost.

Zvaničnici ukazuju na prošlomesečnu najavu zajedničkog projekta razvoja skrivenih krstarećih raketa i hipersoničnog oružja koju su objavile Nemačka i Velika Britanija.

Iako najnoviji evropski napori označavaju fundamentalni preokret u razmišljanju o ovoj temi, ostvarivanje ove ambicije biće teško.

Vrhovni komandant savezničkih snaga za Evropu je uvek Amerikanac, a američki zvaničnici su rekli da nemaju nameru da se odreknu te pozicije.

Niko nema dovoljan ugled da zameni Ameriku kao lidera

Nijedna evropska članica Alijanse nema dovoljan ugled u NATO da zameni SAD kao vojnog lidera, delom zato što samo SAD mogu da obezbede “nuklearni kišobran” za ceo kontinent koji je temelj osnivačkog principa Severnoatlantskog saveza o snažnom zajedničkom odvraćanju potencijalnog neprijatelja.

Evropljani preuzimaju sve više liderskih uloga, ali im i dalje nedostaju kritične sposobnosti zbog godina nedovoljnog ulaganja i oslanjanja na SAD.

Promena Nemačke otvorila je put upravo ka tom najosetljivijem elementu suverene evropske odbrane: zameni američkog “nuklearnog kišobrana”.

Nakon što je Tramp zapretio da će napasti Grenland, Merc i francuski predsednik Emanuel Makron su pokrenuli razgovore o tome da li bi francusko nuklearno odvraćanje moglo da se proširi i na druge evropske nacije, uključujući Nemačku.

Izgleda je i sam Tramp priznao da je Grenland postao prekretnica.

– Sve je počelo, ako želite da znate istinu, sa Grenlandom. Mi želimo Grenland. Oni ne žele da nam ga daju, a ja sam rekao: “U redu, zbogom” – rekao je o pretnji da će Amerika napustiti NATO. 

Radoslav Šikorski, poljski vicepremijer i šef diplomatije te zemlje, kasnije je objavio video snimak Trampove izjave uz koji je stavio  samo kratak komentar: “Primljeno k znanju”.