- Jovana Branković
Ljubaznost, bonton i osnovno poštovanje trebalo bi da važe obostrano – od zaposlenih, ali i od kupaca
Mnogi kupci ne shvataju da zaposleni nemaju uticaj na odluke o reklamacijama i da nisu odgovorni za odbijene žalbe
Rad u prodaji podrazumeva svakodnevni kontakt sa velikim brojem ljudi, a dok se od zaposlenih očekuje da budu ljubazni, strpljivi i spremni da pomognu, malo se govori o pritiscima sa kojima se sami suočavaju. Posebno je teško kada nezadovoljstvo kupaca zbog problema sa robom, reklamacijama ili uslugom završi na onima koji često ne mogu ništa da promene.
Upravo na to je pažnju skrenuo jedan radnik u maloprodaji, koji je na “Redditu” podelio svoje iskustvo i uputio apel kupcima da pokažu više razumevanja prema zaposlenima. Kako navodi, posao u prodavnici mnogima nije životni san, već način da zarade za život, ali to ne znači da ne vole ono što rade.
“Koliko god zvučalo čudno, komunikacija sa kupcima nam je često beg od pritiska”, kaže on ali naglašava da baš isti ti kupci mogu da otežaju stvar “do granice pucanja”.
“Radnici nisu krivi za odbijene reklamacije”
Jedan od problema na koji je posebno ukazao jeste ponašanje kupaca kada dođe do problema sa kupljenom robom, naročito kada reklamacija bude odbijena.
Prema njegovim rečima, radnici u prodavnicama nisu ti koji donose konačne odluke o reklamacijama, zbog čega smatra da nema opravdanja da trpe uvrede i psovke.
“Stvarno ne zaslužujemo da nam psujete familiju 13 kolena unazad i da nas vređate jer vam serviser ili firma nisu uvažili reklamaciju”, poručio je.
Podsetio je da i radnici imaju svoje živote i porodice, te da ne bi trebalo da budu meta tuđeg nezadovoljstva zbog odluka na koje ne mogu da utiču.
Kupci koji dolaze 5 minuta pred zatvaranje
Posebna pažnja posvećena je kupcima koji dolaze svega nekoliko minuta pre zatvaranja prodavnice, a da pritom nemaju konkretnu nameru da nešto kupe.
Kako objašnjava, zaposleni razumeju da se hitne situacije dešavaju i da nekome u poslednjem trenutku može zatrebati određeni proizvod. Međutim, problem nastaje kada kupci pred sam kraj radnog vremena dođu samo da razgledaju robu, iako znaju da prodavnica uskoro prestaje sa radom.
“Ali ako ušetate u 21:55 samo da biste opušteno blejali i razgledali bez namere da išta kupite… Iskreno, odakle vam toliko slobodnog vremena”, zapitao se.
Dodao je da zaposleni nakon osam sati provedenih na nogama takođe žele da završe smenu i odu kući, zbog čega bi, smatra, kupci trebalo da imaju više obzira prema njihovom vremenu.
“Dobar dan, hvala i doviđenja” mogu da ulepšaju dan
Na kraju objave, radnik je naglasio da mu namera nije da se žali na posao, već da podseti ljude koliko osnovna kultura i međusobno poštovanje mogu da znače.
Istakao je da se zaposleni trude da pomognu kupcima, ali da ljubazan odnos ne bi trebalo da bude obaveza samo jedne strane.
“Bonton, maniri i osnovno poštovanje su dvosmerna ulica”, rekao je.
Kako je zaključio, čak i jednostavne reči poput “dobar dan”, “hvala” i “doviđenja” mogu da poprave raspoloženje zaposlenima i učine im radni dan lakšim.
Rad u maloprodaji često podrazumeva sate provedene na nogama, svakodnevni kontakt sa velikim brojem kupaca i potrebu da se, bez obzira na okolnosti, zadrže strpljenje i ljubaznost. Iza svakog pulta nalazi se osoba koja, baš kao i kupci, ima svoje obaveze i kojoj i najobičniji znak poštovanja može da ulepša dan.
BONUS VIDEO:
Fotografija je generisana uz pomoć veštačke inteligencije (Foto: Gemini / AI)