Namirnice koje hlade: Smanjuju iznenadnu telesnu toplotnu i rizik od toplotnog udara

Iznenadni porast telesne temperature može da nastane kada organizam proizvodi ili apsorbuje više toplote nego što je sposoban da otpusti. Pored spoljnih faktora i fizičkog napora, dehidratacija je čest uzrok ovog stanja. Pravilna regulacija unutrašnje toplote može značajno da se olakša unosom specifične hrane koja prirodno hladi organizam.

Određene vrste namirnica pružaju ključnu podršku telu tokom toplotnog stresa zahvaljujući svom sastavu. One sadrže izuzetno visok procenat vode i esencijalne elektrolite koji brzo nadoknađuju izgubljenu tečnost i minerale.

Njihovo uključivanje u ishranu pomaže u efikasnoj termoregulaciji i sprečava opasne posledice pregrevanja.

Namirnice koje rashlađuju organizam

Prirodno osveženje i stabilna termoregulacija mogu se postići pažljivim odabirom svakodnevnih plodova i tečnosti.

Sledeći spisak izdvaja najefikasnije izvore vlage i minerala koji uspešno vraćaju organizam u ravnotežu:

Lubenica

Konzumiranje voća može da podrži hidrataciju jer mnoge vrste voća imaju visok sadržaj vode i sadrže nešto elektrolita. Lubenica veoma hidrira, sa oko 90 odsto sadržaja vode.

Međutim, neko voće ima viši nivo prirodnog šećera. Lubenica sadrži oko 10 grama šećera po porciji od 150 grama. Obraćanje pažnje na veličinu porcije pomaže u držanju unosa šećera pod kontrolom.

Krastavac

Krastavac sadrži oko 96 odsto vode. Predstavlja odličnu užinu sam po sebi ili u salatama zbog svoje hrskavosti i svežine.

Jagoda

Jagode su voće sa manje šećera koje sadrži oko 90 odsto vode. Porcija jagoda od 140 grama takođe obezbeđuje oko 80-85 miligrama vitamina C, što je otprilike 90 do 100 odsto dnevnih potreba za većinu odraslih.

Kokosova voda

Kokosova voda sadrži oko 95 odsto vode i prirodno sadrži malu količinu šećera, oko 2,6 grama na 100 grama. Takođe sadrži male količine elektrolita kao što su kalijum, natrijum i magnezijum.

Tokom vrelih letnjih dana, kokosova voda je odlična alternativa pićima zaslađenim šećerom poput gaziranih sokova, jer obezbeđuje hidrataciju i elektrolite.

Grčki jogurt

Grčki jogurt je hrana bogata proteinima sa oko 81 odsto sadržaja vode. Takođe obezbeđuje minerale kao što su kalijum i kalcijum.

Grčki jogurt se takođe dobro zamrzava. Može da se pomeša sa voćem, koštunjavim voćem, ili kakaom i mača prahom, a zatim da se zamrzne kako bi se napravila osvežavajuća užina.

Zelena salata

Zelena salata je lako svarljivo lisnato povrće sa oko 94 odsto sadržaja vode. Zelena salata može da se doda u salate, stavi u sendviče ili koristiti za umotavanje hrane.

Paradajz

Paradajz sadrži oko 95 odsto vode. Može da se koristi u supama, salatama i sosovima. On doprinosi unosu tečnosti dok istovremeno dodaje ukus obrocima.

Bujon (bistra supa)

Bujon od povrća ili piletine dodaje mnogo ukusa obrocima i sastoji se uglavnom od vode. Može da se koristi u supama ili jelima koja se služe hladna.

Šta uzrokuje iznenadnu telesnu toplotu

Mnogi faktori mogu da izazovu toplotni stres, uključujući:

• Toplo ili vlažno vreme,
• Intenzivnu fizičku aktivnost,
• Dehidrataciju,
• Nošenje teške odeće ili odeće koja ne propušta vazduh,
• Boravak u zatvorenim toplim prostorima,
• Određene lekove,
• Medicinska stanja koja utiču na znojenje ili cirkulaciju.

Kada potražiti medicinsku pomoć

Porast telesne toplote može da izazove jako znojenje, grčeve u mišićima i spazme. Osoba bi trebalo da se prebaci na hladnije mesto, da pije vodu ili bistri sok i prekine aktivnosti na nekoliko sati. Ako simptomi ne nestanu, to može da preraste u toplotnu iscrpljenost i toplotni udar.

Toplotna iscrpljenost

Blagi toplotni stres može da preraste u toplotnu iscrpljenost. Trebalo bi da se potraži medicinska pomoć ako se oseti:

• Vrtoglavica
• Nesvestica
• Slabost
• Umor
• Razdražljivost
• Glavobolja koja se ne smanjuje
• Mučnina ili povraćanje
• Grčevi u mišićima koji ne prolaze
• Jako znojenje
• Ubrzan rad srca

Osoba može da legne, presvuče se u laganu odeću koja propušta vazduh, pijucka hladnu vodu, pređe u klimatizovano okruženje ili se istušira hladnom vodom kako bi ublažila simptome.

Trebalo bi da potraži medicinsku pomoć ako se simptomi ne poboljšaju u roku od sat vremena ili se pogoršaju.

Toplotni udar

Toplotna iscrpljenost može da se pogorša i pređe u toplotni udar, hitno medicinsko stanje koje može da dovede do oštećenja organa. Trebalo bi da se potraži hitna medicinska pomoć ako se oseti:

• Telesna temperatura iznad 40°C
• Pulsirajuća glavobolja
• Konfuzija (zbunjenost)
• Gubitak svesti
• Veoma topla, suva koža ili prestanak jakog znojenja
• Napad (konvulzija)

Toplotni udar je hitno medicinsko stanje, tako da bi osoba morala odmah u hitnu pomoć.

Dok se čeka medicinska pomoć, može da se pomogne osobi tako što će da se premesti na hladnije mesto, skine višak odeće i koristi hladnu vodu ili hladnu kupku kako bi se snizila telesna temperatura.

(Health)