Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta iz regiona izjavio je danas da se zločin počinjen pre 85 godina nad 243 srpska civila u Donjoj Suvaji kod Donjeg Lapca u Lici ne sme da zaboravi i oprosti i ocenio taj tragični događaj kao jedan od mnogih dokaza genocidne politike Nezavisne Države Hrvatske (NDH) čija je namera bila potpuno uništenje srpskog naroda.
U saopštenju Saveza Srba iz regiona podseća se da se na taj zločin desio 1. jula 1941. godine i navodi se da je to jedan od najmasovnijih i najmonstruoznijih ustaških zločina genocida nad srpskim civilima pre podizanja ustanka srpskog naroda 27. jula iste godine.
– Tog tragičnog jutra, oko 300 naoružanih ustaša i domobrana upalo je u potpuno nezaštićeno selo. Ovu ekspediciju direktno je predvodio zloglasni ustaški komandant Vjekoslav Maks Luburić, uz podršku velikog župana Ljubomira Kvaternika – navodi se u saopštenju.
Dodaju da su tada u kućama bili većinom žene, deca i stari, koji su verovali da su u opasnosti samo vojno sposobni muškarci koji su se već ranije povukli u obližnje šume. Linta je kazao da su ustaške snage za samo dva sata izvršile stravičan pokolj, koristeći uglavnom hladno oružje – noževe, bajonete i maljeve.
Foto: Inofrmer/Pedja Milosavljević
– Ustaše su nastavile sa pokoljem Srba 2. i 3. jula u selima Lički Osredci i Bubanj. Prema podacima istoričara Đure Zatezala, u Donjoj Suvaji su 1. jula 1941. godine ubijena 243 srpska civila – rekao je Linta.
Dodao je da je među žrtvama bilo čak 118 dece mlađe od 15 godina, 75 žena i 50 muškaraca.
– Čitave porodice su potpuno zatrte, a najteže su stradale kuće Keča (45 ubijenih članova) i Ćopić (22 ubijena člana) – rekao je Linta.
– Nakon zločina, ustaše su selo potpuno opljačkale i spalile. Po nekim drugim izvorima, tj. poimeničnim spiskovima žrtava, u pomenutim selima Suvaja, Lički Osredci i Bubanj, u prva tri dana meseca jula, bilo je 279 ubijenih, pretežno žena, dece i staraca, i jedva desetak muškaraca u dobi sposobnih za vojsku – rekao je Linta.
Istakao je da Srbija ima obavezu da usvoji Rezoluciju o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH, osnuje državnu instituciju Memorijalni centar genocida nad Srbima u NDH i odredi Dan sećanja na srpske žrtve genocida u NDH.
– To su osnovni preduslovi borbe za međunarodno priznanje genocida nad srpskim narodom u NDH – naglasio je Linta.
Inače, za mesto Suvaja vezana je priča o mučeničkoj smrti paroha Spase Lavrnje i njegove porodice.
Ustaše su 1. jula 1941. godine, posle hapšenja oca Spase, došli u Suvaju i odmah su počeli sa hapšenjem. U parohijskom domu su zatekli suprugu oca Spase – Ljubicu koja je bila pred samim porođajem. Ljubici su rasporili utrobu i izvadili nerođeno dete. Drugo dete, sinčića od četiri godine, ranili su iz puške, a potom su ga zaklali.
Dana 1. jula ustaše su zapalile selo Suvaju i u tom požaru je izgorelo 25 kuća. U selu su ubijali žene, decu i ljude u ukupnom broju od 300 lica od kojih je 170 zakopano u tri jame, a ostali su spaljeni.
Za mučeničku smrt svešteničke porodice Lavrnja u Suvaji vezana je i izjava Dane Kosića iz knjige Kotar Donji Lapac u NOR-u 1941-1945, u kojoj se, između ostalog, navodi:
– Tužno je to izgledalo – kaže Dane Kosić.
– Tek što sam ušao u selo, čuo se dečiji glas. Neko dijete me zvalo: Ćića Dane, ćića Dane! Dete je mene poznavalo i ja sam mu se odazvao. Ubrzo dete je prišlo meni, sve je bilo krvavo i videla se rana oko vrata kako je valjda udareno nožem ili metkom, pa je rana jako krvarila, tako da mu je sva košuljica bila krvlju zalivena – rekao je Kosić i dodao:
– Bio je to Boško, sin popa Spase Lavrnje. Pitao sam ga gde mu je mama. Mali mi rekao da je u kući. Uzeo sam Boška za ruku i poveo ga kući, ali je u kući mrtva ležala njegova majka Ljubica, rasečenog stomaka. Ljubica je nekoliko dana bila pred porođajem. Dete izvađeno i nožem izbodeno ležalo je pored mrtve majke. Idući dalje naišao sam na kćerku od brata, Jeku, koja se bila sklonila pod jasle. Tek nekoliko koraka dalje susreo sam se sa žandarima i nekoliko ustaša. Pitali su me čije je to dete. Rekao sam im da je popa Spase. Uzeli su od mene malog i, tu u neposrednoj blizini, i njega ubili. Nije mi pošlo za rukom da ga spasim. Dobro sam i ja ostao, spasio me je žandar Marko Čuljat, izazvao me i sklonio od ustaša. Tako sam izbjegao sigurnu smrt – kaže Dane.
BONUS VIDEO