Демократска народна партија у Црној Гори креће у кампању да Влада Милојка Спајића у тој држави повуче признање независности тзв. Косова. Лидер ДНП-а Милан Кнежевић, који је иницијатор повлачења признања најављује и велики скуп у Подгорици 10. маја, на којем ће се говорити о тој теми.
Кнежевић је рекао да податак да 85 одсто грађана Црне Горе не подржава независност јужне српске покрајине је прво изнио бивши премијер Душко Марковић, саопштавајући да су они морали да донесу одлуку о признању под притиском међународне заједнице.
“Сматрамо да је сазрело време након свих оних турбуленција које смо имали у Влади Милојка Спајића да кренемо с решавањем ових идентитетских и идеолошких питања која су веома важна и за српски народ и за православни народ у Црној Гори. Због тога смо се и одлучили да покренемо ову иницијативу“, рекао је Кнежевић.
Најављује да ће иницијатива почети од Зете као прве општине која ће кроз гласање одборничке већине већ 12. маја, на Дан Светог Василија Острошког донети декларацију о повлачењу одлуке о признању Косова на територији Зете.
Очекује да ће онда отпочети низ седница локалних самуправа на територији Црне Горе, а онда као посланички клуб најавио је и подношење предлога резолуције Скупштини Црне Горе.
Према његовим речима, том резолуцијом би се Влада Црне Горе обавезала да повуче одлуку о призвању независности Косова.
“Уколико сви они Срби који се налазе у влади Милојка Спајића и у влади и у парламентарној већини саопште да ће изаћи из Владе уколико Милојко Спајић не подржи ову нашу иницијативу и ову резолуцију у Скупштини Црне Горе, ми можемо до краја јуна месеца да донесемо ту одлуку“, каже Кнежевић.
Истиче да би он волео да се то догоди на Видовдан.
Ко ће све пружити подршку иницијативи
Говорећи о подршци коју очекује за иницијативу, Кнежевић каже да не сумња да имају подршку колега из Нове српске демократије, Социјалистичке народне партије, Демократске Црне Горе и значајног броја Покрета Европа сад, политичке структуре коју предводи премијер Милојко Спајић.
Посебно истиче да очекује да ће имати и подршку самог премијера Спајића.
“Верујем да ће премијер Спајић схватити озбиљност ситуације и да ће донети оно што би га могло увести у светлу страну црногорске историје. То је спирање љаге и срамоте са црногорског образа због доношења те одлуке, једне од најцрњих, ако не и најцрње, у октобру 2008. године“, рекао је Кнежевић.
Лидер ДНП-а је напоменуо да ово не раде ни због Србије, ни због Александра Вучића, него искључиво због Црне Горе.
“Ово није по директиви Београда, ово је искључиво по директиви срца, памети и образа, чојства и свега онога што је представљала Црна Гора“, каже Кнежевић.
Историјске везе
Подсетио је да је Метохија била саставни дио Црне Горе све до 1918. године и да је црногорска војска после балканских ратова на челу са краљем Ником Првим ушла у Високе Дечане и у Пећку патријаршију, а да је краљ Никола испевао најлепше стихове о Косову.
“Ако смо достојни наших предака, мислим да неће бити никаквих компликација и сложености да ова иницијатива буде изгласана, односно да најзад, сперемо срамоту са црногорског образа“, истакао је Кнежевић
Како је рекао, кампања за иницијативу је већ кренула, али да 10. маја желе да окупе све страначке органе, а и активисте који ће кренути у кампању по читавој Црној Гори.
“Ја ћу их упознати с овом декларацијом коју треба предложити на седницама скупштина локалних самоуправа“, навео је Кнежевић и додао да већ 12. маја у Скупштини општине Зета одржаће се седница где ће одборничка већина предвођена Демократском народном партијом већ изгласати ту декларацију.
Објаснио је да одлука у Зети у формално-правном смислу нема тежину повлачења признања независности Косова са нивоа читаве државе, али у симболичком смислу значила би јасну поруку да је већина грађана Црне Горе против овог срамног признања.
Очекује да ће затим и друге општине кренути стопама Зете.
“Толико се појавило Срба од којих не можемо живети и који на свадбама и рођенданима крећу да ослобађају Призрен… Ми од њих не тражимо да узимају ни калашњикове у руке, нити да се пењу на тенкове, али је важно да они само оним што је осећају ураде“, рекао је Кнежевић.
Односи Србије и Црне Горе
Говорећи о тренутним односима Србије и Црне Горе, каже да они могу да буду много бољи.
“Нажалост, кад год дође до приближавања Црне Горе Србији, појави се Тонино Пицула, појави се Томислав Сокол, појави се министар Грлић Радман, Андреј Пленковић са новим пријетњама и захтевима према Црној Гори да нећемо ући у Еуропску унију уколико не испунимо захтеве које су они испоставили раније“, каже Кнежевић.
Према његовим речима, Хрватској не одговара приближавање Црне Горе и Србије.
“Хрватској не одговара развој економских, инфраструктурних, културних и духовних пројеката и веза између Црне Горе и Србије и због тога ми у овом тренутку имамо једног тутора у региону, а то је Хрватска која стално излази са новим захтевима и претњама“, навео је Кнежевић. Подсетио је и на његову забрану уласка у Хрватску.
Кнежевић истиче да ако он буде део будуће власти да неће бити ближе државе Црној Гори од Србије.
“Историја је показала да када су Србија и Црна Гора заједно, нико није јачи од нас у региону и вјерујем да ће то вријеме веома брзо доћи и да ћемо као двије сада независне државе ипак наћи основа да сарађујемо и да будемо пример на Балкану“, истакао је Кнежевић.
“Цена лежаљке као преглед на магнетној резонанци”
Прокоментарисао је и тренутни застој Црне Горе на путу ка ЕУ речима да постоји велики скептицизам у чланицама Европске уније, посебно у Француској и Холандији.
“Нисам сигуран да ћемо ми успети да затворимо сва поглавља до краја 2026. године“, каже Кнежевић.
Рат на Блиском Истоку свакако ће повећати број српских туриста ове сезоне на црногорском приморју.
Кнежевић каже да се нада да је све спремно за сезону и да су српски туристи добродошли, али је апловао и на туристичке раднике.
“Прошле године лежаљка је била скупља него преглед на магнетној резонанцији. Ако дођете до тога да бирате да лежите на сунцу и да платите лежаљку 40 евра или да одете да се испрегледате на магнетној резонанци, па ја бих први отишао на магнетну резонанцу“, закључио је Кнежевић апелујући да се смање цене.