Kupci u “Mekdonaldsu” plaćaju i ono što im se ne isporuči! Upravo u ovoj situaciji se našla Marija Ilić (42) iz beogradskog naselja Vidikovac, kada je odlučila da počasti hranom sina za dobru ocenu u školi, baš u ovom američkom lancu restorana.
Kako navodi naša sagovornica, u pitanju je bila porudžbina koju je htela da ponese.
– Poručila sam nekoliko obroka, sladolede i salate. Spakovali su sve u kesu, uredno naplatili, a kada sam došla kući, usledio je šok. Falila su dva pomfrita, sladoled, ali i čizburger, i to baš onaj namenjen mom sinu. Iznervirala sam se i nije mi bilo teško da se vratim u obližnji “Mekdonalds”. Međutim, radnici su mi kazali da je nemoguće da dokažem da mi proizvodi nisu spakovani i da sam ih možda pojela. Sramota! Svaki put otvorite četvore oči i proverite pred njima da li je sve što ste platili i spakovano – priča Marija.
Foto: Foto: Shutterstock
Isto i preko aplikacije
Da u pitanju nije slučajna greška, pokazuju i recenzije mnogobrojnih kupaca koji navode da su dugački računi, a poluprazne kese u “Mekdonaldsu” postali uobičajena praksa.
– Poručujem hranu putem aplikacije jer sam operisan i ne mogu fizički da odem do restorana. Uvek nešto nedostaje iako se debelo naplati. Ako već plaćam sos, zašto ga nema? Umesto velikog pomfrita dobijem mali… Takođe, kad naručim “big mek” sa duplim sosom i platim duplo, nikad ga ne dodaju. Kada se žalim, pitaju me da li sam dobio sos, nakon mog objašnjenja da nije poslata dupla količina, samo mi odbruse da ne treba da preterujem i da ga sigurno ima dovoljno. Takođe, poručio sam i sladoled, nisam ga dobio, a uredno sam ga platio. Do daljeg više neću poručivati u “Meku” – kaže Dragan, koji je podelio svoje loše iskustvo na društvenim mrežama.
Sir tope fenom, kečap ubrizgavaju špricem
Čizburger iz “Mekdonaldsa” na lecima i u reklamama nije ni nalik onom koji kupujemo u njihovim restoranima. Sudeći prema snimku koji je objavila direktorka “Mekdonaldsa” u Kanadi, jasno je da je reklama jedna velika obmana jer je čitav tim zadužen da trikovima učini sendvič primamljivim za kupce. Tako se na snimku vidi da sir u čizburgeru tope fenom, a kečap ubrizgavaju špricem da na reklami izgleda bogato napunjen. “Mekdonalds” je razlike proizvoda u reklami i stvarnosti pokušao da opravda time što je kupovni proizvod topao, pa se zbog toga stopio i smanjio.
Kupci se takođe žale da, pored najviših cena dosad u “Mekdonaldsu”, vladaju i velike mere štednje. Tako je mnogo onih koji kažu da već mesecima u restoranima širim Srbije prilikom kupovine pića dobijaju čaše koje nemaju poklopac.
– Vratićemo se kad vratite poklopce na čaše! Nehigijensko točenje pića je neprihvatljivo. Da ne pričamo o tome da, kada poručimo piće iz “Mek drajva”, takođe ne dobijemo poklopac i u autu se ispolivamo. Takođe, u “Mekdonaldsu” više ne možete besplatno dobiti ni kesicu soli, a štedi se i na salvetama. Ukoliko zatražite dodatnu, dobićete odgovor da ne mogu da vam je daju. Bruka i sramota – kaže Slavica, koja se požalila na restoran u tržnom centru u beogradskom naselju Voždovac.
Foto: Pixabay
Oni koji se ne žale na lošu uslugu u “Mekdonaldsu” uglavnom imaju primedbe na gramažu proizvoda, koji su dosta manji nego ranijih godina, a nikad skuplji.
– Meso u kultnom “big meku” nakon pečenja ima svega oko 81 gram, što je šokantno jer se očekuje obilniji obrok za cenu koja prelazi prosečne cene domaćih pljeskavica. U pitanju je tragično mala količina mesa koja nije dovoljna ni za predškolsku decu – navodi besni kupac.
Zvanična žalba
Informer je kontaktirao sa “Mekdonaldsom”, ali do zaključenja ovog broja nismo dobili njihov odgovor.
Ipak, na njihovom sajtu je istaknuto da, ukoliko dobijete pogrešnu porudžbinu, hladnu hranu ili smatrate da zakonska saobraznost nije ispoštovana, možete podneti prigovor direktno menadžeru restorana ili preko zvanične internet stranice.
Podsećamo, ako se vaš problem ne reši na licu mesta, žalbu možete podneti i preko državne platforme “Nacionalni registar potrošačkih prigovora”, koju vodi Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. Ranije su iz ove “Mekdonaldsa” najavili da će smanjiti potrošnju plastične ambalaže do 2030. godine, ali uz odgovarajuće zamenske razgradive alternative. Međutim, u praksi njih još uvek nema.
BONUS VIDEO