BUDVA – Predsednik Vlade Srbije u tehničkom mandatu prof. dr Đuro Macut izjavio je danas u Budvi, nakon učešća na Samitu Berlinskog procesa, da je cilj Srbije pristupanje EU i da je Srbija na Zapadnom Balkanu jedan od ključnih faktora u itegrisanju čitavog regiona.
Naveo je da se na Samitu govorilo o daljoj integraciji Srbije i čitavog regiona.
“Srbija je tu jedan od ključnih faktora, kako su to i učesnici ovog Samita i pretpostavili, i naravno i zaključili da je Srbija ekonomski najjači ovde element i da svakako od Srbije zavisi dosta toga. Mislim da je naša budućnost potpuno jasna -integracija u Evropu i da mi uz integraciju u regionu možemo svakako da očekujemo i bolju perspektivu i za naše građane i sve ono što čekamo dosta dugo na tom procesu pridruženja Evropskoj uniji”, rekao je Macut.
Dodao je da je nemački kancelar Fridrih Merc najviše u tom smislu dao jednu pozitivnost, kao i prošle godine u Londonu, na prethodnom samitu, i da je govorio o tome da je potrebno da svaka zemlja pokaže svoju inicijativu, ali i da se mora promeniti i format.
“Ja sam kasnije u jednom razgovoru pomenuo da bismo morali da preformulišemo, i stav Srbije će biti da se svi ovi procesi koji su beskonačni i donekle iscrpljujući, sastanaka na nivou zemalja Evropske unije i Zapadnog Balkana, transformišu u jedan zajednički panel koji bi trebao da nosi možda i simboličan naziv ‘Berlinski proces na Zapadnom Balkanu’, s obzirom da ovaj današnji samit negde pokriva najviše zemalja učesnica, onih koje su i prijatelji Zapadnog Balkana, ali i svih institucija koje učestvuju u kreiranju”, rekao je Macut.
Srbija ostaje posvećena sprovođenju reformi u okviru plana rasta za Zapadni Balkan
BUDVA – Predsednik Vlade Srbije u tehničkom mandatu prof. dr Đuro Macut rekao je danas da Srbija ostaje posvećena sprovođenju reformi u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, sa ciljem postepenog uključivanja u jedinstveno tržište EU, kao važnog koraka ka punopravnom članstvu, dodajući da to ostaje strateški cilj Srbije.
“Regionalna stabilnost zato nije samo politički cilj, već suštinska potreba. Kroz proces proširenja, kao i kontinuirana ulaganja u mir i prosperitet širom kontinenta, Berlinski proces predstavlja jedan od ključnih instrumenata za postizanje te stabilnosti. Stabilan i povezan Zapadni Balkan istovremeno je i sastavni deo bezbedne i snažne Evrope”, rekao je on u okviru Samita Berlinskog procesa, na panelu “Region u pokretu: Zapadni Balkan oblikuje zajedničku budućnost Evrope”.
Galerija
Macut je naveo da se nada da će zemlje Zapadnog Balkana sa zemljama EU nastaviti da neguju međusobno razumevanje, strpljenje i konstruktivnu saradnju.
“Jer samo zajedno možemo graditi našu zajedničku evropsku budućnost – korak po korak”, istakao je Macut.
On je naveo u svom obraćanju da ne želi da se upušta u odgovaranje na neosnovane i neprimerene optužbe koje je izneo predstavnik privremenih institucija u Prištini uoči početka samita.
“Za to postoje vreme i mesto, a to svakako nije danas, ovde, u susednoj Crnoj Gori. Ipak, važno je ukazati na činjenicu da se ovakvi skupovi iznova zloupotrebljavaju u te svrhe, čime se pokazuje potpuno nepoštovanje njihove stvarne svrhe i značaja”, rekao je Macut.
Macut je naveo da se Berlinski proces pokazao kao dragocen okvir za inkluzivnu regionalnu saradnju, u kojem se zajedničke inicijative pretvaraju u konkretne projekte i sporazume koji jačaju poverenje i doprinose razvoju dobrosusedskih odnosa.
“Upravo zato smatramo da Berlinski proces mora da sačuva svoju izvornu prirodu – inkluzivnost, razvojnu orijentaciju i usmerenost ka budućnosti. Ostala otvorena politička pitanja u regionu imaju svoje posebne, već uspostavljene okvire za rešavanje, sa jasno definisanim mandatima i dinamikom. Uvereni smo da ti mehanizmi treba međusobno da se dopunjuju, ali da nijedan od njih ne može niti treba da zameni drugi, menjajući njihove suštinske razlike. Očuvanje tih razlika najbolji je način da zaštitimo ono što smo zajednički postigli kroz ovaj proces”, rekao je Macut.
Prema njegovim rečima, socioekonomsko približavanje regiona Evropskoj uniji predstavlja vrednost evropskih integracija koju građani neposredno prepoznaju i osećaju u svakodnevnom životu.
“Zajedničko regionalno tržište, Zeleni koridori, smanjenje troškova rominga i pristupanje Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA) donose konkretne koristi građanima i privredi. U tom kontekstu pozdravljamo početak pregovora o uključivanju regiona u režim ‘Roming kao kod kuće”, rekao je Macut.
Počeo Samit Berlinskog procesa u Budvi, učestvuje Macut
BUDVA – Samit Berlinskog procesa počeo je danas u Miločeru kod Budve, a na njemu učestvuje predsednik Vlade Srbije u tehničkom mandatu prof. dr Đuro Macut.
U delegaciji Srbije je i ministar za evropske integracije u tehničkom mandatu Nemanja Starović.
Samit okuplja lidere Zapadnog Balkana i evropske partnere, a otvaraju ga premijer Crne Gore Milojko Spajić i nemački kancelar Fridrih Merc.
U fokusu će biti snažnije ekonomsko povezivanje regiona, konkurentnost, bezbednost i ubrzavanje integracije u Evropsku uniju.
U okviru Samita biće održana i plenarna sesija “Region u pokretu: Zapadni Balkan oblikuje zajedničku budućnost Evrope”.
Nemačka vlada saopštila je da će glavne teme biti ekonomski rast, konkurentnost i bezbednost, dok je Crna Gora tokom predsedavanja kao četvrti ključni prioritet postavila zelenu i održivu tranziciju.
Samit je završni događaj jednogodišnjeg predsedavanja Crne Gore Berlinskim procesom.
Berlinski proces je međuvladina inicijativna platforma pokrenuta 2014. godine na inicijativu Nemačke, pod tadašnjom kancelarkom Angelom Merkel, sa primarnim ciljem da se ubrza evrointegracija i produbi regionalna saradnja zemalja Zapadnog Balkana.
Inicijativa služi kao most između regiona i Evropske unije, okupljajući lidere Zapadnog Balakana, ključne države članice EU, predstavnike evropskih institucija, međunarodne finansijske organizacije i civilni sektor.
Platforma funkcioniše kroz redovne godišnje samite premijera i ministara, a njeni glavni ciljevi obuhvataju ekonomsko povezivanje, infrastruktura i transport, povezivanje mladih,digitalna agenda i rešavanje bilateralnih sporova iz prošlosti i jačanje dobrosusedskih odnosa.
Tokom godina, u okviru Berlinskog procesa potpisano je nekoliko istorijskih dokumenata, među kojima su najistaknutiji Sporazumi o mobilnosti iz 2022. godine.
Ovi sporazumi predviđaju slobodno kretanje unutar regiona samo uz ličnu kartu, kao i međusobno priznavanje visokoškolskih diploma i profesionalnih kvalifikacija za lekare, stomatologe i arhitekte.