Када је Лионел Меси 2006. године као 18-годишњак дебитовао на Светском првенству у Немачкој против СЦГ, мало ко је могао да замисли да ће две деценије касније и даље бити један од најбољих фудбалера планете.
И поред тога што већ три године игра лигу у САД, његов утицај на светски фудбал је исти као и онда када је као голобради дечак у дресу Барселоне био ноћна мора за противничке одбране.
Неко ће рећи да игра “преко баре” зато што више нема ни квалитет ни брзину за европска надметања, која су постала физички захтевнија него раније, што је и он сам констатовао.
Ипак, реч је маркетингу, мањем притиску за освајањем трофеја и све оно са чим не мора да се суочава када је у питању клупски европски фудбал.
Исто се говорило и 2022. када није блистао у дресу Пари Сен Жермена, а онда је са Аргентином, коју већ 13 година предводи као капитен, покорио планету на светској фудбалској смотри у Катару.
Сада, Аргентинац је исписао нове странице фудбалске историје, тако што је постао први играч који је наступио на шест светских првенстава, а против Алжира је на свом 200. мечу у дресу репрезентације постигао хет-трик и још једном показао да време за њега као да не постоји.
Посебно је занимљиво што је овај историјски наступ дошао тачно двадесет година након његовог првог меча на Светском првенству. Од тинејџера који је у Немачкој најавио долазак нове ере, до ветерана који и даље предводи актуелног шампиона света.
Остао је релевантан у различитим генерацијама и против потпуно различитих противника – оно што ових година и Новаку Ђоковићу полази за руком.
Треба рећи и да ће се Месију у категорији “број наступа на светским првенствима” придружити и Кристијано Роналдо са, такође, шест учешћа, али Аргентинцу ипак остале бројке иду у прилог.
Меси држи и рекорд по броју проведених минута на терену на светским првенствима (више од 2.314 минута), чиме је надмашио легендарног Италијана Паола Малдинија (2.217 минута), као и прво место на вечној листи стрелаца на Мундијалима – 16 голова.
Меси и успешно прилагођавање епохама
Месијева дуговечност није случајност. Док су многи његови савременици одавно завршили каријере или играју споредне улоге, капитен Аргентине и даље решава највеће утакмице. А, има ли већих од оних на Светском првенству?
Са 38 година постао је најстарији фудбалер који је постигао хет-трик на Мундијалу, оборивши рекорд који је до тада држао његов највећи ривал у претходних 20 година – Кристијано Роналдо.
Оно што овај подвиг чини још импресивнијим јесте чињеница да је реч о његовом првом хет-трику на мундијалима, упркос томе што је већ две деценије део светске елите. Понављам – са 39 година.
Тајна Месијевог трајања лежи у способности да се мења. У младости је био експлозивни дриблер који је пролазио кроз одбране као кроз чуњеве – тако га се аутор овог текста присећа, а “упознао” га је кроз болан пораз СЦГ од Аргенитне (6:0) на Мундијалу у Немачкој.
Данас, Меси више не игра истим интензитетом. Али, чак и у тим годинама надоградио је себе зато што поседује нешто што године не могу да одузму – разумевање игре.
Његово кретање без лопте, способност да неколико потеза унапред прочита развој акције и непогрешив осећај за тренутак у којем треба да убрза игру, проигра саиграча или сам заврши напад, омогућили су му да остане фактор који прави разлику и онда када су године почеле да узимају данак физичким способностима.
Зато је против Алжира деловао као фудбалер који је још увек у свом играчком “прајму”. Истина, ривал не припада ни ширем кругу светских сила, али начин на који је Меси контролисао ритам утакмице, проналазио простор и кажњавао сваку грешку противника, још једном је показао да класа не стари.
Она је постала прича о трајању. А управо је дуговечност можда и највећи доказ његове величине.
У времену у којем спортисти долазе и одлазе све брже, Меси је показао да вишедеценијски таленат никада не може да се потроши.
Једног дана када Аргентина без њега буде јурила нове трофеје, дечак из Росарија остаће у свакој причи о Мундијалима, у сваком поређењу генерација и у сваком разговору о највећима.
Фудбал нам је показао да постоје шампиони који освајају титуле и они који надживе своје време. Лионел Меси припада овој другој, далеко ређој категорији. Он је симбол једне епохе и име које ће, попут највећих митова спорта, живети дуже од каријере која га је створила.
На том путу стигао је тамо где је до сада било места за само једног Аргентинца – Дијега Арманда Марадону.
